Фризби голф: Спорт који је ујединио Србе, Хрвате и Словенце

Грађанима земаља некадашње Југославије одувек је добро ишло убацивање лопте у кош, па су недавно у кошеве почели да убацују и фризби... Али и да међусобно сарађују.

Тихо, у току је финална рунда трећег међународног турнира у фризби голфу у Београду.

Не смемо ометати играче, за бацање фризбија потребна им је концентрација.

Један од њих, у белој мајици и с црним качкетом на глави, стоји на шест, седам метара од жутог коша.

Нишани, мери и фризби је полетео.

Промашај.

Потом прилази фризбију, који лежи тачно испод коша, закуцава, узима торбу и наставља даље.

Реч је о Дереку Робинсу из Велике Британије, педесетосмогодишњаку за ког многи кажу да је светска легенда фризби голфа.

„Почео сам овим да се бавим током седамдесетих и први сам Европљанин који је постао део Куће славних диск голфа, тако да можда и има основа за то што кажу", наводи уз осмех.

„Фризби фанатик сам ево већ 46 година, али се такмичим 41 годину. Србија је 32 земља у којој сам био на турниру", додаје.

Како каже, играо је фризби голф на свим континентима - осим на Антарктику.

„Ко зна, можда једног дана", каже и смеје се.

Балканска веза

Робинс је само један од педесетак такмичара који су учествовали на „Откријте Београд" (DiscOver Belgrade) турниру у фризби голфу.

Шта је уопште фризби голф?

Спорт сличан голфу, само се уместо лоптица користе дискови или фризбији, које треба убацити у специјалне кошеве, а не у рупице.

Дакле, циљ је из што мање покушаја убацити фризби у кош.

Фризби голф у свету постоји деценијама, али је у Србији почео да се развија тек последњих година, пре свега захваљујући удружењу грађана Фризбијак.

„Диск голф у Србији је чиста љубав, чист ентузијазам", каже за ББЦ на српском Иван Јаковљевић из Фризбијака.

„Ово је нама хоби, све је волонтерски рад, укључујући наше инвестиције у опрему и све остало", додаје Милан Тодоровић, који је такође један од организатора турнира.

Кажу, у Србији постоји двадесетак регистрованих играча голф фризбија, али је зато ту регион.

Турнир у Београду је само део DiscOver Balkan туре, која је почела у Словенији у мају, а завршава се у Хрватској у септембру.

„Идеја је да учврстимо везе и дигнемо све на виши ниво", каже за ББЦ Даница Пајтак из хрватског Флајинг диск савеза.

„Тренутно је наша заједница мала, па је отворена и за такмичаре из дугих земаља, али идеја је да убрзо турнир буде само за такмичара из наших земаља.

„Ово је спорт који је повезао нас Хрвате, Србе и Словенце", каже Пајтак.

Стални терен

Организатори турнира су задовољни како све протиче, али размишљају и о будућности.

„Људи су насмејани, забављају се, дружимо се, промовишемо здрав живот, рекреацију", каже Тодоровић.

„Наравно, главни утисак је дружење са пријатељима из Словеније и Хрватске".

Како наводи, нада се да би ускоро у Београд и регион могло да дођу и неки професионални играчи фризби голфа.

„Тренутно радимо на изградњи првог диск-голф терена у Србији и Београду икада, што је велика ствар и заиста нам је свака помоћ добро дошла".

Терен би био баш на месту где је био турнир - у несређеном парку између Палате Србија и тржног центра Ушће, оивиченом Булеварима Николе Тесле и Михајла Пупина.

„За турнир смо од петка до недеље сваког јутра од пола осам постављали терен, а од шест увече расклањали, само да нам неко не би украо кошеве", истиче Јаковљевић.

„Сваки кош има око 25 кила, а терен око 15 хектара и више".

Како онда тренирају, ако немају стални терен?

„Тако што ми донесемо кошеве. Сваки пут и за тренинге и лигу Србије... Сваки пут исто.

„Било би баш супер кад би неко одмах после посла - као антистрес терапију - могао да дође и сам баци фризби, прошета се мало по природи... То би било савршено", истиче Јаковљевић.

Јаковљевић каже да је развој њиховог спорта зато успорен, али да се ипак нешто дешава.

„Већина кампова за дечје екскурзије и рекреативне сада има кош за фризби, а барем је 5.000 или 6.000 деце прошло кроз моју обуку", оцењује он.

Студирање фризби голфа

Турнир је у међувремену готов, а Робинс је завршио на другом месту. Први је био Американац Зек, који живи у Словенији.

Зашто фризби голф?

„Волим да проводим време у природи, да гледам како фризби лети... Спорт је захтеван и физички и психички, али се људи у њему и друже - све његове аспекте волим", каже Робинс.

Нешто слично каже и Пајтак.

„Идеалан је за људе који воле да буду у природи, изазован је и физички и ментално, никада не може да досади јер је терен увек другачији... То је најбољи спорт за који никада нисте чули".

О томе колико дуго се Робинс бави овим спортом доста говори и његов регистрациони број - неко некад је био први званични диск голфер, београдски играчи су негде око броја 100.000, док је његов 5.980.

„Први фризби сам добио још као дечак, док сам био на одмору у Канади. Апсолутно ме је фасцинирало како фризби лети, све ми је било магично.

„Могао сам доста да бацим, постао сам баш добар у томе, па сам почео и да се такмичим".

Када је морао да изабере факултет одлучио се онај који је једини у том тренутку имао терен за диск голф, додаје.

Трофеје има из бројних земаља широм света, а најдража му је титула шампиона Европе за играче старије од 40 година.

„Био сам у заостатку пред последњи кош и морао сам да погодим веома тежак ударац, са 20-ак метара, кроз неко грање... Погодио сам и освојио турнир.

„Касније сам био и првак Европе и у категорији изнад 50, а ваљда ћу нешто урадити и за оне преко 60 година", каже уз осмех.

Пре 25 година је купио земљу од које је направио терен за фризби голф, али којем се тек недавно потпуно посветио.

„Пре две година сам одустао од обичног посла и сада само водим тај терен. Живим од фризбија и тиме плаћам сва путовања на турнир...

„Може се рећи да је фризби голф мој живот".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]