Партизан и ватерполо: Зашто је потонуо београдски гигант и може ли Филиповић да га спасе

Ватерполо клуб Партизан одувек је био база југословенске, потом српске репрезентације, али је „лабудова песма" овог клуба био Рим 2011. године када је освојена последња од укупно седам титула европског шампиона.

Од тада је више пута било масовних одлазака играча, расла су дуговања по разним основама, а клуб је доведен на ивицу опстанка.

Сада је клуб добио ново руководство у којем су и легенде Филип Филиповић, Слободан Никић, Милан Алексић и Стефан Митровић, а главни циљ биће враћање какве-такве стабилности у клуб који, према тврдњама досадашњег руководства, дугује око 6,5 милиона евра.

Клупски ватерполо у Србији већ годинама муку мучи са финансијским проблемима и инфраструктуром, а није редак случај ни да се ови спортски колективи гасе.

Филиповић: Почиње нова ера

Филип Филиповић, који је у државном тиму освојио велики број трофеја, био је иницијатор промена и мобилисао је бивше играче Партизана да нешто покушају да ураде.

„Долазимо у тешким временима. Сада је нова ера Партизана, циљеви су исти, повратак на прави пут.

„Знамо шта Партизан представља у систему српског спорта", рекао је он новинарима после скупштине клуба.

„Партизан заслужује светлије дане који су пред нама", додао је.

Упитан како ће санирати дуг који је, како је раније саопштено 6,5 милиона евра и ко ће помоћи, Филиповић је одговорио:

„Видећемо колики је дуг и онда ћемо објавити цифру. Тада ћемо рећи и како ћемо санирати проблеме којих има више него довољно".

Уверен је да за промене није касно.

„Најтеже ће бити новим људима, имају много проблема али знамо ко стоји са нама и бићемо успешни.

„Да ли ће неко да одговара за овакво стање није питање за нас. Гледамо у будућност, да извучемо поуке и да идемо напред".

На ванредној седници клуба која је одржана у недељу, 30. августа на стадиону Партизана, одлучено је да клуб убудуће води потпуно ново руководство.

Нови председник Управног одбора је Јован Лазаревић, а директор ће бити некадашњи репрезентативни голман и капитен црно-белих Никола Куљача.

Погледајте видео о девојци која не одустаје од сна да наступи за Србију на Параолимпијским играма

Шта се све дешавало у Партизану протеклих година?

Последњу титулу клупског првака Европе Партизан је освојио 2011. године у Риму, али већ следеће сезоне полако, али сигурно кренуо је пад београдског клуба.

Од тада су се дешавали одласци играча и расла су дуговања по разним основама - неисплаћене зараде бившим играчима, дугови за струју, воду, мазут, клуб је доведен на ивицу опстанка.

Од римског успеха 2011. године до данас, из Партизана је отишло 87 играча (било је и долазака, али одлазиле су читаве генерације), а тренутно у погону има тек десетак играча првог тима.

Клуб је свих ових година некако опстајао, ослањајући се на сопствену школу, која је одувек била међу најцењенијим у свету, али је функционисање клуба било све теже.

Дешавало се и да клуб нема новца да плати мазут неопходан за грејање воде у базену на Бањици, па су тимови разних селекција морали да се сналазе на другим базенима.

Партизану је потребно око 250.000 евра годишње само за мазут, речено је раније у клубу.

Уз то, после низа деценија, Општина Вождовац отворила је питање власништва над спортским објектом на Бањици, тврдећи да Партизан на тај базен више нема право, што су из клуба порицали.

Кулминирало је 2. децембра када су на седници Скуштине клуба смењени дотадашњи председник овог тела Зоран Аврамовић и председник Управног одбора Александар Шоштар, као и дотадашњи тренер првог тима Стефан Ћирић.

Клуб су тада преузели некадашњи играч Партизана Мирко Брадајић (годинама је био у клубу на разним позицијама), као и финансијска директорка Татијана Ракас, која је оптужила Шоштара да је оставио више од шест милиона евра дуга.

Међутим, на ванредној седници Скупштине клуба, свих 26 делегата је једногласно одлучило да изгласа неповерење како Ракас, тако и Шоштару и Аврамовићу.

Клупски ватерполо на ивици опстанка

Пре четири године након освојене златне медаље на Олимпијским играма у Бразилу, српски ватерполо ас Андрија Прлаиновић дао је изјаву која је узбуркала јавност.

Прлаиновић је тада рекао да медаље у Рио де Жанеиру „нису плод системског улагања у спорт" и указао на то да клубовима у свим спортовима треба већа подршка друштва и државе.

„У Србији практично више нема професионалних ватерполо клубова, сви су пред стечајем", рекао је Прлаиновић 2016. године.

Указао је некадашњи ватерполиста Партизана, Црвене звезде, Про Река на стање у готово целокупном српском спорту, па тако и у ватерполу, као једном од најтрофејнијих, није ружичасто.

