Београд Прајд кандидат за домаћина Еуро Прајда 2022: Шта то може да значи за положај ЛГБТ људи у Србији и на Балкану

Велики је, готово цивилизацијски скок од крвавих глава, звука полицијских пиштоља и вандалског насиља на београдским улицама у првим покушајима одржавања Прајда 2001. и 2010. године, до српске престонице као могућег домаћина Еуро Прајда 2022.

Еуро Прајд - највећи међународни прајд у Европи који окупља и до више стотина хиљада гостију - могао би да допринесе да проблеми ЛГБТ заједнице на Балкану буду видљивији, али би обогатио и туристички потенцијал Београда, каже Марко Михаиловић из Београд Прајда за ББЦ на српском.

Одлука да ли ће Београд бити домаћин биће донета 21. септембра, током годишњег заседања Европске асоцијације организатора прајдова у Билбау. У игри су и Барселона, Даблин, као и група организација из Португала.

Премијерка Ана Брнабић дала је „"пуну подршку" кандидатури Београд Прајда у званичном писму Европској асоцијацији организатора Прајдова, уз обећање да ће Влада Србије помоћи организационом тиму да осигура безбедан и успешан догађај.

„Еуро Прајд у Београду помоћи ће да се у широј јавности истакну специфични проблеми са којима се ЛГБТ заједница суочава, а биће важан фактор у промоцији ширег прихватања и поштовања различитости и слободе", написала је Брнабић.

Шта је Еуро Прајд и како се бира домаћин?

Први пан-европски прајд је организован у Лондону 1992. године, а лиценцу за овај догађај држи Европска асоцијација организатора Прајдова (ЕПОА). Београд Прајд је члан од 2015. године.

Сви чланови имају право да се кандидују за домаћина три године раније, нудећи предлог програма ове манифестације. О избору гласањем одлучују остале земље-чланице.

Пар деценија уназад, домаћини су претежно биле метрополе држава са већим слободама и степеном заштите људских права ЛГБТ особа - попут Мадрида, Стокхолма или Амстердама.

Ипак, забележена су два изузетка - Варшава и Рига, које се котирају још ниже од Србије, по процени организације ИЛГА.

Активисти из Пољске и Летоније кажу да је Еуро Прајд у њиховим престоницама био „историјски догађај", нека врста окидача за друштвене промене које су уследиле.

Међу чланицама има и представника земаља који „више воле забаву" па тако бирају градове који нуде такав програм, каже за ББЦ Томаш Бачковски, активиста из Пољске који је 2010. био иницијатор и организатор варшавског Еуро Прајда.

Он се нада да међу члановима ипак има „довољно паметних људи који схватају да је земљама попут Србије или генерално Балкана потребан овакав догађај".

Шта Еуро Прајд доноси ЛГБТ заједници?

Еуро Прајд у Београду пре свега може донети велику видљивост за ЛГБТ људе, са Бачковским је сагласна и Кристин Гарина, активисткиња која је радила на организацији Еуро Прајда у Риги.

Када је у Риги 2015. одржан Еуро Прајд, први пут је било више учесника из тамошње ЛГБТ заједнице и њихових савезника него страних гостију, каже Гарина за ББЦ на српском.

После пет година, у овој земљи више није прихватљиво доводити у питање право на јавно окупљање, хомофобичних испада политичара на граници говора мржње готово више нема, а побољшала се и сарадња са локалним властима, објашњава она.

И у Пољској је одржавање Еуро Прајда 2010 било нека врсте прекретнице, сматра Бачковски. У годинама које су уследиле, све више људи из ЛГБТ заједнице почело је да се аутује и изражава слободније, а отворено је десетак нових ЛГБТ кафића и барова.

Међутим, положај ЛГБТ људи у овим земљама је, по речима активиста, и даље прилично лош. Јулија Маћоха, активисткиња млађе генерације из Пољске, каже за ББЦ да „ЛГБТ људи не постоје у закону", као и да су још увек жртве прогона десничара и религијских група у тој земљи.

