Србија и образовање: (Не)извесност око уписа у средње школе

Полагање мале матуре и упис у средње школе главне су бриге и родитеља и ученика сваког јуна, а посебно ове године, заувек обележене трагедијом када је 13-годишњи ученик убио деветоро вршњака и школског чувара, 3. маја у Београду.

За све разреде осим завршних, којима настава иначе траје краће, часови су окончани две недеље раније.

„Једва чекам да све прође, да немам више ту муку сваки дан и да дође лето да се одморим", каже 15-годишња Анастасија из Шапца за ББЦ на српском.

Полагање државне мале матуре заказано је за 21, 22. и 23. јун 2023.

Ова провера знања представља услов за завршетак основне школе.

Ученици полажу два обавезна предмета, српски језик и математику, као и један од пет изборних - биологије, географије, историје, физике и хемије.

Анастасија се за малу матуру спремала на приватним, али и припремним часовима које организује школа.

„Недавна дешавања, трагедија у Београду и последично ранији завршетак школске године, нису утицала на ток припремне наставе.

„Они су две недеље имали прилику да одслушају још по осам часова из српског језика и математике, и четири из изборног предмета", каже Марија Стојићевић, наставница српског језика из Шапца, за ББЦ на српском.

Завршном испиту претходила је проба државне матуре 24. и 25. марта.

Милан Пашић, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање, изјавио је крајем 2022. да се у њиховој бази налази 66.450 осмака.

'Све тече нормално'

Пандемија корона вируса је донела онлајн наставу 2020. године, штрајкови просветних радника су више пута довели до привременог скраћења часова, а сада је крај школске године обележен трагедијом у београдској Основној школи „Владислав Рибникар".

Наставници, ђаци и њихови родитељи су обавештени о привременом прекиду наставе на дан трагедије, потом о преко ноћи донетој одлуци о враћању у школе 24 сата касније.

Министарство просвете је слало дописе о одржавању часова, али не и о предавањима предвиђених лекција, а контролни задаци и одговарања померени су за наредну недељу.

После низа дописа, одлучено је да се школска година заврши раније.

Наставница Стојићевић наводи да су осмаци завршили школску годину у редовном року, као и да су имали прилику да поправе оцене уколико желе.

„Припремна настава из свих предмета из којих се полаже мала матура почиње још у другом полугодишту", наводи она.

Додаје да сваки наставник који предаје осмом разреду има и задужење да током целог другог полугодишта држи припремне часове једном недељно.

Иако Стојићевић каже да у њену школу деца већински долазе на припреме, то није случај у Богатићу, општини у Мачванском округу на западу Србије.

Сретен Тешић, наставник математике из овог места, каже да само трећина ђака долази на припреме.

„Воља за учењем је ниска код великог броја ученика.

„То је постало приметно током короне и наставило се у том тренду", каже Тешић за ББЦ на српском.

Додаје да има утисак да ђаци „отаљавају градиво".

„У суштини не раде, само преписују с табле од оних ученика који греју столицу", каже.

Анастасија, ипак, редовно иде на додатне часове.

„Не бринем се толико око матуре и да ли ћу знати задатке или не, спремала сам се и у школи и приватно", каже.

Више је мучи одлука шта да упише.

„Плашим се да ли ћу упасти у школу коју желим, један дан желим гимназију, други дан медицинску и тако стално.

„Искрено, јако је тешко. Једва чекам да прође", каже она.

Њена мама Рада, иако је прошла све са старије двоје деце, сада дели ћеркин утисак.

„Пре ми је то протекло мирно, лагано, чак и у позитиви, а сад то доживљавам као стрес", каже Рада за ББЦ на српском.

Разлог је, додаје, што су родитељи више умешани у цео процес.

„Последњих месец дана сам морала да померим све приватне обавезе и да се прилагодим ћерки.

„Како, где, шта, те родитељски, те листе. Много је другачије него што је било", наводи.

Наставница Стојићевић наводи да је пауза у припремама направљена једино за време распуста и у првим данима после трагедије у Београду.

„Првих десетак дана се доста часова сводило на причу са децом.

