Бомбардовање 1999: Две деценије од акције „Савезничка снага"

Пре 20 година, 24. марта 1999. године у 19 сати и 41 минут, први пројектили које су испалиле снаге НАТО-а погодили су циљеве у околини Приштине.

Тиме је почела војна акција НАТО-а која је носила званично име „Савезничка снага" и трајала је наредних 78 дана.

Према званичним објашњењима Алијансе, покренута је да би се зауставила хуманитарна катастрофа и прогон Албанаца на Косову које су спроводиле српска полиција и југословенска војска.

Током два и по месеца, бомбардовани су војни циљеви, касарне, постројења, али и цивилни објекти - болнице, фабрике, мостови, пруге, остала инфраструктура, медијске куће и предајници, складишта енергената.

Прецизних и званичних података о броју жртава у Југославији нема ни две деценије након бомбардовања - процене се крећу од неколико стотина, до неколико хиљада страдалих.

Шта је претходило бомбардовању?

Од 6. фебруара 1999. године у дворцу у француском Рамбујеу, делегације Србије и косовских Албанаца 17 дана без успеха су преговарале о мировном решењу кризе на Косову.

Сукоби Ослободилачке војске Косова и безбедносних снага Србије и Југославије спорадично су трајали током 1996. и 1997. године, да би ескалирали током 1998. године.

Преговори су завршени без успеха, па су се преговарачи окупили на додатних четири дана разговора у Паризу, 15. марта 1999. године.

Када је и та рунда преговора завршена неуспехом - косовски Албанци прихватили су предлог споразума, док га је званични Београд одбио - а амерички изасланик Ричард Холбрук без успеха посетио Београд 22. марта, НАТО је био спреман на покретање војне акције.

Као основа за интервенцију узети су и извештаји мисије ОЕБС-а Вилијема Вокера, посебно о убиствима у селу Рачак.

Уједињене нације никада нису донеле резолуцију о интервенцији НАТО снага у Југославији.

Колико је људских жртава бомбардовања?

Србија ни после две деценије не поседује званичне податке о броју погинулих цивила током НАТО бомбардовања - у извештајима домаћих агенција и медија спекулише се цифрама од 1200 до 2500 људи, док се наводе подаци о око шест хиљада рањених цивила.

Према подацима Хјуман Рајтс Воча (ХРВ), организације која се бави људским правима, у бомбардовању је страдало између 488 и 527 цивила.

У извештају ХРВ наводи се да је идентитет жртава познат у 69 од 90 случајева.

Слични су подаци Фонда за хуманитарно право, према којима је током бомбардовања страдало 542 људи.

С друге стране, иако су и ти подаци дуго били предмет спекулација и различитих тумачења, подаци о броју страдали припадника српске полиције и југословенске војске званично су објављени.

Према медијским подацима, губици НАТО-а била су два погинула, четири повређена и три заробљена војника.

„Жалим због 'колатералне штете', али је бомбардовање оправдано“

Први командант Кфора: „Помогли смо и Србији"

Колика је материјална штета бомбардовања?

Током 78 дана бомбардовања гађане су бројне фабрике, путеви и пруге, мостови и друга инфраструктура, енергетска постројења.

Влада тадашње Савезне Републике Југославије израчунала је материјалну штету од 100 милијарди америчких долара.

Група тадашњих независних економских експерата Г17 у студији „Завршни рачун" објавила је да је укупна штета процењена на око 30 милијарди долара.

Према подацима српских медија, у бомбардовању је уништено и оштећено 25 хиљада стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Како је све завршено?

После 78 дана бомбардовања, делегације НАТО-а и Савезне Републике Југославије потписале су споразум у македонском граду Куманову.

Споразум је предвиђао принципе по којима ће се Војска Југославије (ВЈ) и снаге МУП-а Србије повући са Косова, а снаге НАТО-а ући на ту територију.

У име НАТО-а, споразум је потписао генерал Мајкл Џексон, док су делегацију СРЈ чинили полицијски генерал Обрад Стевановић, генерал ВЈ Светозар Марјановић, представници Министарства иностраних послова.

Споразум је претходно усаглашен у дипломатској мисији међународне тројке коју је предводио фински дипломата Марти Ахтисари, а чинили су је још амерички дипломата Строб Талбот и специјални изасланик руског председника Јељцина, Виктор Черномирдин.

Последње бомбе на територију СРЈ пале су 10. јуна 1999. године, око 13 часова и 30 минута, на територију села Кололеч, у општини Косовска Каменица.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]