Холивуд: Ко је била Оливија де Хевиленд, последња звезда Златног доба филмске индустрије

Оливија де Хевиленд, једна од последњих звезда Златног доба Холивуда, преминула је у 104. години.

Каријера Оливије де Хевиленд трајала је педесет година, глумила је у више од педесет филмова, а била је последња жива звезда филма Прохујало с вихором из 1939. године.

Тај филм јој је донео једну од пет номинација за Оскара.

Де Хевиленд, која је живела у Паризу од 1960. године, била је централна фигура у обарању холивудског система студија, пружајући тако боље уговоре глумцима.

Такође је имала буран однос са сестром, оскаровком Џоун Фонтејн.

Непосредно пре смрти, Де Хевиленд је била једна од најстарјих добитница Оскара. Умрла је природном смрћу у дому у Паризу, објавио је њен издавач.

Америчка филмска академија која додељује награду Оскар назвала ју је „немерљивим талентом".

„Одајемо почаст правој легенди наше индустрије", наводи се у изјави Академије.

Ко је била Оливија де Хевиленд?

Оливија Мери де Хевиленд је рођена првог јула 1916. године у Токију, од оца Валтера, адвоката за патенте, и мајке глумице Лилијан.

Њена сестра, глумица Џоун Фонтејн, рођена је 1917. године. Обе девојчице су имале дисајне проблеме, па је мајка одлучила да се 1919. године преселе у Калифорнију, због одговарајуће климе.

Њен отац, који је био познат по неверству, убрзо је напустио породицу и вратио се у Токио, где се оженио њиховом јапанском кућепазитељком.

Де Хевиленд се заљубила у глуму још у Лос Гатос средњој школи, када је 1933. године играла у аматерској представи Алиса у земљи чуда.

„Заправо сам се кретала кроз Алисину зачарану земљу чуда. И тако, по први пут, осетила сам само задовољство у глуми, као и љубав према том позиву", присећала се касније.

Приметио ју је редитељ Макс Ренарт, који јој је доделио улогу у представи Сан летње ноћи. Дебитовала је на екрану када је представа снимљена за студио Ворнер Брос 1935. године, зарадивши симпатије.

Али заправо се пробила тек када ју је приметио продуцент Хал Волис и убедио студио да је ангажује на филму Капетан Крв, заједно с аустралијским глумцем Еролом Флином.

Хемија коју је овај глумачки пар поседовао је била очигледна, тако да су заједно глумили у још седам филмова, међу којима су и Авантуре Робина Худа.

Оливија де Хевиленд је најпознатија по улози Мелани у култном филму Прохујало с вихором, адаптацији романа Маргарет Мичел.

Напет однос са рођеном сестром

Однос који је имала са сестром, глумицом Џоун Фонтејн, била је честа тема текстова у таблоидним листовима.

Када је Фонтејн освојила Оскара за најбољу женску улогу 1942. године, наводно је одбила да ода признање Де Хевиленд, која је такође била номинована. Фонтејн је касније порицала да је то био случај.

Свађа између две сестре, започета 1975. године око лечења њихове мајке, коначно је окончана смрћу Фонтејн 2013. године.

Фонтејн је изјавила „Удала сам се прва, прва добила Оскара и ако умрем прва, несумњиво ће бити љубоморна јер сам је победила и у томе".

Де Хевиленд је тада у изјави навела да је „шокирана и тужна" због смрти сестре.

Зашто је Де Хевиленд била много више од глумице

Улогом у филму Прохујало с вихором изазвала је позитивне реакције критичара и била је номинована за Оскара за најбољу споредну глумицу.

Оскар је отишао у руке Хати Мекданијел, која је постала прва Афроамериканка која је освојила ту награду.

Међутим, како се де Хевиленд трудила да добије озбиљније улоге, њене напоре је саботирао Ворнер Брос који је, као и сви студији у то доба, имао потпуну контролу над глумцима.

Када је сазнала да је Ворнер Брос продужавао њен оригинални уговор, као казну за то што је одбијала улоге, тужила је студио уз подршку Удружења филмских глумаца.

Врховни суд у Калифорнији је пресудио у њену корист, што је довело до тога да многи студији олабаве односе са глумцима, нешто што ће постати познато као Де Хевиленд закон.

Убрзо након тога, њена каријера је процветала. Освојила је Оскара 1946. године за улогу у филму To Each His Own, исте године када се и удала за ветерана морнарице Маркуса Гудрича.

У Париз одлази 1950. године, са другим мужем Пјером Галантом, уредником Листа Париз Меч, када посвећује живот породици.

Од Оскара до даме

Другог Оскара освојила је 1949. године за филм Наследница. Али филмске награде су само део признања које је Де Хевиленд за живота примила.

Некадашњи амерички председник Џорџ В. Буш јој је 2008. године доделио Национални орден за уметност.

Две године касније, бивши француски председник Никола Саркози јој је доделио Национални орден Легије ласти. Била је француска држављанка дуже од 50 година.

Неколико недеља након њеног 101. рођендана, 2017. године је проглашена дамом током Рођенданске почасти, чиме је постала најстарија особа са тим одликовањем. Описала је то као „најпријатнији рођендански поклон".

Како није била у могућности да отпутује за Лондон, одликована је у британској амбасади у Паризу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]