Малолетно „Да": Нерешени проблеми Рома у Србији

Широм света, Међународни дан Рома се не обележава само слављењем ромске културе, већ и скретањем пажње на бројне проблеме са којима се суочавају у друштву.

„Роми би требало да знају да су грађани Србије, да су равноправни, да имају иста права као и сви други, али не би требало да забораве ког су порекла и тиме би требало да се диче", изјавио министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић на скупу одржаном поводом обележавања Светског дана Рома.

Али представници ромске заједнице можда не деле у потпуности мишљење министра Ђорђевића.

„Могу да кажем да је данас, на Светски дан Рома, барем неколико хиљада ромских ученика широм Србије отишло у школу без новца за ужину", каже за ББЦ Горан Станојевић, председник удружења Рома.

Истраживање Светске банке о положају Рома у државама Западног Балкана, објављено у марту ове године, показује да се неједнакост између ромске и друге деце изражава још у раном периоду.

Од предшколских установа, па до тренутка запошљавања, Роми на Балкану се суочавају са различитим облицима друштвене неједнакости.

Први контакт са школом

Подаци Светске банке из 2017. године показују да се проценат Рома узраста од три до пет година који су укључени у неки предшколски програм креће од три одсто у Босни и Херцеговини, до 33 одсто у Албанији.

Како објашњава Станојевић, ситуација у Србији се поправља, пошто је велики број ромских невладиних организација покренуо предшколске припреме које су „уродиле плодом".

„Неколико година уназад имамо велики одзив ромске деце, и наша истраживања су показала да ромско дете које похађа предшколску припрему, за разлику од неромског детета које не похађа, даје много боље резултате", каже Станојевић.

Додаје да је „предшколска припрема полазна тачка за упис и остајање деце у систему образовања".

Јасмина Дрмаку, активисткиња Војвођанског ромског центра за демократију, каже да захваљујући педагошким асистентима - углавном их чине људи из ромске заједнице који раде са децом - све више ученика уписује и завршава основне и средње школе.

„То полако постаје нормално стање за нас - да се деца уписују вртић, па затим редом у основну и средњу школу", каже Дрмаку за ББЦ.

Остајање у школи

Истраживање Светске банке показује да бројни фактори утичу на то да ли ће млади Роми завршити започето школовање.

Главни извор проблема је новац.

Широм Западног Балкана, скоро половина Рома старости између шест и 24 године, као главни разлог за одустајање од даље едукације, по завршетку обавезне основне школе, наводи новац, конкретно трошкове транспорта и цене уџбеника.

Али поред финансијких тешкоћа, резултати истраживања показују да на школске навике деце утиче и однос самих родитеља према школи.

То мишљење дели и Драган Станојевић, који проблем види у „култури ромске заједнице".

"Мислим на културу која обухвата да је ромско дете у обавези да похађа предшколску припрему, редован систем образовања, са тенденцијом да заврши средњу школу, а касније и факултет".

„Ако имамо здраву и образовану нову генерацију и то се пренесе на следеће, ми можемо, као заједница, да будемо конкурентни на тржишту и приликом запошљавања", каже Станојевић.

Малолетно „Да"

Чест разлог због којег младе Ромкиње одустају од школе је и ступање у брак пре 18. године.

Према подацима УНДП из 2017. године, 40 одсто маргинализованих Ромкиња старости од 20 до 49 година у Србији помиње удају пре 18. године.

Горан Станојевић каже да ромске девојчице, најчешће због немаштине, ступају у ране малолетничке бракове.

„Закон у неким случајевима може да реагује, а у некима не може. Некада су просто и родитељима везане руке", каже Станојевић.

Јасмина Дрмаку каже да је „патријархат нешто што је и даље утемељено у ромској заједници", али да млади активисти попут ње сваког дана раде на подизању свести, како младих девојака, тако и њихових родитеља.

„Родитељи морају да схвате да то није добро за њихову децу и да најлакши излаз заправо није и најбољи", каже Дрмаку.

Здравствена заштита

Подаци истраживања Светске банке показују да је проблем здравственог осигурања Рома нарочито изражен у Албанији, Босни, Црној Гори и на Косову.

Када је Србија у питању, добра ствар је, према речима Јасмине Дрмаку, што Роми могу да се обрате здравственим медијаторкама, који посредују између припадника заједнице и домова здравља.

Међутим, оно што Дрмаку истиче као чудан проблем, јесу случајеви у којима здравствене медијаторке, иако раде у здравству, немају здравствено осигурање.

Председник Удружења Рома каже да то ипак није случај.

„Сви здравствени медијатори су здравствено осигурани", каже Станојевић.

Додаје да, иако је улога здравствених медијатора да сваком кориснику обезбеде приступ здравственом осигурању, они „не могу да постигну да пропрате сваког корисника".

„Из тог разлога постоји један број ромске заједнице који није здравствено осигуран."

Будућност је на новим генерацијама

Станојевић истиче да се нада да ће „младе генерације школованих Рома бити пример онима које долазе".

„Али треба и да се осврну и на искуства старијих ромских активиста", додаје.

„Бојим се да не дођемо у ситуацију да се те младе генерације држе само политике коју креирају владајуће странке".

А Јасмина Дрмаку, заједно са њеним колегама волонтерима, такође верује у генерације које долазе.

„Хвала Богу, све је мање лоших ситуација. Схватили смо да без образовања немамо ништа у животу", каже Дрмаку и додаје да ће наставити да ради на подизању свести ромске заједнице.

„Морају да имају свест о дискриминацији, да знају да препознају шта је дискриминација, као и да није срамота пријавити исту."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]