Некадашњи трофејни ватерполиста, данас политичар Александар Шапић такође је тада причао о српском спорту.

„Проблем је системско финансирање клупског спорта из ког треба да изникну будући шампиони, а који је непрофитабилан и генерално спорта уопште.

„Неопходно је да бављење спортом постане доступније свим слојевима друштва, да деца лакше и јефтиније улазе у спорт и тако склањају са улице", написао је Шапић пре четири године на Фејсбук профилу.

Клупски ватерполо у Србији покушава да опстане, али је било клубова који су настајали, па се гасили.

Ватерполо клуб Бечеј је 2000. године освојио клупску титулу првака Европе, а заправо то је био почетак суноврата клуба и готово брисања са ватерполо мапе због недостатка финансијских средстава.

Ватерполо клуб Партизан годинама уназад ослања се на играче из подмлатка.

Својевремено, када је тренер био легенда српског ватерпола Владимир Вујасиновић, одвео је цео тим на пљескавице, јер играчи нису имали новац.

Ватерполо клуб Војводина је дала многа, многа значајна имена српском ватерполу.

Душко и Гојко Пијетловић, Милош Ћук, голман Бранислав Митровић - олимпијски шампиони, поникли су у Војводини.

Голман Слободан Соро је такође почео каријеру у новосадском клубу, а био је и члан златне генерације Бечеја, потом Партизана...

Али, и у Новом Саду имају финансијске проблеме.

Београдски ватерполо клуб Црвена звезда је имао био једнорочни пројекат освајања европске титуле и у томе је успео.

Можда једини ватерполо клуб у Србији тренутно који се носи са свим изазовима јесте Раднички из Крагујевца, основан 2012. године у ери некадашњег министра финансија Србије Млађана Динкића.

То је био скуп пројекат, који је окупио многа велика имена српског ватерпола.

Између осталих, у тој екипи играо је и садашњи министар спорта Вања Удовичић.

Раднички је на том таласу првих година постојања бележио успехе - освојен је Лен куп (ватерполо пандан фудбалске Лиге Европе), био је вицешампион Европе. Али чим су велика улагања, Раднички је спао на маргине.

Тај клуб постоји, постоји и ватерполо школа и једна је од ретких ватерполо оаза и база у Србији.

Побуна родитеља деце која тренирају у клубу

Почетком јула 2020. године, Брадајић и Ракас су сазвали конференцију за новинаре на Бањици како би предочили своје виђење пословања клуба, али су овај догађај прекинули љути родитељи деце која су остала да тренирају у Партизану.

Тада је речено да је од од 300 деце колико их је било у млађим категоријама у клубу до пре две, три године, сада их је остало тек око 100, 120.

А родитељи су поручили да ће и њих да испишу ако се овакво стање у клубу не промени.

Њихов јединствени став и захтев био је да из клуба оду и једна и друга „струја", а да га преузме неко ко ће имати план, стратегију, ко ће довести оне који би могли финансијски да утичу да клуб продише.

Представник родитеља Благоје Бодирога у име свих је саопштио став да је стање у клубу катастрофа и то већ дуги низ година и да "нико ништа не ради да се такво стање промени".

Родитељи су тада рекли да уредно плаћају чланарину (6.000 динара месечно), али да деца не тренирају у базену на Бањици, јер је вода хладна и зато их водају од базена до базена по граду.

Клуб у рукама бивших играча

Почетком јула, бивши играчи, легенде клуба, предвођене Филипом Филиповићем, Живком Гоцићем и Слободаном Никићем, огласиле су се писмом у којем су затражиле моменталне оставке свих руководећих људи у клубу и стваранје услова за одржавање ванредне скупштине.

Пред одржавање ванредне Скупштине клуба, досадашње руководство, предвођено Татијаном Ракас и Мирком Брадајићем, оспорило је легитимитет овог тела.

Дугогодишњи функционер Партизана Александар Шоштар у изјави за ББЦ на српском истиче да о легитимитету немају право да причају они који су нелегално и дошли у клуб.

„Онај ко има најмање права да прича о легитимитету било чега је Татијана Ракас.

„Да се ово не би схватила као моја лична борба против ње - да подсетим да су државни органи су донели решења да оно што је она урадила у децембру на скупштини потпуно ван закона", рекао је Шоштар.

На питање шта данашња скупштина клуба и њене одлуке значе, Шоштар је рекао да се на ово чекало од децембра и да сада ново руководство, којем је пожелео срећу, да спречи даље посртање клуба и одлив деце и играча.

Али како када је дуг клуба вишемилионски у еврима?

„То сад више није питање за мене, већ за ново руководство.

„Мислим да има начина како то може да се уради, има решења", одговорио је Шоштар.

После више деценија, Шоштар више нема функцију у клубу. На питање како се сада осећа, одговорио је:

„Ја сам увек сам у клубу. Урадио сам све што је требало да се ова скупштина одржи. Ја сам увек присутан, немам проблем ни са чим.

„Партизан је моја друга кућа и тако ће увек да буде".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]