Србија, култура и музика: Језичко „мајање" по хип-хопу

Аутор фотографије, BBC/Jakov Ponjavic
- Аутор, Немања Стевановић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 8 мин
Било да „маје" или „прави ђир", Анђела Рувидић ради исту ствар - шета по граду. И она зна шта то значи.
Иако је из Аранђеловца у Шумадији, у средишњем делу Србије чији је говор у стандарду српског језика, она је ове изразе усвојила и свакодневно их користи јер слуша хип-хоп групе из Ниша и Сплита.
„Често у разговору убацим неке речи које сам чула у њиховим песмама, чак и ако их саговорници не разумеју", каже она за ББЦ на српском.
„Изразима које покупим од Стерео банане волим да се размећем и пред пријатељима из Ниша, па редовно испаднем смешна", додаје Аранђеловчанка која годинама живи у Београду.
Стерео банана из Ниша једна је од хип-хоп група које репују на локалном говору у Србији.
Овај двојац није прва нишка хип-хоп група која текстове изводи на нишком говору.
Динг Донг, Ди-фенс (D-Fence) су реп састави који су имали локалну популарност, док је Стерео банана направила пробој до публике широм Балкана.
„Кад сам почињао да се бавим музиком, желео сам да се разликујем од осталих који су већ били на сцени, а како је у то време велики број репера имао ангажоване и 'интелектуалне' текстове, шаљиви реп текстови на нишком говору су ми били занимљиви", каже Марко Анђелковић, репер из Стерео банане, за ББЦ на српском.
Тако су, несвесно, упознали са локалним говором и младе генерације у бившој Југославији.
„То је само био начин да будемо занимљивији, па ако се некоме не свиди - свиди", каже Анђелковић.
Реп публика на Балкану се раније већ упознала са неким другим дијалектима.
Почетком двехиљадитих велику популарност стекла је сплитска хип-хоп група ТБФ, а касније и Киша метака и Дјечаци, као и Војко В који је био члан у оба ова сплитска састава.
Велики број хип-хоп извођача користи сленг, говор који је карактеристичан за генерацију или град, или неки његов део, што је одлика овог музичког жанра од његовог постанка 1970-их у афро-америчким предграђима Њујорка.
У Србији, међутим, хип-хоп на локалном говору има и другачију улогу.
„Када горимо о локалним говорима или дијалектима, обично причамо о фолклоризацији јер су ти људи заустављени у времену и то се чува као нека идила, а језик се мења и људи и даље причају тим говорима.
„У хип-хопу, извођачи користе локални говор како би испричали савремену причу, а то је за неке необично јер најчешће се сматра да људи који користе дијалект нису модерни", каже за ББЦ на српском Тања Петровић, антрополошкиња и лингвисткиња из Истраживачког центра Словеначке академије наука и уметности.
Осим на локалним говорима, репери изводе нумере и на мањинским језицима, попут Џипси мафије или МЦ Кастра из Ниша на ромском језику.
Неки, попут Драгана Дујкића, познатијег као Д Раган (The Raggan) из зајечарског хип-хоп тројца ВИС Тетин, певају на влашком језику, врло сличном румунском, који је карактеристичан за источну Србију.

Аутор фотографије, Nikola Beslic
Straight outta локални говор
„Имам сто евра у штек за неку нову џопку, имам папири кол'ко 'оћеш, ал' немам оловку"
Ови стихови оре се клубовима, халама и фестивалским просторима по читавом Балкану.
Публика која здушно пева зна да џопка значи комад одеће захваљујући Стерео банани која је у првој објављеној песми Мајмунска посла испевала ове стихове.
„Људима је то било смело, али није било неког плана да репујем на нишком - једноставно се десило."
„На осмех људи који нису из Ниша када чују наш говор никада нисам гледао као ругање", каже са препознатљивим нишким нагласком Марко Анђелковић, познат и као Наопак, члан двојца Стерео банана.
Овом нишком реперу је помало чудно што су људи одушевљени кад га чују да репује на локалном говору.
Мисли и на оне из других градова, али и на публику из Ниша.
„Годинама су Нишлије имале комплекс ниже вредности због начина на који говоре и трудили су се да причају 'правилно'."
„Мислим да су та времена прошла и да данас стварно није важно ко је одакле, већ оно што имаш у себи, а реповање на дијалекту је само форма."
Осим Стерео банане, на југу Србије локалним говором репују и неки други хип-хоп извођачи.
Група Крушевац Гето пре стендап каријере наступала је као хип-хоп група, а у Власотинцу, осамдесет километара јужно од Ниша, постоји група Саутентик Кру (Southentik Crew), чије име је комбинација енглеских речи за југ (south) и аутентичност (authentic).

