Шта за Балкан значи нови македонски корак ка НАТО-у

Готово две деценије требало је Македонији да стигне од Акционог плана за чланство у НАТО-у до следећег корака - потписивања Протокола о пријему.

Протокол су потписали амбасадори 29 земаља чланица у присуству министра спољних послова Македоније Николе Димитрова и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга.

„Потписивање Протокола донеће више безбедности и напретка читавом региону.

Радујем се дану када ће се испред седишта НАТО-а вијорити тридесет застава", написао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на свом Твитер профилу.

Овај документ обично потписују министри спољних послова, али су Протокол са Македонијом потписали амбасадори да би се убрзала интеграција те земље у Алијансу на чему Македонија ради од стицања независности 1991. године.

Званично Скопље овим добија право да учествује на састанцима НАТО-а без права гласа, а пуноправна чланица постаће када свих 29 земаља Алијансе у својим парламентима ратификују Протокол.

Прва би то, већ наредне седмице, требало да учини Грчка - симболично, као земља која је све време блокирала наставак преговора НАТО-а и Македоније.

Према споразуму Атине и Скопља којим је решен деценијски проблем имена, седам дана по ратификацији споразума у грчком парламенту, Македонија ће и званично променити име у Република Северна Македонија.

„Важно као независност"

Стево Пендаровски у македонској влади има задужење да координира процес прикључења ове земље НАТО-у.

Данашњи потпис види као круну посла који је почео референдумом за осамостаљење Македоније 1991. године.

„Тада смо гласали да имамо независну државу, али је она примљена у све организације под привременим именом.

Сада улазимо са сталним именом и будућност нам је осигурана", рекао је Пендаровски за ББЦ на српском непосредно по потписивању Протокола.

Иако је улазак у чланство НАТО-а дубински поделило Црну Гору, последњу земљу пре Македоније која је тај пут прешла, Пендаровски сматра да ће ситуација у 30. чланици НАТО-а бити другачија.

„Разлог који је код нас додатно позитиван је што су све етничке заједнице за улазак у НАТО - 85 одсто грађана је за, и то је кохезивни фактор у друштву."

Гласањем у Грчкој окончан спор о имену Македоније

Заев за ББЦ: Референдум је позитивна лекција и за Европу

„Име државе важно и Албанцима и Македонцима"

У сличним аргументима кључ македонске одлуке види и некадашњи југословенски шеф дипломатије Горан Свилановић који каже да је на Западном Балкану важна перцепција да чланство у НАТО-у доноси гаранцију територијалног интегритета земље.

„Верујем да је то један од главних разлога за овако крупну одлуку власти у Скопљу - да се заустави све оно што смо годинама гледали кроз инциденте, терористичке акте, политички ангажман.

Овај корак треба да стави тачку на све дилеме и процесе те врсте", закључује Свилановић.

Доскорашњи генерални секретар Регионалног савета за сарадњу каже да ово схватање почива на принципу обавезне заштите сваке чланице од стране свих других чланица Алијансе.

Балкан у бојама НАТО-а

Геополитичка карта Балкана сада је за још једну нијансу ближа монолитности.

Када се процес пријема Македоније оконча, што се на основу претходних случајева очекује за око годину дана, једино ће Србија и Босна и Херцеговина остати изван Алијансе.

„Тренутни ниво односа Србије и НАТО-а резултат је рада свих претходних влада и изражен је кроз интензивну сарадњу, низ заједничких акција и вежби.

Али је одлука српског парламента да се не разговара о чланству у НАТО-у веома јасна", каже Горан Свилановић, уз напомену да Европска унија остаје још и важнији играч за односе на Балкану.

Он, ипак, сматра да се у односима Србије са суседима ни после ове одлуке ништа значајно неће променити - као и у случају Црне Горе, и Македонија остаје важан партнер Београду.

Црна Гора и НАТО - година прва

У Скопљу са још више оптимизма гледају на данашњих тридесет потписа на Протоколу.

„Македонија нема ниједно отворено стратешко питање са суседима.

Ово је подстицај да се уђе у помирење свих балканских народа који су се превише дуго гледали преко нишана", каже Стево Пендаровски.

Као посебно важне, Пендаровски наводи споразуме Скопља како са Атином, тако и са Софијом - о добросуседским односима.

„То је троугао који решава историјске проблеме и може само да помогне регионалној стабилности, никако да одмогне."

Од доласка на власт Владе Зорана Заева 31. маја 2017. године, Македонија је склопила споразуме са два суседа - Грчком и Бугарском.

Споразум о пријатељству 1. августа 2017. године потписали су премијери Македоније и Бугарске, Зоран Заев и Бојко Борисов, с циљем да се ојачају пријатељски односи две земље, унапреде добросуседске везе и успоставе свестрани међусобни односи у складу с међународним правом.

Следећи циљ македонске владе је добијање датума за отварање преговора о чланству са Европском унијом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]