Ипак, и у другим градовима Пољске се однедавно организују Прајд шетње, а у борбу за заштиту права ЛГБТ људи укључују се и њихови родитељи, каже Маћоха.

Београд Прајд, за разлику од организација у Летонији и Пољској, последњих година има подршку власти.

Донет је и низ закона који, макар на папиру, штите људска права ЛГБТ људи, међу којима су и Закон против дискриминације и институција злочина из мржње у кривичном законику.

Реалност се, ипак, неретко разликује од теорије. По евиденцији организације Да се зна, број напада на ЛГБТ људе је за чак 30 одсто већи него годину дана раније, а по оцени међународне организације ИЛГА Србија се налази на дну.

Помешана осећања у заједници

У самој ЛГБТ заједници у Србији поводом могућег одржавања Еуро Прајда у Београду владају помешана осећања - од радости до скепсе.

Владица Јовановић каже да јој је драго што се Београд кандидовао, али и да би требало да изгледа као и у другим земљама - да цео град прихвати и подржи догађај - како би заиста био значајан за ЛГБТ заједницу.

„Не могу замислим да се то деси у Београду за мање од три године, узевши у обзир како изгледа наш Прајд, нити да стотине хиљада туриста дође у град из кога и даље свако мало стижу вести о нападима на ЛГБТ особе", каже она за ББЦ на спрском.

Горан, двадесетдвогодишњи студент из Београда, каже да је њему прајд јако важан јер је захваљујући њему заједница видљивија.

Ипак, Еуро Прајд је из његовог угла пре свега туристички догађај, чије одржавање нема значајан или директан утицај на положај ЛГБТ заједнице на Балкану.

„Наравно да би ме обрадовало да Београд добије резидентуру Еуро Прајда јер би био највећи и највеселији београдски прајд досад, али и да је не добије - свакако ми је битније да могу партнера да посетим у болници, да се за десет година венчам, добијем дете и разведем, те да са својим будућим партнером уживам исте привилегије као и стрејт парови", каже Горан.

У Београду се неколико година уназад одржавају два различита прајда - у јуну и септембру, услед поделе међу самим ЛГБТ организацијама.

Ова чињеница указује да су активизам и борба за права ЛГБТ људи у Србији осетно ослабљени и недостају им конкретнији политички захтеви, сматра Владимир Бјеличић, због чега отвара питање и шта заиста Београд добија уколико буде домаћин Еуро Прајда.

Он подсећа и да „живимо у парадоксалној држави чија премијерка евидентно има право да реализује породицу и буде мајка, иако остале ЛГБТ особе законски то не могу да учине", реферирајући на недавну одлуку Министарства здравља којом се ЛГБТ људима ускраћује могућност да буду даваоци репродуктивних ћелија и ембриона.

Зашто се Београд Прајд кандидовао за домаћина?

У градовима у којима се ЛГБТ заједница изборила за једнакост и слободу, Еуро Прајд је весели карневал чији програм финансирају власти и спонзори, најчешће велике компаније.

Организације у градовима са мањим степеном слободе, попут Риге и Варшаве, а потенцијално и Београда, користе Еуро Прајд као прилику за притисак на друштво како би се изборили за већу прихваћеност и толеранцију.

За активисте, ова кандидатура значи да су напори које су улагали од насилних прајдова 2001. и 2010. па до мирног прајда какав се одржава задњих неколико година и чињенице да је ЛГБТ заједница видљивија у јавност имали смисла.

„Еуро Прајд 2022 у Београду желимо да искористимо као један од облика притиска на власт да реши законске и друге препреке са којима се ЛГБТ заједница свакодневно суочава", истиче Михаиловић.

Насиље мотивисано хомофобијом и злочини из мржње, по речима активиста, не наилазе увек на адекватне реакције полиције и правосуђа.

