Србија и Холивуд: Карл Малден - једини српски оскаровац, „Тесла уметности“ и учитељ Мајкла Дагласа

Док шетају Узун Мирковом улицом покрај Југословенске кинотеке у Београду, многи ће застати поред необичног споменика човека у оделу са шеширом, који се држи за трамвајске шипке, а поглед му се пружа ка Калемегдану.

Они који не знају о коме је реч ће на табли видети два имена - Карл Малден, а одмах испод Младен Секуловић.

Овај Американац чија породица потиче из Херцеговине једини је глумац српског порекла који је освојио Оскара, био је ненаметљиви великан Холивуда и ментор великим филмским звездама попут Мајкла Дагласа.

Био је и „школа глуме" - човек који је о том послу знао све и преносио је знање другима, каже Петар Божовић, глумац који је са Малденом играо у филму Сутон редитеља Горана Паскаљевића.

„Уживао сам гледајући како је играо негативце, то је било зло, осећате као да вам је близу, чак ми је због тих улога био на граници одбојности.

„А онда сам упознао доброг човека префињене душе, што најбоље говори какав је заправо био глумац", присећа се Божовић за ББЦ на српском.

Малден је 1952. освојио Оскара за најбољу мушку споредну улогу у филму Трамвај звани жеља, следеће године је био номинован за ову награду и за улогу у филму На доковима Њујорка, а три године је био председник Америчке филмске академије.

„Неописиво је колико је он у Америци признат, вољен и поштован - оно што је био Тесла у науци, Карл је био у уметности.", каже Добривоје Танасијевић, филмски продуцент и Малденов дугогодишњи пријатељ, за ББЦ на српском.

Споменик Карлу Малдену откривен је у новембру 2018. испред Југословенске кинотеке управо на иницијативу Танасијевића и диригента Зубина Мехте, где је добио и легат, а његова биографија „Како сам успео" преведена је на српски језик.

„Глумац са хиљаду лица"

Најпознатију улогу Малден је одиграо у социјалној драми Трамвај звани жеља - тумачио је лик Мича, џентлмена који се заљубљује у Бланш (коју игра Вивијен Ли), нежну, али нестабилну учитељицу.

У филму На доковима Њујорка игра оца Берија, свештеника који помаже лучким радницима да се изборе против синдиката које контролише мафија, док се у филму Дрво за вешање трансформише у разбојника Френчија, изразито негативног лика.

Играо је и у комедијама попут Стршљена или Авантура Булвипа Грифина, а телевизијску публику придобио је улогом детектива Мајка Стоуна у серији Улице Сан Франциска.

Прилагодљивост Карла Малдена била је једна од његових највећих уметничких врлина - није био глумац за један жанр, већ је „успевао да се удене у сваку мену Холивуда", каже филмски критичар Мирољуб Стојановић за ББЦ на српском.

„Био је глумац са хиљаду лица, невероватно флексибилан и употребљив у низу најважнијих америчких жанрова тог времена - обележио је раздобље вестерна, играо је у низу комедија, кримићима и социјалним драмама", објашњава стручњак из Филмског центра Србије.

Са њим је сарађивао Добривоје Танасијевић, који за дугогодишњег пријатеља каже да је био „таленат који се рађа једном у 100 година".

Продуцент, познат и под псеудонимом Дан Тана, присећа се приче о једном од Малденових заштитних знакова - великом носу неправилног облика.

„Играо је кошарку кад је био млад и поломио је нос, а фамилија није имала пара да плати да се то среди, већ су пустили да срасте само.

„Кад је потписао уговор са кућом Warner Brothers, они су хтели да се оперише, а Карл им је рекао да 'није лепотан, већ глумац'", прича Танасијевић за ББЦ на српском.

Веровао је у глумачке вештине које је имао и сматрао је да лепота није карта на коју жели да игра, истиче продуцент.

„Ако будем имао леп нос, онда ћу морати да се такмичим са лепотанима попут Хелија Грента и Хемфрија Богарта - никада нећу бити лепши од њих, али ћу да их надглумим", поручио је Малден људима из продуцентске куће, препричава Танасијевић.

