Легенде Холивуда: Потрага за Џоном Вејном у Алабама Хилсу

Џон Вејн је за читаве генерације љубитеља филма био архетипски филмски каубој, отелотворење сирове независности америчког запада.

Кент Сперинг је одрастао у Окали, на Флориди, четрдесетих година прошлог века, са мајком удовицом која је радила као апотекарка.

„Прилично смо оскудевали у новцу", рекао је он.

Срећом, суботом је могао да гледа „двоструке биоскопске представе са вестернима за девет центи" у биоскопу „Риц". Ти филмови оставили су трајни утисак на њега.

„Изашли бисте са пројекције знајући да ћете, ако урадите нешто лоше или погрешно, бити кажњени због тога", сећа се он.

Вејн и други добри каубоји носили су беле шешире. Зликовци су носили црне.

„Било је готово тако просто", прича Сперинг.

„Кад бисте гледали те филмове довољно дуго, видели бисте да ти зликовци на крају не прођу превише добро."

Ти филмови били су изузетно успешни. Данас се Вејн сматра једном од најпопуларнијих филмских звезда свих времена, којој се диве и Сперинг и небројени други.

Ипак, упркос легендарном Вејновом статусу, један његов филм је изгубљен.

Орегонска стаза (The Oregon Trail), у продукцији Рипаблик пикчерса из 1936. године, приказан је у биоскопима - а потом нестао.

Не постоје познате сачуване копије.

Џон Вејн игра Џона Делмонта, пензионисаног војног капетана који се заљубљује у жену са границе у тумачењу Ен Радерфорд, која ће касније глумити у филму Прохујало са вихором.

Радња се врти око открића дневника у црном повезу који је некада припадао Делмонтовом оцу.

Прочитавши дневник, Делмонт сазнаје да је његовог оца убио или га оставио да умре одметник - и зариче се да ће уловити убицу.

Сперинг, пензионисани директор поште у Дулуту, у Џорџији, почетком 2013. године пронашао је 40 фотографија начињених на снимању Орегонске стазе.

На фотографије је наишао док је наручивао сувенире са ликом Џона Вејна из једног видео клуба у северном Холивуду.

„Послали су ми негативе", рекао је Сперинг.

„Мислим да су то учинили грешком."

Пре више деценија, фотографи би сликали глумце, током сцене или након што је снимљена, у формату 20 са 25 центиметара.

Те слике, познате као филмске фотографије, потом су стављане у стаклена кућишта испред биоскопа.

Сперинг је скенирао фотографије и послао их филмском музеју у Лоун Пајну, у Калифорнији, да би могли да их похране у архиву.

Те фотографије и други промотивни материјали трајна су заоставштина овог филма.

Оне пружају увид у сам филм, приказујући локације на којима је сниман и друге детаље о његовој продукцији.

Ови промотивни материјали су и веома упечатљиви призори.

Поред слика, сачувана су и три плаката.

Насликан у јарким бојама, Вејн савладава реку поштанском кочијом коју вуче група коња дивљег погледа.

Музеј „Лоун Пајн", посвећен филмском жанру вестерна, сваке године организује филмски фестивал.

Директор музеја „Лоун Пајн" Бог Сигман, бивши председник Рипаблик пикчерса, покренуо је властиту потрагу за филмом пре скоро две деценије.

Он се поноси реалистичном приступу филмском свету - она је врста особе која каже: „Предуго сам већ у овом послу."

„Да смо могли да прикажемо Орегонску стазу, зарадили бисмо милион долара", рекао је на отварању фестивала у музеју.

Док говори, у позадини се чуо албум групе Comstock Cowboys.

Музика има просте акорде са текстовима о усамљеницима:

„Јахао сам у сасушеној шуми једне мрачне, олујне вечери."

Сигман каже како верује да је Орегонска стаза вероватно негде погрешно заведена и одложена у металну кутију неког другог филма.

Он подиже зарђалу кутију, у којој се чувају ролне филма, која је лежала на поду.

Празна је, сем брошуре за филмски фестивал из 2003. године.

Каже да кутија са Орегонском стазом вероватно тавори у неком складишту.

Путовао је у Латинску Америку у потрази за филмом и разговарао са дистрибутерима у Европи и Великој Британији.

„Тражио сам га свуд по свету", каже.

„То је једно од оних блага које сви желе."