Србија нема акционе планове за заштиту права ЛГБТ заједнице ван Београда, а активисти за права трансродних особа захтевају и доношење закона о родном идентитету.

Нацрт закон о истополним заједницама још увек није стигао на гласање у Скупштини.

Михаиловић каже да би се кроз већу видљивост коју би донео Еуро Прајд разноврсни проблеми ЛГБТ људи приближили широј јавности, чиме би се смањиле предрасуде и неразумевање.

Али и сам град, као и угоститељи, могли би да имају користи од прилива хиљада нових туриста. Београд Прајд би зато у случају да постане домаћин Еуро Прајда направио и сарадњу са Туристичком организацијом Београда како би промовисањем овог догађаја на међународним туристичким сајмовима привукли што више страних гостију.

„Није само забава" - како би изгледао програм београдског Еуро Прајда

Организатори кажу да би, водећи се паролом „Славимо и протестујемо", током седмодневног Еуро Прајда, направили баланс између забаве и догађаја усмерених на оснаживање ЛГБТ заједнице и заговарања за нове законе.

У понуди Београд Прајда за домаћина Еуро Прајда, предвиђено је мноштво догађаја и локација.

Финансирање као изазов

Програм Београд Прајда се до сада финансирао кроз организације цивилног друштва. Током претходне три године, ниједна од неколико стотина компанија које су активисти контактирали није била спремна да подржи манифестацију.

Ове године је први пут једна компанија која се бави дистрибуцијом козметичких производа „великодушно пристала да финансијски подржи овогодишњу Прајд Дрег журку", а такође су и послали пакет производа свим дрег краљицама које у њој учествују, објашњава Михаиловић.

Иако ово спонзорство није велико, оно је по речима организатора стратешки значајно јер је ово прва година да су успели да их обезбеде.

„Сигурни смо да ће Еуро Прајд титула допринети примамљивости Београд Прајда спонзорима", каже он.

Финансирање програма и изостанак подршке комерцијалних спонзора били су највећи изазови за организаторе Еуро Прајдова у Риги и Варшави.

По речима латвијске активисткиње Кристин Гарине, њихова организација је после Еуро Прајда ушла у дугове јер није имала ни подршку града и владе.

Једна велика телекомуникациона компанија у Пољској је финансијски подржала Еуро Прајд у Варшави 2010, али под условом у уговору да не буде откривен која је фирма у питању, каже Бачковски.

И компаније у Србији су још увек неспремне да подрже ЛГБТ заједницу из страха да ће изгубити део конзервативних потрошача, сматрају активисти.

Да постоје назнаке да се овај тренд полако мења чак и на Балкану, указује чињеница да је компанија Кока-кола подржала први прајд у Скопљу.

Међутим, поред финансирања програма Еуро Прајда, највећи изазов за организаторе и активисте у Београду је да мотивишу и оснаже саме ЛГБТ људе да се укључе у друштвена и политичка питања која их се заиста тичу, каже Михаиловић.

Он додаје да је рад ЛГБТ организација највидљивији током Недеље поноса која претходи београдском Прајду, али да се активисти „боре сваког дана у години".

Михаиловић верује да ће Еуро Прајд у Београду додатно мотивисати заједницу да се укључи у борбу за своја права.

Међутим, има оних који мисле да би Еуро Прајд имао значај за заједницу, требало да буде одржан на начин као што се одржава и у другим земљама - да цео град прихвати и подржи догађај.

Организатори Београд Прајда су у понуди најавили да ће у случају да добију титулу домаћина 2022, формализовати партнерску сарадњу са градским властима.

Владица Јовановић сматра да би пре одржавања Еуро Прајда у Београду, у Србији морали да се донесу закони о истополним партнерствима, као и они који се баве проблемима трансродних људи.

„Ако тога нема, онда је то само још један знак да смо замазали очи како ЛГБТ особе имају права код нас, а уствари - дискриминација влада на сваком кораку", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]