Савски мост и селидба у парк - „грдосије" на сувом, пут преко океана и искуства из прошлости

Београђани су до 15. децембра имали прилику да на сајту Града Београда гласају где преселити Савски мост, по ком су досад ишли аутомобили и трамваји.

Имали су две могућности - да то постане скулптура у парку код Ушћа или да настави са досадашњом праксом да буде мост.

Изабрали су прву опцију, мада се отпочетка знало да челична и бетонска конструкција дужине 430 метара наредне године неће бити у комшилуку новоизграђеног комплекса Београда на води.

„Није баш честа ситуација да се пресели цео мост. Колико знам, а пратим мостоградњу и нашу и светску, то се ретко догађа и углавном са монтажним мостовима", каже инжењер Александар Бојовић за ББЦ на српском.

Бојовић је у вишедеценијској каријери, између осталих, пројектовао и недавно отворени „Нови Жежељев мост" у Новом Саду, а учествовао је у санацији Газеле и многих других.

„Савски мост је направљен да траје 100 година. Није прављен да се растура и премешта, али и то је могуће.

„Теоретски, сваки мост може да се пресели", додаје он.

Где ће Савски мост?

Варијанта која је победила подразумева да се Савски мост постави у слободан простор у парку Ушће.

Мост ће представљати скулптуру на висини од 4,5 метра између ТЦ Ушће и Музеја савремене уметности, наводи се на сајту Града.

„Простор испод моста био би претворен и прилагођен за културне и туристичке садржаје", рекао је градски архитекта Марко Стојчић за РТС.

Ова опција подразумева и да се на позицији од новобеоградског блока 70А до Аде Циганлије изгради нови бициклистички и пешачки мост.

Та варијанта кошта 1,6 милијарди динара, односно 14 милиона евра.

Друга опција је била за милион евра скупља, али је подразумевала да се мост стави изнад реке.

У том случају би Нови Београд и Ада Циганлија били спојени Савским мостом, који би био издигнут и дорађен са две пасареле како би бициклисти и пешаци могли да га прелазе.

Предвиђени рок за његово уклањање је крај следеће године.

Премештен мост „Бошко Перошевић"

И раније је било мостова који су се селили, мада није познато да је неки пребачен на суво.

Као пример монтажног моста који је премештен, Бојовић наводи монтажно демонтажни мост у Новом Саду, који је од НАТО бомбрадовања донедавно био замена за Жежељев.

„Он је недавно је демонтиран и биће монтиран на некој другој локацији у Војводини", каже Бојовић.

У медијима се помињало да би нова адреса могла да му буде Бачка Паланка.

Тај мост је требало да буде привремено решење, јер је током НАТО бомбрадовања срушен „Жежељев мост", а било је важно што пре повезати бачку и сремску обалу у Новом Саду.

Првобитним планом мост, који је 13. маја 2000. године отворио тадашњи председник Слободан Милошевић, требало је да буде у употреби само четири године.

Међутим, он је грађане служио пуних 18 година, а о његове стубове су током тог периода неколико пута ударали бродови који су пловили Дунавом.

„Бошко Перошевић" име је понео по некадашњем председнику Извршног већа АП Војводине, који је убијен маја 2000. године.

Из Немачке преко Новог Сада и Бечеја до Тисе

Немачки град Филсхофен пре седамнаест година поклонио је Србији мост, који је некада спајао обале Дунава.

Првобитно је био намењен Новом Саду, али је мост био прекратак за Дунав, па је 2002. у Бечеју дочекан уз шампањац, објавила је телевизија Н1.

Данас би, наводе, тако радо дочекали пресуду која их ослобађа дуга за транспорт моста, јер није разрешено ко треба да плати допремање и монтажу моста.

Због спорости администрације и негативног односа грађана према идеји административног спајања - Новог Бечеја и Бечеја, мост је завршио на реци Тиси, али у суседној Ади још 2010.

Ипак, и даље му на прилазу стоје знакови упозорења, јер није безбедан за саобраћај.

Не би био једини на сувом

Ако градске власти реализују план да Савски мост поставе на травнату површину, то неће бити једини случај у Србији.

Зрењанин од 1985. има мост на сувом.

Висећи пешачки мост на Бегеју пуштен је у саобраћај 1962. године.

Двадесет три године касније, након преграђивања речног тока, нашао се на ливади - простору између два језера.

Лондонски мост - прича о два града

Мост који је, такође, мењао државе, па чак и континенте јесте Лондонски мост, који се сада налази у Аризони.

Изграђен је 1831. и више од века спајао је две обале Темзе.

Како се до 1968. број становника Лондона учетворостручио, а коње у саобраћају заменили аутомобили - мост је полако тонуо у реку.

Градски челници дошли су тада на идеју да га продају америчком предузетнику Роберту Мекалоку за 2,4 милиона долара, што је у то време било око милион британских фунти.

Он је ту суму платио и мост је камен по камен бродовима пресељен у Америку.

Постављен је у граду Лејк Хавасу на канал, који је настао преграђивањем тока реке Колорадо.

Дочекан је са балонима и поврком, а компанија Мекалока је за последњих 50 година три пута увећала износе на банковним рачунима, јер је порасла продаја некретнина у том региону.

Лондон је убрзо добио нови мост, ког је 1973. свечано отворила краљица Елизабета Друга.

„Необична одлука"

Дешава се да се неки мали мостови од двадесетак метара, у случајевима поплаве или неке непогоде, пребаце до обале и да о томе известе само локални медији, али је ретко да се велики мостови ставе на траву, оцењује Бојовић.

„Идеја да се Савски мост пребаци на суво, као грађанину ми се не допада много.

„Мост није баш мали - много је већи кад га приближите оку и ставите на обалу. То не значи да то неће да ваља, али делује доста необично", закључује Бојовић.

Савски мост направили су војници Вермахта 1942. године.

Док су борбе за ослобођење Београда биле у пуном јеку, Немци су планирали да приликом повлачења детонирају тај мост.

Двадесетог октобра 1944. већ су били постављени сандуци са експлозивом и фитиљ запаљен, када им је пришао храбри учитељ Миладин Зарић и пресекао каблове - Немци су га истог трена засули кишом метака, али је мост спашен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]