Напад у Москви: Да ли је Русија игнорисала упозорења Америке на „терористичке" нападе

A police officer stands next to a makeshift memorial to the victims of a shooting attack at the Crocus City Hall concert venue

Аутор фотографије, Reuters

    • Аутор, Гордон Корера
    • Функција, ББЦ, дописник за безбедност

После сваког напада, постављају се питања зашто није био заустављен или унапред спречен.

Али, она која произилазе из напада у Москви посебно су тешка за Владимира Путина у доба међународне тензије и неповерења.

А тога ће бити још услед упозорења које стиже из Вашингтона.

Упозорење које је Америка 7. марта упутила њеним држављанима било је необично конкретно.

У њему се наводе извештаји, који говоре о томе да „екстремисти планирају да одмах нападну масовна окупљања у Москви" и посебно се спомињу концерти.

Американцима у граду је саветовано да избегавају велика окупљања 48 сати после издавања упозорења.

Време напада и упозорења се не поклапају, али други детаљи су врло блиски инциденту који се догодио 22. марта.

Делује да је Вашингтон дефинитивно имао неку врсту информације и да је она повезана са Исламском државом, терористичком групом која је издала саопштење у којем наводи да је одговорна за напад у Москви.

Поред издавања упозорења, из Америке су рекли да су комуницирали директно са руском владом.

„Америчка влада је поделила ове информације са руским властима, што је у складу са нашом дугогодишњом политиком 'дужности да упозоримо'", објављено је у саопштењу.

Постоје канали којима се обавештајни подаци деле између земаља, чак и када оне нису савезнице, а посебно у случајевима могућих напада на цивиле.

Али, проблем је у томе што је Москва одбацила та упозорења.

москва, напад на москву, крокус

Аутор фотографије, MAXIM SHIPENKOV/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Три дана уочи напада, руски председник Владимир Путин говорио је пред одбором руске Федералне безбедносне службе (ФСБ), чије је задужење да брани земљу.

Главни приоритет тог тела је да подржи специјалну војни операцију, што је званична фраза којом се у Русији назива рат у Украјини, казао им је Путин.

Он је тада тврдио да се Украјина окренула „терористичкој тактици".

Директно је поменуо и „провокативна саопштења" Запада о потенцијалним нападима у Русији.

Рекао је да упозорења представљају „директне уцене у намери да заплаше и дестабилизују" руско друштво.

President Putin wearing a black suit and tie, sitting in front of a Russian flag

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Владимир Путин се обратио нацији после напада у Москви

То указује да је неповерење између Русије и Америке толико да Москва можда није желела да прихвати упозорење, већ га је видела као покушај претње Русији, који је повезан са сукобом у Украјини.

Још не знамо тачно какве је информације Америка имала или проследила Москви, као ни колико су оне биле јасне.

Обавештајни подаци умеју да буду нејасни и на основу њих је некада тешко деловати.

Али Америка има моћну машинерију за прикупљање информација и помно прати Исламску државу.

Огранак те организације који се повезује са нападом у Москви неки сматрају одговорним и за напад на америчке трупе и цивиле на аеродрому у Кабулу у августу 2021. године, као и на недавно бомбардовање у Ираку, у којем је било жртава.

Али ако су информације прослеђене Русији биле тачне и прецизне, онда ФСБ и Путин можда размишљају због чега их нису схватили озбиљно.

Ако је тако, онда је за Москву можда лакше да напад некако повеже са Украјином како би избегла кривицу и придобила подршку за деловање Русије у тој земљи, пре него што би било признање да је направљен пропуст.

напад у Москви, Крокус сити хол, Москва
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]