Спорт: Пет разлога пада ватерполо репрезентације Србије (и како даље)

Чим ђаци одликаши који у дневнику и књижицама имају силне петице мало попусте, па се ту провуче и по која двојка или тројка, многи се одмах питају шта се дешава - тако би се укратко могла описати ситуација са ватерполо репрезентацијом Србије.

У последње две деценије, „делфини" са педесетак такмичења само девет пута нису донели медаљу - за то време освојено је 29 злата, закључно са два узастопна олимпијска 2016. и 2021. године.

Међутим, српски ватерполисти управо су се у Токију 2021. последњи пут попели на победнички подијум, што је дуг пост за спорт са тако дугом и богатом традицијом у Србији.

Ватерполисти су сада поражени у осмини финала Европског првенства и први пут од давне 1975. године неће бити међу осам најбољих на неком великом такмичењу.

„Ово треба да буде велика опомена", каже кратко бивши ватерполо репрезентативац Александар Шоштар за ББЦ на српском.

Горан Степић, спортски новинар и коментатор Радио телевизије Србије (РТС), сматра да психички падови тренутно представљају највећи проблем ватерполистима Србије.

„Не толико ни пливање, физичка припрема, ни техничке неке ствари - квалитета има, само осећају велики притисак са којим не могу да се изборе", каже за ББЦ Степић, који годинама прати рад ватерполо репрезентације.

Ватерполистима Србије сада следи разигравање од деветог до 12. места - у среду играју против Холандије.

Пад одликаша

Крај меча против Француске на ЕП у Сплиту донео је велику драму.

На нешто мање од минут пре краја, семафор је показивао 9:8 за Французе, али Душан Мандић онда погађа, доносећи изједначење.

Француска је потом имала напад са играчем више, када Марзуки триколорима поново доноси предност - 10:9.

У последњем нападу Србија је имала играча више, али Мандић није успео да погоди и донесе продужетке, што је довело до најраније елиминације Србије на ЕП у историји.

„Делфини" су претходно, иако претплаћени на медаље, само неколико месеци раније заузели пето место и на Светској лиги у Стразбуру, и на Светском првенству у Будимпешти.

Како је дошло до пада?

Као један од разлога пада репрезентације на Европском првенству, Шоштар види убедљив пораз од Мађарске у групној фази - 16:7.

„То је мени било много болније од Француске и сигурно је оставило последице.

„Девет голова разлике је много, увуче се несигурност, стегне се рука и то је утицај тог пораза је што никако не смемо да занемаримо", сматра Шоштар, освајач злата на Олимпијади у Сеулу 1988. и бронзе на ОИ у Сиднеју 2000. године.

Србија и Мађарска током година играле су бројне велике мечеве, који су често називани „ватерполо класицима", због чега је пораз од великог ривала још болнији.

Шоштар ипак каже да Србија против Француске једноставно није имала квалитет да иде даље и да „од тога не може да се побегне".

Ватерполо репрезентација се заправо прилично мучи још од 2020. године, када је репрезентативну каријеру окончало шест великана - Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић, Милан Алексић, Стефан Митровић, Душко и Гојко Пијетловића.

Сви они били су важни шрафови у моћној машинерији репрезентације Србија, која је у протеклих 10 година ауторитативно доминирала светским и европским ватерполом.

Србија је 2016, на пример, објединила титуле светског, европског и олимпијског шампиона, док је ЕП освајала четири пута у низу (2012, 2014, 2016, 2018).

„Ова смена генерација је много израженија у односу на претходне, много више играча је отишло у једном тренутку, њих шесторица", каже Степић.

На пример, међу 15 играча које је Савић повео на Европско првенство, само је тројица златних олимпијаца из Токија - Душан Мандић, Сава Ранђеловић и Страхиња Рашовић.

Сви остали представљају неку нову репрезентативну генерацију:

Димитрије Ристичевић, Радомир Драшовић, Ђорђе Вучинић, Немања Вицо, Страхиња Рашовић, Петар Велкић, Лука Пљеванчић, Марко Радуловић, Огњен Стојановић, Лазар Добожанов, Стефан Бранковић и Василије Мартиновић.

Ватерполисти су притом на ЕП, због повреда, наступили без Николе Јакшића и Ђорђа Лазића - такође освајача олимпијског злата - а на голу није било капитена Бранислава Митровића.

„То не може да буде оправдање, али јесте у многоме спустили ниво нашег квалитета", каже Шоштар, док Степић њихова одсуства назива „поприличним хендикепом".

У таквим околностима, носиоцима игре - попут Мандића и Ранђеловића - далеко је теже него раније, јер противници знају да треба њих да покрију, каже Степић.

„Млађи онда добију простор, али га не користе и немамо тај баланс у екипи.

„Против Француске смо то видели - одиграмо одбрану како треба, одгурамо Французе од гола и онда уместо да се они плаше нашег напада, ми се плашимо њихове одбране."

После меча против Француске, Савић је такође рекао да Србија није заслужила да победи.

„Постојала је нервоза, то је оно што нас краси - нервоза и невидљиви притисак, због њих не личимо на себе", рекао је дугогодишњи селектор Србије.