Малденова ћерка Карла сматра да је њен отац био „природан и аутентичан глумац" посвећен послу.

„Био је поносан на посао који ради и увек га је схватао озбиљно.

„Никада га нису занимале пропратне ствари посла попут такозваног гламура или великих догађаја, једино до чега му је било стало је сам посао", каже Карла Малден.

Ко је био Карл Малден?

Више од глумца

Као остварен глумац Малден се 1988. опробао у другачијој улози - на иницијативу Марлона Бранда и других колега постао је председник Академије уметности и науке покретних слика.

Када се прихватио новог посла, рекао је да је председник таквог удружења „последња титула којом је мислио да ће га ико икада ословити", наводи се у његовој биографији.

Током петогодишњег рада на тој позицији „много је урадио за афирмацију филма", каже Стојановић.

„Пробао је да деполитизује ову асоцијацију и његов једини аршин је био филм.

„Раздобље његовог председниковања је једно од бољих у историји америчког филма", објашњава филмски критичар.

Овај оскаровац померио је границе Холивуда и комерцијалним активностима - био је заштитно лице компаније Американ експрес, због чега је зарађивао милион долара годишње дуги низ година, каже Танасијевић.

„То је тада био озбиљан новац за само неколико реченица, од којих је најпознатија остала: 'Не напуштајте дом без Американ експрес картице'.

„Од толико америчких глумаца, они су изабрали Карла да је изговори, што најбоље показује колико је био цењен", препричава овај продуцент.

Мирољуб Стојановић сматра да је Малден овим ангажманом „дао економску тежину" глумачком позиву.

„Глумачком позиву је донео дигнитет са којим је морало да се рачуна, што је морало да резултира и у економском смислу", истиче он.

Оставио је траг и на развој каријера неколицине глумаца са којима је радио, а један од њих је и Мајкл Даглас, глумац који се тек пробијао почетком 1970-их пре него што је постао једна од највећих холивуских звезда.

Танасијевић је познавао Кирка Дагласа, Мајкловог оца, за којег каже да је био „нераздвојан са Малденом".

„Због тога је Карл и узео Мајкла да глуми са њим у Улицама Сан Франциска, а сећам се да ми је Кирк рекао да је сина посаветовао да ради све што му Малден каже, јер не постоји човек од којег више може да се научи о глуми", прича Танасијевић.

После вишегодишњег школовања уз Малдена (серија је емитована од 1972. до 1977. године), Мајкл Даглас је схватио због чега му је отац препоручио да ради баш са глумцем српског порекла.

„Заувек ћу бити захвалан Карлу Малдену - све што знам о глуми научио сам од њега, он има две ћерке, а ја сам његов усвојени син", рекао је Мајкл Даглас у видео поруци када је Малдену откривен споменик испред Југословенске кинотеке.

Даглас није био једини - и Марлон Брандо је говорио да је „највише научио од Карла Малдена", истиче Добривоје Танасијевић.

Баштенске руже изнад холувудског гламура

Упркос великом новцу који је зарадио и статусу филмске и телевизијске суперзвезде, када би се светла позорнице угасила, одлазио би кући и водио миран, породичан живот, наводи његова ћерка Карла.

„Већу срећу му је причињавало да вечерамо код куће, него да одемо у неки ресторан у граду - често би се измотавао за столом и засмејавао унуке током вечере", објашњава она.

Карла Малден, списатељица и сценаристкиња, сматра да су њеног оца у Америци поштовали због онога што је био и зато што се није трудио да буде неко други.

„Понашао се исто невезано за то где се налази и у чијем је друштву, држао је реч и није се трудио да импресионира друге", каже.

Био је ожењен супругом Моном од 1938. до смрти 2009, а упознали су се још на студијама у Гудмановом позоришту.

За тајну брака дугог 70 година, Малден је имао једноставно објашњење.

„Мој отац би на питање о дуговечности брака одговорио да је једноставно 'оженио праву девојку'", каже његова ћерка.

