Међународни дан геноцида: Роми против фашизма, али и незапослености
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
У мислима Рома у Србији данас није био само геноцид почињен пре тачно 74 године над њиховим сународницима у Аушвицу. Европа им је послала „нова убијања, протеривања и мучења", тврде из ромског удружења.
Роми су на протесту у Београду затражили смену италијанског министра полиције Матео Салвинија, који је почетком лета најавио протеривање 200.000 Рома без пасоша. Само пет дана касније, украјински тинејџери убили су једног Рома и ранили четворицу, у седмом таквом нападу у Украјини за само два месеца.
Живот без крова над главом, посла, али и личне карте, а камо ли пасоша - главни су проблеми њихових сународника у Србији, кажу из Удружења „Ром".
У Хрватској су Роми „само на папиру" укључени у друштвени живот, а у стварности живе „у баракама као пре 100 година", каже за ББЦ на српском син бивших логораша из Јасеновца, Тоти Дедић.
„Незапослен од кад сам рођен"
Када га позову, Обрад Муративић, 50-годишњак из Богатића, ради као зидар, сакупљач малина или дуванџија. Никада дуже од неколико месеци. На питање где је конкретно радио одговара:
„Незапослен сам од када сам рођен."
Ни остали чланови породице немају ни дан званичног рада, па Муративић каже да је за Роме дефинитивно главни проблем посао.
Елвира Шахити из Смедеревске Паланке, завршила је средњу школу пре три године и од тада тражи посао.
„Покушала сам свуда. У месарама, кинеским радњама, по трафикама. Чим виде да сам Ромкиња, одмах окрену главу."
Према државној статистици, Рома у Србији има 140.000. Ипак, тврди Горан Станојевић из Удружења „Ром", та бројка достиже око 550.000 људи.
„У Младеновцу имамо дечка који има два имена, два презимена, а нема га ни у једном списку. Као да не постоји."
Пошто често немају документа, Роми у земљи, поготово у унутрашњости, не могу никако да се запосле, додаје Станојевић и објашњава да ће „само један у 100 њих да запосли Рома као радника."
Додаје да само у Београду више од половине њих не ради уопште, док је око 15 одсто запослено „на црно".
Против фашизма, али и социјале
На протесту испред амбасаде Италије у Београду, окупљени су носили ромске и српске заставе, табле са натписима који су били на два колосека - против фашизма у Италији и Европи, али и за конкретна права у Србији - „Нећемо опет фашизам у Европи", „Италијо, сећаш ли се Мусолинија?", али и „Роми хоће посао, не социјалу".
Узвикивали су пароле против италијанског министра полиције Салвинија, поредећи га са озлоглашеним фашистичким вођом Мусолинијем.
„На дан када треба да се сећамо зла из рата, опет се суочавамо са сличним злом", рекла је на протесту Јелена Рељић, студенткиња социологије из Ниша.
Демонстранти су затражили оставку Салвинија, али и увођење ванредног стања у Италији и Украјини.
„Већ 100 година живимо у баракама"
Родитељи Тотија Дедића, 50-огодишњег Рома из Загреба, преживели су логораши Јасеновца. Он данас каже да није имао потребу да се прикључи обележавању Међународног дана геноцида над Ромима у Уштици у близини Јасеновца.
„Треба да причам о страшним злочинима из прошлости, а не видим да је данас много боље."
„Живимо у баракама као пре 100 година, немамо пијаћу воду, а камо ли посао."
Дедић је активан у ромској заједници, а каже да у Хрватској по попису живи 20.000, а у реалности око 50.000 Рома.
„У Хрватској имамо заступнике у парламенту који се баве само мањинама. Они не могу чак ни да нас преброје."
Дедић покушава да окупи Роме у фудбалски клуб и на тај начин омогући барем младима да се баве нечим и интегришу у заједницу.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
