Србија и животна средина: Барикаде мештана села Дадинци зауставиле градњу мини-хидроцентрале на Рупској реци

Текст је последњи пут ажуриран 18. априла 2023.

Проседи мушкарац седи на старој, дрвеној клупи испод импровизованог шатора и покушава да заложи ватру.

Баца цепанице дрвета на гомилу и гледа у даљину.

„Првих дана нас је било око 300, просто невероватно, временом се број смањивао, али је увек неко ту, долази нам и полиција, па нас пребројава.

„Бранимо нашу реку, живот нам значи, ту смо одрасли, ту смо се купали, ту смо стоку чували, одатле узимамо воду за пиће", прича Боривоје Крстић, мештанин села Дадинце за ББЦ на српском.

Од децембра 2022. године, главна тема у овом селу на југу Србије су барикаде којим мештани, заједно са еколошким активистима групе Битка за Власину, покушавају да спрече приватног инвеститора да изгради мини-хидроелектрану (МХЕ) на њиховој реци.

Компанија Water Green Energy добила је 2019. дозволу да гради МХЕ Беско на Рупској реци, за коју мештани тврде да је незаконито издата.

Међутим, Министарство грађевинарства је 18. априла 2023. године саопштило да је поништило дозволу за изградњу МХЕ са машинском зградом и водозахватом.

Против решења Министарства се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор тужбом код Управног суда, у року од 30 дана од дана пријема решења.

Ово село је једна од многих тачака у Србији где се мештани окупљају да би спречили изградњу МХЕ, тврдећи да оне уништавају реке и животињски свет.

Поједини стручњаци указују да МХЕ нису ни економски ни еколошки оправдане јер дају тек мали проценат електричне енергије, а праве много већу штету.

Највише протеста до сада је одржано у селу Ракита, у општини Бабушница на југоистоку Србије, као и у Пиротском округу.

Тамо је било и инцидената и физичких обрачуна мештана и представника инвеститора.

Погледајте видео из села Дадинци:

Ко даје дозволе, а ко их поништава

Одељење за урбанизам општине Власотинце издало је дозволу за изградњу мини хидроелектране још 2019. године.

Братислав Петровић, председник општине Власотинце, сада каже да Министарство грађевине треба да одлучи ко је надлежан за поништавање одлуке.

„Јесмо ли ми као нижи орган или Министарство, које је у овом случају другостепени орган.

„Зато смо му и упутили захтев", говори за ББЦ на српском и показује на увид документ којим се општина обратила Министарству.

ББЦ је покушао да ступи у контакт са инвеститором шаљући поруку на имејл адресу која је званично наведена у регистрацији на сајту Агенције за привредне регистре, као и позивом на доступне бројеве телефона.

На позив је одговорио Бранислав Пешић, који за ББЦ каже да су његови синови формални власници фирме Water Green Energy, да он није повезан са пројектом, али да још, нада се, „има утицаја на децу".

„Наставак радова се неће десити све док се не испитају валидности свих тих папира, дозволе које су издате, а то може да траје и шест месеци и до годину дана, неколико месеци, тако саветујем синове", кратко је рекао у телефонском разговору.

Додаје да је све урађено по закону, али није желео да омогући контакт новинара са формалним власницима предузећа.

У ишчекивању одговора надлежног Министарства, 13. јануара мештани и еколошки активисти групе Битка за Власину преговарали су са локалним званичницима.

Битка за Власину је еколошки покрет који се противи изградњи мини-хидроелектрана на реци Власини и њеним притокама.

На столу је био споразум као вид гаранције да се радови неће почети све док Министарство не одлучи о законитости дозволе.

Споразум, који је требало да потпишу председник општине, инвеститор и представници села, није договорен, а мештани су најавили протест.

Споразум није желео да потпише представник групе Битка за Власину, са образложењем да нису сви чланови групе сагласни са садржајем споразума, наводи се у саопштењу кабинета председника Општине Власотинце достављено ББЦ-ју у електронској форми.

Два дана после протеста из кабинета председника општине саопштено је и да и инвеститор мини-хидроелектране одбија да потпише документ, иако је првобитно хтео.

Погледајте како је било у селу Топли До 2019. године:

'Ко воду брани, на доброј је страни'

Плато испред зграде Скупштине Власотинце, још украшен новогодишњим реквизитима, почео је да се пуни хладног 16. јануара.