Новинар Александар Влајковић каже да је Малден био међу неколицином глобалних звезда „које су толико велике, а тако скромне".

„Више је волео да посвети пажњу свом скромном врту и да обрађује руже, него да иде на раскошне забаве и пријеме", додаје Влајковић.

Малденову скромност увидео је и Петар Божовић пре више од 40 година - заједно са холивудском звездом боравио је у Истри на снимању филма Сутон.

Једна прича му је била посебно упечатљива, а говорила је о Карловој сарадњи са компанијом Американ експрес.

„Рекао је жени да му је чудно што је добио велике паре за само сат или два снимања, а она му је одговорила - 'не, Карл, ти то ниси добио за ово снимање, него за све што си у животу радио и снимао'", препричава кроз смех Петар Божовић.

Тамбурице, сарма и коло у Лос Анђелесу

Младен Секуловић је од малих ногу учен да „мора да буде добар Србин да би био добар Американац", каже Танасијевић, који се са њим дружио више од 50 година.

„Страшно је волео Србију и био је поносан на његов народ - увек је покушавао да убаци српска имена у филмове, серије и радио емисије на којима је радио", додаје он.

Малден је често одлазио у локалну православну цркву у којој су се окупљали људи српског порекла и којој је неретко помагао.

Није то чинио зато што је био религиозан, већ због жеље да се повеже и задржи контакт са српским становништвом у Америци, каже Карла Малден.

„Течно је говорио српски, а једном годишње у нашој кући је организовао журке за целу ширу српску фамилију - свирале су се тамбурице и играло коло.

„Моја мајка је чак научила да спрема сарму и зељаницу", додаје она.

Малден је, тврди његова ћерка, био „веома добро информисан одакле потиче" и било му је веома стало да одржава српске обичаје.

Због тога се у неколико филмова и серија у којима је Малден наступао могло чути презиме Секуловић - у филму На доковима Њујорка један лик носи ово презиме, појављује се и у серији Улице Сан Франциска, а у Сутону Горана Паскаљевића Карл игра Марка Секуловића.

Билећа - два оскаровца на 10.000 душа

Билећа је општина у југоисточном делу Босне и Херцеговине, у којој данас живи 10.807 становника, према подацима са сајта ове општине.

Ипак, ово место има нешто чиме се не могу подичити ни много већи градови - два оскаровца.

Поред оца Карла Малдена, који пут Сједињених Америчких Држава кренуо из Билеће, у овом месту 1927. године рођен је редитељ Душан Вукотић.

Вукотић је 1962. освојио Оскара за филм Сурогат - први неамерички анимирани филм који је награђен престижним признањем.

Ову несвакидашњу појаву би требало обележити како би се очувало сећање на двојицу уметника, сматра новинар Александар Влајковић, приређивач књиге „Како сам успео" и бивши директор Авала филма.

„Желимо да направимо Кућу оскароваца у Билећи - тамо би се подигли споменици Малдену и Вукотићу.

„Странци који долазе у ове крајеве, пре свега у Дубровник, имали би шта да виде и у Билећи", објашњава он.

Од Билеће до Чикага, од железаре до Бродвеја

Петар Секуловић, отац Карла Малдена, почетком 20. века запутио се из босанско-херцеговачке варошице Билећа у Америку, где је касније упознао супругу Мини, која је била пореклом Чехиња.

„Занимљива је прича како је Карлов отац доспео у Чикаго - требало је прво да иде у Сан Франциско, али је тамо било проблема са кугом.

„Имигранти у Америци су тада око врата носили цедуље са местом где је требало да се преселе, а Карлов отац је заменио цедуљицу са једним Италијаном који је спавао, како би отишао у Чикаго", препричава Дан Тана причу коју је чуо од Малдена.

Убрзо су се Секуловићи скрасили у Герију, рударском градићу у савезној држави Индијана, где је живео велики број имиграната са Балкана.

Управо ту је одрастао Младен Секуловић, завршио основну и средњу школу, а до поласка у предшколско говорио је само српски језик, који је и касније користио припремајући улоге које је тумачио.