О том притиску као великом проблему неких нових „делфина" говори и Степић.

„Сви ови играчи су одавно у Савићевом систему, били су уз старије и знају шта значи бити део ватерполо репрезентације Србије, али сада је први пут сва одговорност на њима."

Како наводи, нови репрезентативци су „свесни великих очекивања које јавност има када год наступа ватерполо репрезентација", али да тренутно „имају проблем да изнесу тај терет".

Због тога им је, сматра, тешко да се издигну када кола крену низбрдо, што је управо била главна карактеристика њихових претходника.

„Сами себи намећу притисак, желећи да наставе трофејни пут и зато што желе да буду на нивоу најуспешнијег тима српског колективног спорта", каже Степић.

„Имају жељу да се докажу, то није спорно, само је за то потребно време."

У том смислу би пораз од Француза могао да буде лековит, јер репрезентативци више неће имати стегнутост због улоге изразитих фаворита - што они више нису.

„Иако су олимпијски шампиони, тај резултат су наследили од претходника, тако да сада могу да крену од нуле и скину са себе тај притисак."

Шта год се дешавало око ватерполо репрезентације - а деценијама су то били само успеси - увек су у базене ускакали неки нови шампиони.

Од како је 2012. ступио на функцију селектора, Савић је често постепено у први тим репрезентације уводио неке нове клинце, причајући све време о дугорочним плановима.

„Постоје генерације које долазе и којима је стратегија ватерполо савеза наменила будућност, а имамо и тренере који могу да вуку са собом ту одговорност", изјавио је селектор 2020. године.

„Што се тиче А репрезентације, стратегија је већ створена и на неки начин већ имамо селекцију која ће представљати тим Србије (у Токију) 2024. године."

Ипак, Шоштар ту каже да се не плаши Токија, већ „онога што долази после, у контексту тога у ком правцу иде ватерполо у Србији и начина на који се то све води".

„Раније се знало шта је југословенска школа ватерпола, школа Србије и Црне Горе или самосталне Србије... Ја сам тако васпитан, али то се изгубило", сматра Шоштар.

Због тога, сматра, играчи који последњих година улазе у А селекцију, нису на нивоу играча који су последњих година престали да играју.

О генерацијском јазу прича и Степић.

„Овим момцима је можда потребно више савета, подстрека и мотивационих говора како би дошли на неки ниво, док су њихови претходници су после једне реченице знали шта треба да раде.

„Они су можда били последњи остаци оног некадашњег југословенског или СЦГ система рада."

А ту су и противници.

„Пораз од Француске сигурно да боли, али треба имати у виду да су они последњих година прилично подигли ниво квалитета - уопште нису лоши", сматра Шоштар.

А они нису једини.

„На светском и европском првенству су напредовале и многе друге репрезентације, радиле су квалитетно и ми више не одскачемо као раније", каже Степић.

„Ми сада играмо егал утакмице са седам или осам репрезентација", додаје.

Поред Србије, у светском врху су и Црна Гора, Хрватска, Мађарска, Грчка, Шпанија, Италија, а Степић посебно истиче и велики напредак Америке.

Шта даље?

Добра ствар код спорта је што после пораза увек има нових утакмица и прилика за поправни.

Светско првенство у Јапану на програму је следећег лета.

„Можда је ово тренутно реалност, надам се да није. То нећу да прихватим", изјавио је репрезентативац Србије Радомир Драшовић после меча са Француском.

„Пред нама је будућност коју можемо да учинимо светлом, а може да буде као и сада - од нас зависи. Морамо да наставимо даље, живот иде даље."

Шоштар сматра да „може само да буде боље" и када је то у питању уопште „нема бојазни", пре свега због селектора Дејана Савића.

„У последњих десет година, од како је на челу А селекције, показао је у више наврата да зна како регулише и доводи у ред неке ствари", каже Шоштар.

„Биће боље, поуке ће се извући из овога и у периоду који је пред нама можемо да очекујемо боље резултате - Србија ће се увек борити за сам врх."

Ипак, како каже, кључно је да се „трасира пут и тачно зна шта Србија представља, како ради и на који начин хоће да се представи у међународним утакмицама".

Степић сматра да већ до следећег лета много тога може да се промени.

„Пре свега ће распоред бити лакши, сада је био баш убитачан темпо - Светско првенство, Светска лига и Европско првенство у три месеца, а то све после 70 клупских утакмица.

„Друго, репрезентативци ће напредовати и сазревати кроз јаке утакмице на клупском нивоу, биће искуснији за годину дана", каже спортски коментатор РТС-а.

Уколико извуку поуке, додаје, на Светском првенству у Јапану може се очекивати борба Србије за медаљу.

„Србија генерално има потенцијала - тренутно није фаворит за злато у светском ватерполу, а временом то може поново да постане."

Ипак, све то су само успутне станице до коначне дестинације - Олимпијских игара у Паризу 2024, где ће Србија опет бранити злато.

„Савић врхунац рада са овом екипом види управо у Паризу, сматра да ће тамо показати кулминацију квалитета и потенцијала", наводи Степић.

„Јавност ће сада, иако навикла да после смена генерација одмах долазе добри резултати, морати да има стрпљења - попут Савића."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]