Аутор фотографије, Rino Barbir
У хип-хопу је битно да се публици представиш што аутентичније, каже Андрија Вујевић, сплитски репер познат и као Војко В, за ББЦ на српском.
„Кад слушам загребачки реп, желим да чујем баш загребачки начин говора, кад слушам београдски реп хоћу да чујем београдски начин говора, било какав стандардизовани говор би одузео битан део магије."
Војко је на сцени од двехиљадитих година, а у сплитским групама Дјечаци и Киша метака, као и од 2018. када је почео соло каријеру, реповао је на локалном говору карактеристичном за далматински град.
„Репујем на сплитском јер верујем да стихови звуче уверљивије и аутентичније ако се у њима користи колоквијални начин говора.
„Под тим мислим и на локални нагласак и на локални фонд речи, да није компликовано толико да слушалац мора да гледа у речник како би знао о чему говорим", наводи он.

Погледајте видео: „Ако сте ме разумели - добро, ако несте, па преведите си"

Међутим, ни у случају Стерео банане, ни у случају Војка В, говори на којима репују нису били препрека да дођу до публике.
Када је Стерео банана почела чешће да наступа северније од Ниша, Марка Анђелковића су суграђани питали како су их прихватили.
„Мислим да је то до извођача и како се он постави јер уколико немам проблем да наступим било где и да репујем на нишком - публика ће то прихватити."
„Разлике у говору нису препрека, већ може да буде занимљиво", каже Анђелковић.
Тако је овом нишком реперу сплитски говор који Андрија Вујевић користи занимљив и радо га слуша.
Да је сплитски добро прихваћен на простору бивше Југославије, потврђује и Вујевић.
„Можда то долази заједно са целом 'митологијом' Далмације и начином како нас људи доживљавају јер смо град на мору."
Вујевић каже како никада није имао никаквих нелагодности због начина на који говори.
„Напротив, мислим да слушаоцима ван Хрватске прија када чују да неко тако говори", додаје Вујевић.
На соло албуму Марко Анђелковић има неколико песама на стандардном српском језику, али каже да је то због тога што је тематика озбиљнија.
„У музици се осећа све, па не би требало себе да кочиш, него да пустиш да ствари изађу из тебе и ако то буде на дијалекту - одлично."
Лепоту и разноликост језика, нарочито нишког, овај репер покушава да покаже у песмама.
„Реповање на дијалекту није бунт, оно што њиме кажем кроз песму - јесте."
И Андрија Вујевић користи стандардни хрватски језик у свакодневној комуникацији и не би му било тешко да на том језику репује.
„Али никад не бих реповао на књижевном језику јер би ми звучало као да сам издао себе", наводи он.

Хип-хоп - од афро-америчких квартова до глобалне популарности
- Хип-хоп је културни покрет младих из углавном афро-америчких квартова у Њујорку;
- Настао је као бунт маргинализоване афро-америчке и порториканске омладине у сиромашним крајевима овог најнасељенијег америчког града;
- Настао је седамдесетих година 20. века и, како наводи енциклопедија Британика, састоји се од четири елемента: реп, односно хармонично рецитовање текстова песама који говоре о животу у њујоршким насељима уз музику коју ди-џеј пушта, један је од ова четири елемента;
- Брејкденс, односно карактеристични улични плес уз реп музику, и цртање графита, слика нацртаних ауто-лаком или спрејом, заједно са реповањем и ди-џејингом чине хип-хоп културу;
- Крајем осамдесетих година реп музика долази у бившу Југославију, када настају и прве групе.