У Америци је током тридесетих година 20. века владала велика депресија, једна од највећих економских криза у историји, а запослене су многи сматрали срећницима.

Карл је радио у локалној железари, али није се сматрао срећником.

„Све време ме је мучила иста мисао, све док звук њеног одзвањања у мојој глави није постала неподношљива - 'овде се мој живот завршава'", записао је у књизи „Како сам успео".

„Било ми је тешко да се осећам срећно радећи посао који сам мрзео. Осећао сам се заробљено", објаснио је Малден.

Одличио је да потражи посао у Гудмановом позоришту - мајка га је подржала, а отац је у почетку био против одбацивања сигурног посла и пута у непознато.

Малден је био одлучан, а оцу је рекао да „железара неће нигде да побегне", наводи се у књизи „Како сам успео".

Трогодишње студије завршио је 1937, када се преселио у Њујорк и окушао се на Бродвеју.

Недуго затим почиње сарадњу са Елијом Казаном, америчким редитељем грчког порекла, као и са Марлоном Брандом и Вивијен Ли, са којима ће у наредним деценијама много пута делити сцену.

Повратак коренима уз Горана Паскаљевића

Када је српски редитељ Горан Паскаљевић понудио Малдену главну улогу у филму Сутон, славни глумац био је „одушевљен", каже за ББЦ на српском његова ћерка Карла.

Радња се одвија у селу у хрватској Истри, а Карл Малден тумачи улогу Марка Секуловића, повратника из иностранства који брине о унуцима док су им родитељи у иностранству.

И у овом „меланхоличном филму о пролазности и старости" Секуловић, Младен у улози Марка, показао је да је „чудесно прилагодљив" редитељским захтевима, сматра критичар Стојановић.

На сету у Истри чекао га је Петар Божовић, тада млади глумац којег је занимало како изгледа човек кога је памтио пре свега по улогама негативаца.

Убрзо је схватио да те улоге нису имале много везе са личношћу Карла Малдена - сусрео се са „човеком префињене, дечије душе, који је дошао да сними филм његовог сећања", присећа се Божовић.

„Према нама је био џентлмен и причао нам је многе приче - иако је био пријатељ са свим тим великим глумцима које смо ми гледали на филму, у његовом понашању није било ничега због бисте помислили да је звезда", објашњава он.

Филм Сутон, који је премијерно приказан 1982. године, снимљен је на енглеском језику.

Он није био замишљен као блокбастер, па није ни могао да има огроман комерцијални успех, објашњава Марјан Вујовић, продуцент и управник Музеја Југословенске кинотеке.

„Ипак, верујем да је Горану Паскаљевићу, тада афирмисаном, али још увек младом редитељу, помогло што је сарађивао са холивудском суперзвездом као што је Малден", додаје он.

Памти ли Србија Карла Малдена?

Србија се данас недовољно сећа Малдена, поготово млађе генерације, које нису имале много прилика да сазнају више о великану Холивуда, сматра Петар Божовић.

„То је једна болна тачка - уопште не водимо рачуна о великим људима преко којих би деца могла да виде праве примере", каже он.

Из Југословенске кинотеке су решили да промене то - открили су 2018. споменик који је направио вајар Здравко Јоксимовић, а две године раније отворен је и Легат Карла Малдена у присуству његове унуке Емили Дорнер.

„Споменик је привукао доста пажње, чак и код људи који нису имали представу ко је то.

„Многи се сликају код њега, а има и едукативну улогу - они који нису знали за Малдена после фотографисања прочитају на табли коме је споменик посвећен", каже Марјан Вујовић, продуцент и управник Музеја Југословенске кинотеке, за ББЦ на српском.

Вујовић открива да у кинотеци имају још идеја којима би се одржало сећање на јединог глумца српског порекла који је освојио Оскара.

„Желимо да и Оскар који је освојио буде изложен у Југословенској кинотеци, макар привремено, али је пандемија мало пореметила те планове", додаје Вујовић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]