Холивуд: Џејмс Дин - интимни портрет глумца који је живео само 24 године

Човека који је сликао Дина и постао његов пријатељ, Дениса Стока, на великом екрану тумачио је Роберт Патинсон у филму Лајф.

Кад је Магнумов фотограф Денис Сток први пут угледао Џејмса Дина у форшпану за Источно од раја, према холивудском колумнисти Џоу Хајмсу, „знао је да присуствује рађању звезде и осећао је колико је Динова привлачност огољена".

Сток је каснио добио прилику да овековечи глумца - који је умро у 24. години у септембру 1955. године - у фото-есеју који је деловао као да нуди огољеност која може да се мери с његовом.

У раним месецима 1955. године, фотографисао је Дина како хода по кишном Тајмс Скверу и лежи у замрзнутом амбару у Индијани; како се протеже на часу плеса са Ертом Кит и свира бонгосе на добротворном балу у својој старој средњој школи.

На тим сликама, он на моменте делује као да је изгубљен у мислима, безобразан, несигуран и враголаст, и то све пре него што је постао славан.

У време кад је страдао у саобраћајној несрећи, премијерно је приказан само један филм у ком је глумио: ова серија фотографија помогла је да настане Џејмс Дин из јавне представе о њему.

У књизи издатој 2015. године први пут су сакупљене Стокове слике на једном месту пошто су објављене у часопису Лајф пре 66 година.

У издању Темз енд Хадсона, Денис Сток: Џејмс Дин нуди увид у младог глумца у његовим опуштеним тренуцима, баш као што открива и пробне позе филмске звезде у настанку.

Као што је Хајмс написао у есеју који је послужио као увод:

„Ниједан фотограф до тада није посетио дом из детињства ниједног глумца, зато што је мало глумаца било спремно да открије корене, да призна да је семе њиховог талента потекло из прилично обичне земље".

Динова мајка умрла је кад је имао девет година, а његов отац га је послао да живи са течом и тетком у Индијану.

Сток је забележио његов повратак на њихову фарму, написавши у пропратном тексту уз фотографије да је „врло вероватно да Џими никад није преболео мајчину смрт".

На сивом фебруарском полусветлу на Средњем Западу, фотограф га је ухватио замишљеног.

На другим сликама види се Диново добро расположење, како се кези једном страном лица док седи прекрштених ногу на дворишту окружен стоком или свира бонгосе свињи.

„У том тренутку стајао је ногама у два света - у свету његовог порекла у Фермонту и раном стадијуму планетарног успеха", написао је Сток.

„И тако се он вратио у Фермонт, да истражи корене."

Током боравка код куће, Дин се распитивао код баке и деде о пореклу.

Како се Сток сећа, „један фактор о ком они нису говорили, а који је свакако био релевантан, јесте да се Џими као дете играо позоришта са мајком.

Изградили су бину и измишљали представе, које би потом изводили са луткицама."

На другој слици види се Дин како увежбава улогу за ТВ драму.

Стокове мисли о његовом глумачком стилу прате слике:

„Капитализујући на ограниченим способностима адолесцената да буду артикулисани, Дин је користио тело до максимума - његови изрази лица били су посебно експлицитни…

„Ментално сам фотографисао његову богату палету моћних гестова."

Тај распон израза нашао је своје место на Стоковим сликама, које никад не прелазе у холивудску формалност.

„Био сам свестан да однос може да постане паразитски ако не будем фотографисао на смислен начин, али сам се просто опустио са ексклузивним приликама да покривам звезде и нове наде", написао је Сток.

„Досадне фотографије славних људи цењене су често примарно због статуса субјекта."

На слици испод, Дин хода преко Тајмс Сквера, зурећи снуждено у кишне облаке.

„Ако је фотографија добра упркос субјекту, сматрао сам да сам успео."

„Прича, као што сам већ објаснио, била је да се прикажу окружења која су утицала на јединствену личност Џејмса Бајрона Дина и обликовала је", написао је Сток.

„Уложио сам велики труд да се дружим са Џимијем, јер што сам више знао о његовим расположењима, лакше ми је било да антиципирам његове гестове и ситуације."

Једна фотографија довела је до језиве случајности док Дин гледа у надгробну плочу свог претка у Фермонту који дели име Диновог лика из Источно од раја.

Сток - који је умро 2010. године - касније се присетио како се осећао кад је први пут погледао филм:

„Као млади Кал, који има проблема у комуникацији са непомирљивим оцем кога воли, Дин је дочарао тонове и нијансе адолесценције који претходно вероватно никад нису били виђени."

Слике са излета у Фермонту приказују напети повратак дому. Како је Сток написао:

„За Џимија је то био одлазак кући.

„Али то је и била свест о томе да га је метеорски успон до славе који је већ започео одвојио заувек од његовог сеоског средњезападног порекла и да више никад неће моћи да се врати кући."

Био је то фото-есеј који је „разоткрио порекло глумца" - али он ће пружити и сабласно сведочанство о глумцу после његове преране смрти.

Неколико слика приказује Дина како разиграно позира у ковчегу у фермонтској продавници намештаја.

Како је Сток записао: „Вратиће се у Фермонт у ковчегу свега седам месеци касније."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]