Аутор фотографије, Foto Pera
Реповање на мањинским језицима
Осим на дијалектима, у Србији се репује и на пар мањинских језика.
Џипси мафија (Gipsy Mafia) је ромска хип-хоп група која баштини антифашизам и репује на ромском.
Прва и једина женска хип-хоп група младих Ромкиња Прити Лауд (Pretty Loud) основана је 2014. године у Нишу и Београду, а песме које говоре о малолетничким браковима, животу у ромским насељима и дискриминацијом према Ромима изводе на ромском и српском.
На самом истоку Србије, тик уз границу са Румунијом, живе Власи, староседелачки народ који говори влашким језиком сличном румунском.
У првој половини прве деценије 21. века, Зајечарац Драган Дујкић почео је да репује на овом језику.
За сада је једини хип хоп извођач који репује на језику који се говори на истоку Србије, а све је почело 2005. године када је са двојицом другова основао „ВИС Тетини".
„Нас тројица живимо у делу Зајечара који се зове Влашка Мала, па сам управо влашким језиком желео да оставим печат", каже Дујкић, који се на сцени представља као Д Раган, за ББЦ на српском.
Испоставило се да нас је публика прихватила већ на првом наступу, каже Дујкић.
Како су обожаваоци били из Зајечара и околних места, нису имали много проблема да Д Рагана разумеју када једини од тројице у групи репује на „мистичном и магичном" језику.
„Скоро сви у селима у околини Зајечара причају влашким језиком, тако да много људи разуме јер користим оне најупечатљивије речи.
„Углавном су то шаљиве псовке, па разумеју и они који имају рођаке на селу, а не причају влашки", каже уз осмех.
На почетку му је било тешко да репује уз бржи ритам, али каже да је, како су године пролазиле, то све било лакше и једноставније.
Прочитајте више о хип-хопу у Србији:
Како је у свету?
Афро-колумбијска хип-хоп група Комбилеса Ми (Kombilesa Mi, Моји пријатељи на паленкверо језику) представник је жанра реп фолклорико паленкверо (rap folklórico palenquero).
Група наступа на паленкверо језику, једном од 68 језика која се говоре у Колумбији.
„У једном тренутку је овај језик био обележен као 'лош шпански', па су се људи стидели да говоре на њему", рекао је фронтмен ове групе Андриас Падила Хулио за ББЦ.
Међутим, из заједнице говорника настао је покрет који се у последњој деценији 20. века изборио са стереотипима који се везују за овај језик.
Тако је Комбилеса Ми, као хип-хоп група, почела да подучава људе паланкверо језиком.
„Ако желимо да људи науче неку фразу, реч на овом језику - једноставно додамо риму, испевамо то и људи уживају", појаснио је Падила Хулио.
Тако генерације младих уче у граду Сан Басилио, али и у Боготи, главном граду ове земље, као и широм Колумбије.
„Уз хип-хоп људи плешу, али и слушају шта се каже у песми, а како желим да пренесем поруку - хип-хоп ми омогућава да то и урадим", каже фронтмен ове колумбијске групе.
И у Британији су присутне хип-хоп групе које репују на мањинском језику.
У Уједињеном Краљевству нешто више од један одсто становништва говори велшким језиком, једним од језика из келтске породице у коју спада ирски и шкотски.
Међутим, средином осамдесетих година у градићу Блајнајн Фестинјог на истоку Велса, настаје прва хип-хоп група која репује на овом језику.
Млечни пут, или на велшком Llwybr Llaethog, настала је и наступа као двојац скоро 40 година, а чувени ББЦ диск-џокеј Џон Пил их је промовисао на радију.
Седам година су били једина хип-хоп група која је на овом језику реповала у Великој Британији, све док се 1991. године није појавио састав Tystion (Сведоци).
У исто време на Гренланду, који припада Данској, шесторица домородачких инуитских младића оснива групу Nuuk Posse.
Међутим, оно што нису мењали од 1985. године, када су се окупили, јесте језик којим су се изражавали у песмама - искључиво на калалисуту или западногренландском, аутохтоном ескимском језику.

Погледајте видео: „Језикословка" - друга страна приче о девојци која је је научила „хрватски за само три године"

'Хип-хоп локалним говорима даје другу функцију осим фолклорне'
Погрешно је уверење да дијалектима и локалним говорима причају искључиво стари људи за које влада уврежено мишљење да су „заустављени у времену", каже Тања Петровић, лингвисткиња и антрополошкиња.
Додаје да су управо су хип-хоп групе да су дијалекти живи и да могу да се користе и ван фолклорних оквира.
У српском језику постоји неколико дијалеката:
- шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки који су узети за основу стандарног српског језика (протежу се уз западну границу Србије, централним делом - Шумадијом, и читавом Војводином);
- зетско-јужносанџачки (простире се на југозападном делу Србије уз границу са Црном Гором);
- косовско-ресавски (који се налази у централном делу Србије);
- призренско-тимочки који има и неке заједничке одлике са суседним језицима на истоку и југу, попут бугарског и македонског.
Антрополошкиња каже да је годинама уназад у популарној култури одређени број дијалеката стигматизован и да су „људи са југа Србије представљени као карикатуре" или као необразовани.
Сматра и да предрасуде неће нестати јер, додаје, њих се људи тешко ослобађају.
„Важно је, међутим, да постоје неки сегменти живота где је употреба нестандардног говора нормализована, где нико нема проблем да га говори и да буде укључен у идеју нечег модерног, као што је хип хоп.
„Репери користе тај говор за причу о савременом друштву, социјалним и политичким проблемима, економској реалности људи и зато други лако прихватају речи попут ђира и мајања", закључује лингвисткиња.

Погледајте видео: Како су се Тупак, Биги и Еминем доселили у Земун

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]















