Музика: Џипси Мафија - од зрењанинске махале, преко Антифа борбе, до немачких сквотова

Браћа Ферид и Емрах Ајети први пут су видели „махалу" када су се из Немачке вратили у Зрењанин и тек тада схватили како живе Роми и како се према њима опходи.

„То се примети кад одеш код доктора, уђеш у продавницу и најбоље у односу са полицијом јер са њима нема приче", каже Емрах, млађи брат, за ББЦ на српском.

Од тада, тај осећај покушавају да пренесу кроз хип хоп музику и остатку друштва приближе проблеме „обичног Рома - шта се дешава у махали и како ти људи живе".

Групу су назвали Џипси Мафија (Gipsy Mafia) и од почетка су политички ангажован бенд.

„Цигана претукли на улици ал' то се никога не тиче"

Оснивачи групе су браћа Ајети - старији Ферид, уметничког имена Скил и млађи Емрах који је себи наденуо надимак Бади О.Г. (Buddy O.G).

У међувремену им се прикључила и Скилова супруга - Коштана Коки Ајети, на месту менаџерке и ди-џеја.

Јавност их је упознала средином 2000-тих, када им се на Јутјубу појавио спот за песму Циганска мафија.

„Идеја нам је била да привучемо пажњу и себе изрекламирамо. Никакво величање гангстера није било циљ", каже Бади.

А циљ им је, кажу, да се у песмама највише баве положајем Рома са којим нису били упознати све док их власти у Немачкој 2004. године нису вратилe у Србију у процесу реадмисије.

Реадмисија подразумева присилно или добровољно враћање лица која неосновано бораве на територији одређене државе у земље њиховог порекла.

У највећем броју случајева ради се о особама које траже азил, али постоје и случајеви када је реч о особама којима је истекла виза и слично.

„Нама се тај повратак води као добровољни одлазак.

„Рекли су нам да је у Србији мирно, нема рата и да можемо да идемо, а ако не одемо да ће нас депортовати", објашњава Ферид за ББЦ на српском.

Као тинејџери су стигли у Зрењанин.

Живели су у насељу Зелено поље, али су време са пријатељима проводили у „махали" - ромском насељу Дудара, које је средином 2019. године добило прву асфалтирану улицу.

Са дискриминацијом су се суочили чим су напустили махалу', док је посебно горак укус остао од „третмана" полиције.

„Тада је постојао тренд међу зрењанинским полицајцима да када им даш личну карту, они је поцепају и после тога ти је поново затраже.

„Када им кажеш да си је већ дао и да су је поцепали, они ти кажу да лажеш, а онда те пребију", говори изнервирани Скил, који се нашао у таквој ситуацији.

Због оваквих и сличних сцена нису могли лагодно да шетају улицом.

„Замисли ти такав живот у држави где је твој први непријатељ полицајац".

Временом је музика постала њихово „борбено средство" против таквих искустава.

Тако су стекли и познанства захваљујући којима су после више од 10 година поново у Немачкој.

„Немачки полицајци ударају само по џепу, то је њихова батина", каже Скил упоређујући третман органа реда.

Прво су отпутовали Скил и Коки - који данас имају ћерку Леонору и не планирају да се врате у Србију.

Бади им се такође придружио, па су сада сви на окупу.

Кажу да су задовољни животом у овој западноевропској држави.

„Ја имам класичан гастербајтерски посао по сменама у фабрици играчака и зарађујем много више него у Србији", каже Скил, истичући да сада успе и породици у Зрењанин да пошаље новац.

Он се недавно придружио брату Бадију који већ шест месеци ради на овом послу, док је супруга Коки медицинска сестра у старачком дому.

Без обзира на знатно боље материјалне услове, њихов положај је још далеко од савршеног.

У складу са тим, музика је и даље средство којом пркосе, како кажу, непријатељима - фашизму, капитализму и полицијској репресији.

Музика као средство упознавања са ромским проблемима

Са репом су се сусрели у раном детињству у немачком граду Марлу.

Скил се, каже, дружио са Ромима, Србима и Арапима.

Тада је први пут чуо српски реп, а Ђус (право име Иван Ивановић) му је био идол.

Први албум Циганска посла, на коме су радили три године, издали су 2013, да би потом уследили Стрејт Аута Махала и 161% Бум Беп.

Ромски језик готово да нису користили.

„Поруку коју смо хтели да пренесемо није била намењена Ромима јер они знају какав је живот у махали", каже Скил.

Међутим, последњи албум Gipsyz​`​m је у потпуности испеван на немачком језику.

„Ми годишње имамо преко 30 свирки у Немачкој и до сада смо наступали са српским песмама пре којих бисмо објаснили о чему говоре.

