Роми и Србија: Одлазак Рајка Ђурића - поноса Балкана и европске громаде
Аутор фотографије, Danas
- Аутор, Марко Протић
- Функција, ББЦ новинар
Одлазак Рајка Ђурића, новинара, књижевника и једног од најистрајнијих бораца не само за права, већ и за рушење предрасуда према Ромима, представља губитак и за овај регион, али и за читав свет.
„Био је највећи ромски интелектуалац у Србији и на Балкану, један од најцењенијих у Европи", каже Славица Васић, суоснивачица ромског женског центра Бибија, за ББЦ на српском.
Од Ђурића који је 2. новембра преминуо у 73. години опростила су се бројна удружења Рома, а Ромска партија затражила је да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана.
Рајко Ђурић је аутор Граматике ромског језика и Историје Рома, као и великог броја књижевних дела, међу којима се издвајају његове песме на ромском језику.
Писао песме, стандардизовао језик
„Једно од Ђурићевих највећих дела је песма Без дома, без гроба. Постала је малтене ромска химна - као Ђелем, ђелем.
„Његов допринос развоју ромске културе је немерљив, одавно је прешао границе Србије и Балкана", оцењује и Љуан Коко из Центра за едукацију Рома.
Превазишао је, додаје, и оквире ромске културе, писао је и сценарије за представе.
Ђурић је стандардизовао ромски језик и помогао да се уведе у школски систем.
Коко је заједно са њим радио на уџбеницима на ромском језику за децу од првог до четвртог разреда основне школе.
„Захваљујући Рајковој посвећености и истрајности добили смо значајне уџбенике и граматику ромског језика", напомиње Биљана Тасић, извршна директорка удружења Ромаг.
„На основу његових књига, велики број странаца је сазнао неке ствари о нама које иначе нигде не би могао да нађе", каже Тасић.
Ко је био Рајко Ђурић?
- Рајко Ђурић је рођен 1947. године у Доњем Орашју код Смедерева
- Студирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду, а 1986. докторирао је социологију на теми Kултура Рома у СФРЈ
- Године 1991. преселио се у Берлин и тамо живео током деведесетих
- Написао је више од 500 чланака и до одласка из Југославије, био је главни уредник културне рубрике дневног листа Политика
- Ђурић је био председник Међународне ромске уније и генерални секретар Ромског центра Међународног ПЕН центра, његова дела преведена су на више језика
- Када је 2004. године основана Унија Рома Србије, Ђурић је изабран за председника
- На изборима за Скупштину Србије у јануару 2007. године, изборна листа Уније Рома Србије освојила је један посланички мандат и Ђурић је ушао у парламент
- Ђурић је 2011. основао и Ромску академију наука и уметности и Београду и постао њен први председник
„Импоновало ми је када су ми на семинарима у иностранству прилазили Немци, Енглези, Италијани и говорили како су читали његова дела која су им помогла да нас боље разумеју", наводи Тасић.
Србија је, додаје, захваљујући њему постала једна од ретких земаља са стандардизованим ромским језиком и постала препозната по стратегији за Роме.
„Сакупљао је информације о Ромима, представљао их свету и помогао да се превазиђу предрасуде", истиче она.
Сократ и Спартак у једном
„Рајко је помогао и да се међу самим Ромима превазиђу бројне поделе, а сматрам да је био међу пет највећих ромских интелектуалаца у Европи", напомиње Љуан Коко.
Иако је основао партију, био је, каже, мање успешан као политичар, али мало ко је могао да му парира у расправама о поезији и књижевности.
„Ипак, знао је када је најтеже да се супростави највећим моћницима", рекао је Коко.
„Нисам сигурна да на овом простору неко може да га замени", истиче и Славица Васић из удружења Бибија.
Сећа се да је уживала у сваком његовом предавању.
„Његова књига Сеоба Рома и песма Без дома, без гроба представљају можда и најбољи опис историје и живота ромског становништва на овим просторима", додаје Васић.
Од Ђурића су се саопштењем опростили и представници Ромске партије.
„Памтићемо твоје песме и бритке реченице које су имале снагу попут онога што је писао Бодлер или Сократ.
„Био си наш Спартак који се, уместо мачем, борио пером у арени где никада не престаје борба за боље оних који су остали или ће доћи после тебе", саопштила је та партија.
„Нажалост, нема много таквих Рома у Србији. Роми не познају довољно себе и сопствену историју.
„Важно је да се разуме положај Рома у Србији и Европи, као и допринос који су дали кроз историју", истиче Тасић.
Рајко Ђурић остаће јој у сећању и по томе што је „знање делио шаком и капом".
„Памтићу Рајка по осмеху и несебичности", истиче она.
Роми у Србији
У Србији живи око 147.00 Рома, што представља 2,1 одсто укупног становништва, подаци су из пописа спроведеног 2011. године.
Роми су трећа најбројнија етничка група у држави, после Срба и Мађара, а верује се да је укупан број већи него што приказује званична статистика због мањкавости у процедури спровођења пописа.
Процењује се да их је између 250.000 и 600.000, према подацима невладине организације Сивил Рајт Дифендерс.