Ако се пронађе копија, то не би био први пут да је изгубљени филм поново нађен.

Још један филм из тридесетих са Вејном - верзија Бејби фејса из времена пре него што је цензурисан - био је изгубљен пре него што га је кустос пронашао у америчкој Конгресној библиотеци 2004.

Превише Џонсона, филм Орсона Велса из 1938. године, пронађен је у једном италијанском складишту.

Америчка премијера филма одржана је у „Џорџ Истман Хаусу" у Рочестеру, у Њујорку, у октобру 2013. године.

Кад је снимљена Орегонска стаза1935, тада двадесетосмогодишњи Вејн већ се појавио у десетинама филмова.

Али, у том тренутку, изгледало је као да се његовој каријери лоше пише.

Његово појављивање 1930. у Великој стази Раула Волша било је уметнички амбициозно, али је филм био неуспешан на благајнама.

Наредних неколико година провео је појављујући се у „вестернима за сиромашне редове", како су се тада звали нискобуџетни филмови.

Неко време је радио као распевани каубој.

А опет, није био од оних који лако одустају. Храброст, рекао је он једном приликом, „то вам је кад сте на смрт преплашени, али се ипак успињете у седло."

После Орегонске стазе, појавио се у још неколико филмова пре него што је лансиран међу суперзвезде као Ринг Кид у Поштанској кочији Џона Форда из 1939.

Вејнови ранији филмови сада су на цени међу колекционарима, а проучавају их и обожаваоци и историчари.

Сам Вејн је једноставно описао тај посао.

Као што је рекао у интервјуу за ББЦ из 1964, филмови „причају причу о Западу - причу о човеку који се бори против природе."

Најузбудљивији ликови, рекао је он, људи су од акције.

„Ту нема суптилности", рекао је он у интервјуу за ББЦ из 1974. године

„Они само јашу напред", рекао је Вејн, „обично се борећи против нечега што је веће од ситничаве свађе са неким."

Музејски историчар, Крис Ленгли, искористио је слике да пронађе локације на којима је филм сниман.

На овај начин он се нада да ће у јавности продубити разумевање филма - и самог Вејна.

Једне суботе ујутро у лето 2012, Ленгли баца фасциклу на предње седиште кола и вози до Алабама Хилса, где је Орегонска стаза снимана у децембру 1935.

Познати као задње двориште Холивуда, Алабама Хилс су и сценографија за Гунга Дин, филм из 1939. године заснован на песми Радјарда Киплинга, неколико реклама за гуме Фајерстон и, скорије, Ђангову освету Квентина Тарантина.

У даљини се простире врх Маунт Витнија на 4.418 метара надморске висине. По површини налик месечевој распршене су гранитне стене.

Узвеши фасциклу, Ленгли излази из кола.

„Мислио сам ако се некад нађем у невољи, волео бих да дојаше Џон Вејн", каже он.

„Он вам је попут очинске фигуре, али и много више од тога."

Јутро је влажно, а хладан поветарац се обавија око ногу.

Из прашине вире врхови сломљеног стакла и врло је тихо. Човек може да чује капи кише док добују по тамном лишћу.

Место мирише на кадуљу и Марлборо лајтс.

„Сада се наслањате тачно на месту на ком се налазио Џон Вејн", каже Ленгли и подиже филмску фотографију.

На њој се Вејн наслања на исту стену. Носи белу јакну са ресама, украшену сребрном копчом каиша.

Сперинг је такође допутовао у Лоун Пајн за филмски фестивал током викенда.

И он је провео време у Алабама Хилсу, посетивши места где је Вејн глумио у сценама за Орегонску стазу и друге филмове.

„Не желим да звучим као неки лудак, али малтене можете да осетите њихово присуство", каже Сперинг. „То је добар осећај."

За Сперинга и друге, Вејн је био део детињства - баш као што је Џоан Дидион написала у есеју из 1965. године: „Он је заувек обликовао неке од наших снова."

Орегонска стаза је нестала, али су неке друге ствари остале.

„Гледаћу стену која је била тамо пре 86 година", каже Сперинг.

„Она еродира, али еродира веома споро, зато што је од чврстог гранита. Гледате је и видите да се врло мало тога мења. Стене ће напући и пасти, али биће још увек ту."

Погледајте видео о Џејн Фонди која ни у 83. години не одустаје од борбе за правду

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]