„То је постало заморно људима који нас слушају, па пошто живимо у Немачкој и говоримо њихов језик, решили смо да им изађемо у сусрет новим албумом", објашњава Бади.

Од почетка пандемије корона вируса имали су свега три уживо и два онлајн наступа, али су време искористили да припреме материјал за два ЕП издања, такође на немачком језику.

Ромски реп у Србији

За Предрага Вукчевића - репера, ди-џеја и теоретичара ове музике, основе ромског репа у Србији поставио је недавно преминули Џеј Рамадановски 1993. године уводном строфом у песми Секси ритам.

Звонко Демировић је исте године објавио песму Кесканџика, а онда и Чоколаду које су, према Вукчевићу, део историје домаћег ромског репа.

Први у потпуности ромски реп албум Црни смо ми излази 2007.

На њему Муха Блекстази из Новог Сада представљаја себе и говори и у име ромске популације.

„У то време сам чуо и за Р-Поинт екипу која је била у БИГЗ-у, а матрице су им радили ди-џејеви Уце и Рахмани", говори Вукчевић.

Он је 2014. имао прилике да у нишким ромским насељима Црвена Звезда и Београд Мала држи реп радионице.

Тамо је упознао још једног ромског репера, Кастрата Кастра Бријанија, родом из Приштине и једног од ретких који репује на матерњем језику.

Данас од ромских извођача у реп свету и њему блиским жанровима најпознатији је Елон, који је у документарном филму портала Мондо изјавио да га „ромска национална мањина није готивила јер је превише на белој страни, а Срби јер је превише на црној страни".

Антифа и напади неонациста на концертима

Тренутна политичка ситуација у Србији за Џипси Мафију стаје у једну реч - национализам.

„Видим га на сваком дешавању, отворено или скривено и увек уз исте пароле.

„Волео бих да се нешто промени, али мени тренутно тако изгледа", наглашава Скил.

Поред национализма противе се и сексизму, а посебно их дотиче онај у реп музици.

На ове ствари, како кажу, јесу обраћали пажњу и раније, али су им већу важност придали када су се упознали са антифа покретом.

Збуњује их чињеница да се у данашње време антифашизам криминализује, као и то да мораш да се изјашњаваш по овом питању и јасно кажеш да си антифашиста.

„За нас је антифа противљење нацистима и фашизму.

„Сваки нормалан човек треба тако да се осећа", каже Бади.

Антифашистичка акција је настала у Немачкој почетком 1930-их, одакле потиче и реч антифа која је заправо скраћеница за појам антифашизам.

Данас је овај покрет широм света распрострањен и махом га чине левичари који се различитим методама, некада и физичким насиљем, супротстављају фашистичким појавама у друштву.

Тај став им је донео проблеме са неонацистима у Зрењанину, који су их понекада нападали на концертима.

То сам што јесам

„То сам што Јесам - Џипси Мафија" је документарни филм који је режирала Андријана Стојковић.

Премијера се догодила у мају 2019. у Београду на међународном фестивалу документарног филма - Белдокс, да би одмах сутрадан ово остварење добило и прву, специјалну награду у „Српској такмичарској секцији".

Идеја за филм је потекла од београдског огранка Гете института.

„То је требало да буде кратки филм од двадесетак минута, међутим после повратака из Швабиш Гемунда, кад сам отишла да их упознам и попричам са њима, схватила сам колико је заправо важна та њихова порука.

„Зато смо, у договору са институтом, одлучили да траје двоструко дуже", објашњава редитељка Андријана Стојковић за ББЦ на српском.

Делови филма су снимани на турнеји, односно у комунама и сквотовима, где су се концерти одржавали, углавном спонтано и без унапред одређеног плана.

Филм је велико интересовање изазвао међу сквотерима и припрадницима антифашистичког и антикапиталистичког покрета, одакле стално стижу позиви за приказивање.

Међутим идеја је да се филм пласира публици „која не заступа исте идеје као Џипси Мафија".

„Веома нам је битно да га прикажемо најширој могућој публици, да је заинтригирамо и поставимо питање да ли су они наши избори, на које смо ми у последње време присиљени, прави", наводи Стојковић.

„Циганин сам у дну душе, ал' слободно дишем"

Акроним О.Г. у реперском свету обично означава ,,оригиналног гангстера".

Али Бади каже да их гангстерска прича не занима и да у његовом случају то значи „оригинал џипси".

„Ми сматрамо да прави ,оригинал џипси' треба да се бори за своја права и да каже шта мисли, а не да ћути и да ради шта му каже држава или остали.

„Прави Циган је неко ко се бори", закључује његов брат Скил.

Погледајте видео о животу Рома у Бугарској

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]