Звуци пиштаљке мешали су се са музиком која је одзвањала са гломазних звучника.

Старији човек са шубаром на глави, у раскопчаној браон јакни, дува у метални рог.

Неколицина окупљених маше транспарентима: Не дамо реку, Еколошки геноцид, Ко воду брани, на доброј је страни.

Дадинчанима су се прикључили и становници околних места и градова.

Жарко Крстић, хидроинжењер у пензији, родом је из Дадинца, живи у Лесковцу, 20 километара од родног места.

Носи упечатљиву капу розе боје и није много расположен за разговор.

„Брани се важна река, жила куцавица једног места", одговора кратко и одмахује главом.

Међу стотинак окупљених је и Невена Живковић, више од седам деценија мештанка села.

Придржава се за пријатељицу и покушава да надгласа жамор.

„Била је то велика река, прали смо веш, све се ту дешавало", присећа се са сетом у гласу.

Неколико пута је била на барикадама, али се због година брзо умара, те више не долази - уместо ње иду син и снаја.

Ту је и Горан Стојиљковић, председник месне заједнице Дадинци.

„Сви ми који смо остали са породицом, остали смо због реке.

„Немамо пијаћу воду, имамо бунаре који се напајају водом са те реке, изградњом хидроелектране, вода би се ставила у цеви, то би било погубно за нас", прича за ББЦ на српском.

Шта су мини хидро-електране?

Изградња појединих МХЕ изазвала је бурне протесте еколошких удружења, а било је и инцидената протеклих година.

На еколошком протесту у јануару 2019. године у Београду речено је да је у Србији планирано је да буде више од 800 мини-хидроелектрана за које су из разних покрета и удружења за заштиту природе рекли да су „убице природног света".

Тадашњи декан Шумарског факултета Ратко Ристић рекао је тада да је обишао 46 од до 90 до тада изграђених МХЕ и да његов утисак је да је то што је учињено природи - страшно.

Проценат електричне енергије која се добија кроз оваква постројења је мизеран - 2-3 одсто укупне електричне енергије Србије, указао је Ристић.

„Мале хидроелектране не загађују околину, оне је потпуно уништавају", каже професор Ристић.

Истиче да би њихова изградња довела до уништења како речног корита, тако и живог света, ремећења режима подземних вода и слабљење издашности извора.

Већина малих хидроелектрана које су изграђене у Србији или које се тек граде су деривационог типа.

Граде се у брдско-планинским пределима, код водотока са великим падовима, а поједине су направљене у заштићеним природним подручјима, као што су национални паркови и паркови природе.

У земљу се укопају цеви и у њих се „утерује" вода, чиме се исушује речно корито, кажу стручњаци.

Дешава се и да 80 одсто или 90 одсто воде улази у цеви.

Ако буде направљено 500 мини хидроцентрала са цевима дужине три километара, Србија ће изгубити 1.500 километара река, упозорили су стручњаци.

Национално удружење инвеститора МХЕ раније је саопштило да су сва таква постројења у Србији изграђена „у складу са свим важећим законима и подзаконски актима који су усклађени са законодавством ЕУ".

Навели су да су направљена према Националном Акционом плану за производњу енергије из обновљивих извора.

Навели су и примере из других европских земаља - Шведска има 1.900 МХЕ, Норвешка 2.250, Словенија 350, Аустрија 3.100, Швајцарска 1.000.

Место винове лозе и лекара

До места у ком је некада живело 500 људи, долази се кривудавим макадамом.

Свеже је и мирно.

По која трошна кућа, пластеник, импровизоване клупе од пања близу реке и растиње доминирају селом.

Смештено у подножју планине Чемерник, Дадинце је, према речима мештана, некада било познато по виноградима.

Са поносом додају и да је у селу био велики број школованих људи, а да су се посебно издвајали лекари.

Временом се број становника смањивао, те у њему данас живи између 60 и 70 људи.

Школе одавно нема, а пауци већ дуже време плету мреже у просторијама некадашње амбуланте.

Током викенда и за време летњих месеци место оживи - посебно је живахно поред реке, која водом снабдева више од 15.000 становника Грделице и околине Власотинца.