„Деца су уз подршку родитеља и наставника наставила да раде и вратила се у нормалне токове колико су могли", присећа се.

Шта чека ђаке на полагању мале матуре?

Тестови на завршном испиту садрже задатке којима се проверава да ли су ученици достигли ниво знања обавезан за крај основног образовања, наводи се на сајту Моја средња школа, порталу Министарства просвете.

Ученици могу да добију укупно 40 бодова на малој матури - по 14 из српског језика и математике и 12 из изборног предмета.

Осталих 60 бодова се добија на основу оцена из шестог, седмог и осмог разреда, тако што се општи успех из сваке године заокружи на две децимале, сабере и затим помножи бројем четири.

Додатни поени могу да заслуже освајањем првог, другог или трећег места на међународним или републичким такмичењима из предмета који се полажу на малој матури.

Овај испит не може да се падне, без обзира на број бодова.

Међутим, да би се уписала четворогодишња средња школа, ученик мора да има најмање 50 поена.

Пад концентрације

Од почетка епидемије корона вируса 2020. године код деце примећују промене у радним навикама, концентрацији и пажњи, као и мотивацији за учењем, оцењује Љиљана Марковић, специјална педагошкиња Едукативног центра за лични и професионални развој (ЕдуЦентар),

Узрок су „онлајн настава и недостатак свакодневне рутине," сматра.

„Деца се још нису у потпуности уходала са рутином, тако да сваки догађај који ремети свакодневну наставу и нормалне околности у којима се она одвија има негативне утицаје на њих", објашњава Марковић за ББЦ на српском.

Важно је да ђаци „схвате овај испит (малу матуру) као озбиљан и важан део школовања јер утиче на њихов даљи процес образовања.

„Из тог разлога би требало да се потруде да дају све од себе да се за испит припреме што боље", сматра.

Истиче да ђаци не треба да се устручавају да затраже помоћ уколико им је потребна - од родитеља, вршњака и наставника.

Мала матура - када, како и где

Тест из српског, односно матерњег језика, полаже се 21. јуна од 9 до 11 часова.

Наредног дана, у исто време, полаже се математика, а у петак, 23. јуна, у истом термину, ђаци ће решавати задатке из изборног предмета.

Прелиминарни резултати ће бити објављени 25. јуна на порталу Моја средња школа и у матичним основним школама.

После тродневне могућности за жалбе, 28. јуна се утврђују коначни резултати.

Наредна два дана, ђаци попуњавају такозвану листу жеља - до 20 различитих смерова - на порталу Моја средња школа или лично у основној школи.

Најзад, 3. јула, објављује се коначна листа, а потом следи упис.

Све додатне информације су доступне у Конкурсу за упис ученика у први разред средње школе.

Припреме под велом трагедије

Рада каже да њена ћерка није имала проблема да се усредсреди на учење после трагедије у Београду.

„Радује се што ће да крене у средњу школу.

„Колико год да је њој тешко и напорно, некад је и нервозна, али се ипак радује", каже мајка.

Стојићевић каже да се ђаци у њеној школи нису обраћала за помоћ психологу или педагогу, ни око учења ни због трагедије.

„Мислим да трагедија у Београду није толико утицала на децу овде у Шапцу.

„Има разлике у томе што су они мало даље од епицентра збивања", сматра она.

Стојићевић каже су се наставници трудили да се деци, која нису непосредни сведоци трагедије, не ствара траума.

„Наставници су покушали са њима да причају о томе на благ начин, да не осете трауму, али да схвате да се десило нешто озбиљно", објашњава.

Она сматра да резултати ђака неће бити лошији него прошле године, али се њен колега Тешић не слаже.

„Ученици из године у годину постају лошији, морам да дајем све лакше задатке.

„На испиту из математике одговори су на заокруживање, без показивања поступка којим се дошло до решења", објашњава.

Ученици тако могу лако да препишу резултате, каже.

„У Србији је позната 'ресавска школа преписивања', али шта да радимо.

„Кад би ђаци морали да напишу и поступак како су дошли до решења, онда би било мало теже преписати", каже.

Дан када је главни град Србије занемео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]