Али, ако се изгради мини-хидроелектрана, ни тога више неће бити, зато, како кажу, не престају да се боре.

„Људи су свако вече ту, има доста људи са стране, у Топлом Долу су били 120 дана, надам се да ми нећемо толико бити", прича Милош Николић, активиста организације Битка за Власину која је подржала мештане села у борби против изградње МХЕ, док се крећемо ка месту где је инвеститор послао машине.

„Све је ово била шума, а погледајте сада", показује на блатњаву опустошену површину.

Од четири колико их је било у почетку, остала је само једна барикада.

Неколико метара даље од ње живи Горан Стојановић.

„Овде сам рођен, овде живим, никад не бих хтео да напустим ово место само због те реке, а могао сам, али нисам хтео због те миле речице", говори Стојановић.

Услед мимоилажења са појединим људима са барикада, јер сматра да треба применити другачији начин борбе - да се искључиво село пита - одлучио је да се више не појављује.

„Борићу се до последњег даха, да очувам ову реку и нисам за изградњу хидроелектране, али се мени чини да је све ово велика ујдурма.

„Моје двоје деце ме прозивају да сам издајник, али са неким људима не могу", говори за ББЦ на српском.

Погледајте видео о бици за зелену оазу у Београду:

Како је све почело?

Инвеститор Water Green Energy из села Кумарево код Лесковца, за градњу мини хидроелектране Беско на Рупској реци са машинском зградом на парцели број 2491 и 2493 општина Дадинце, поднео је захтев Одељењу за урбанизам општине Власотинце, потврђују из овог одељења за ББЦ на српском.

У писаном одговору наводе да је инвеститор имао све потребне дозволе за подношење техничке документације.

Додају да је дозвола издата 2019. у складу са законом.

„Ту годину је обележила борба са документима које смо више пута оспоравали, тражили смо јавну расправу која се такође неколико пута одлагала", прича Николић.

Средином марта 2021. одборници локалног парламента изгласали су забрану изградње МХЕ на територији општине Власотинце.

Мештани су председнику општине писали крајем 2021. и тражили да поништи све дате дозволе и стане у њихову одбрану.

Годину дана касније, у ноћи 13. на 14. децембар 2022. на парцели су се појавили багери, али су мештани спречили почетак радова и од тада дежурају на барикадама.

Први човек општине Власотинце Братислав Петровић посетио је барикаде и поручио активистима и мештанима да ће покушати да се на законски начин поништи решење приватног инвеститора, пошто се провери целокупна документација коју је послало Одељење за урбанизам.

„Замка је била у томе што је инвеститор поднео захтев пре доношења одлуке (локалног парламента да се забрани изградња МХЕ на територији општине Власотинце). Кажу, одлука не важи.

„Да ли је тако, видећемо кроз све ове провере, јер мој циљ је био да том одлуком заштитимо Рупску реку", рекао је тада Петровић.

Становници овог села указивали су и да није израђена Студија о процени утицаја на заштиту животне средине.

Према Закону о процени утицаја на животну средину, овим документом „анализира се и оцењује квалитет чинилаца животне средине и њихова осетљивост на одређеном простору и међусобни утицаји постојећих и планираних активности".

Инвеститор је 2019. поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину.

Из Одељења за урбанизам општине Власотинце наводе да се овај пројекат не налази на листи пројеката за које је обавезна процена утицаја, нити је на листи пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину.

Како наводе у писаном одговору, на тој листи су постројења за производњу енергије из хидропотенцијала снаге више од два MW, а наведеним пројектом је предвиђена производња електричне енергије из хидропотенцијала снаге од 480 KW, што је далеко испод критеријума наведених у листи.

Боривоје Крстић не жели ни да помишља шта ће се десити уколико Министарство каже да је дозвола валидна и да радови могу да буду настављени.

„Нећу да се помирим са тим, па скупљали би кишницу, другог начина не би било да дођемо до воде", каже овај 70-годишњак и наставља да гледа у даљину.

Драгиша Милић је на барикадама међу најмлађим члановима.

„Без обзира на одлуку Министарства и одлуке општине - реку не дајемо.

„Река за нас представља живот и ми ћемо се борити до краја да је одбранимо, не одустајемо", говори одлучно овај 24-годишњак.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]