Босна и Херцеговина и ЛГБТ: „Рођена сам и живим у Бања Луци, где ћу ја сада", питају се активисти после напада на организаторе Поворке поноса

прајд у београду

Аутор фотографије, Лазара Маринковић / ББЦ

Потпис испод фотографије, Прва поворка поноса у Босни и Херцеговини одржана је 2019. године.
    • Аутор, Дејана Вукадиновић
    • Функција, ББЦ новинарка

Два минута као вечност.

Такав осећај имала је Мелани Исовић у суботу увече 18. марта када је више десетина мушкараца у црном, са капуљачама навученим на главу, напало њу и друге организаторе Бх.поворке поноса у Бања Луци, у Републици Српској, једном од ентитета Босне и Херцеговине.

Активисти су се окупили у просторијама Трансперенси Интернешнела (ИТ) када су им полицијски службеници саопштили да морају да их напусте.

„То се све брзо издешавало, да нисам ни била свесна, а нисам ни сада, јер сам морала да напустим свој град зато што ми је угрожена безбедност", говори Исовић за ББЦ на српском са места коју описује као сигурно.

Активисти су планирали да организују неколико догађаја у затвореном простору и није било намере да се излази на улице.

Полицијска управа Бања Луке је раније тог дана забранила све планиране догађаје које су организатори поворке планирали, уз образложење да су „активисти, после низа претњи, угрожени и да не може да им се гарантује безбедност".

„Према прелиминарној правној анализи, начином и садржајем забране, сматрамо како је прекршено начело права на окупљање.

„Овим се шаље порука како је забраном одржавања догађаја Бх. поворке поноса решено питање потенцијалног насиља, тако што се забранило окупљање, а не насиље", одговорили су активисти.

После суботњих напада, активисти и чланови ове организације напустили су Бања Луку.

Дежурни тужилац Окружног јавног тужилаштва Бања Лука за ББЦ на српском каже да је обавештен да је у суботу „више НН лица маскирано фантомкама физички насрнуло на групу грађана који су се налазили на јавној површини, а приликом којег напада су два лица задобила телесне повреде."

„Тужилац је наложио полицијским службеницима Полицијске управе Бања Лука да предузму све потребне истражне радње и мере у циљу откривања извршилаца почињеног кривичног дела Насилничко понашање из члана 362. Кривичног законика Републике Српске, као и утврђивању свих околности наведеног догађаја", наводе у писаном одговору из ове институције.

Нападе је осудио Драшко Станивуковић, градоначелник Бања Луке.

„Осуђујем сваку врсту насиља, али наш став никако није допринео овоме. То су злонамерне тврдње", написао је на друштвеној мрежи Твитер.

Додао је и да ће „Бања Лука остати бедем традиционално патријархалних породичних вредности", на шта је поносан, „не улазећи у ничије право да воли кога хоће, али не и да парадира на тај начин".

„Полицију позивам да уради свој део посла одговорно и да одлучно сузбије сваку врсту насиља", поручио је градоначелник.

Два дана раније, Милорад Додик, председник Републике Српске, поручио је да ће надлежни органи РС онемогућити било какво одржавање манифестације посвећене ЛГБТ правима у отвореним или затвореним просторима, јер „они узнемиравају друге".

Шта се десило?

„Хтели смо да пустимо филм Прајд, да одржимо панел дискусију, после чега би уследило дружење, све у затвореном простору", говори Мелани Исовић.

Разговор активиста у суботу вече прекинуло је звоно.

„Колегиница је кренула да отвори и после минут, два, вратила се видно уплашена и усплахирена.

„Полицијски службеник јој је рекао да морамо да напустимо простор јер ћемо бити нападнути", говори ова 30-годишњакиња.

У том тренутку, у просторијама их је било деветоро.

„Напуштамо простор, прикључују нам се и остали и тада нам полицајац саопштава да не може да нам гарантује безбедност и да треба да одемо одакле смо дошли.

„'Ја сам из Бања Луке, овде сам рођена, живим, где ја да одем', упитала сам га, а он ме гледа и само каже: 'Не знам ни ја'", препричава Исовић.

У том тренутку су, каже, покушавали да смисле где да иду, да ли имају довољно аутомобила, али их је прекинуо узвик: „Ено их".

„Ми смо се ту разбежали, ја сам била у групи где је махом било више жена и два мушкарца, које нападачи нису видели.

„Нису на нас физички насрнули, али су нас вређали, узвикивали су 'Убиј педера', 'Бањалука је чиста', 'Убићемо вас, бежите одавде'."

Док говори, глас јој подрхтава.

„Не могу да кажем тачан број, али мислим да их је било више десетина, видела сам да су у црном, са капуљачама и да су два полицијска возила у близини, али нам нису пришли.

„После пет минута, појавио се велики број полицајаца који нам је рекао да смо ми сигурни и хтели су да нас одведу у полицијску станицу, али ја се нисам осећала безбедно - нисам им веровала ни тада, а ни сада."

Активисти су поднели кривичне пријаве, а потом напустили Бања Луку.

графит мржње у београду

Аутор фотографије, Лазара Маринковић / ББЦ

Потпис испод фотографије, Говор мржње према ЛГБТ људима је и даље честа појава у земљама Балкана

Шта кажу закони?

Забрана дискриминације ЛГБТ особа у Босни регулисана је Законом о равноправности полова у БиХ из 2003. године и Законом о забрани дискриминације из 2009, којим се прописује да људи не смеју бити дискриминисани на основу сексуалне оријентације или родног идентитета.

Према Кривичном законику ентитета Републике Српске, за кривично дело из мржње се, између осталог, сматра и оно које је почињено због сексуалног опредељења или родног идентитета.

„Ко на основу разлике у сексуалном опредељењу или родном идентитету ускрати или ограничи слободу или право утврђено Уставом, законом или међународним уговором - казниће се новчаном казном или казном затвора до три године", наводи се у закону.

У случају да ову врсту дискриминације почини службено лице злоупотребом положаја или овлашћења, предвиђене су оштрије казне - између шест месеци и пет година затвора.

Влада Федерације БиХ је прихватила 2018. године и иницијативу да се направи законски оквир за прихватање истополних бракова, попут закона који већ постоји у Хрватској, Словенији и Црној Гори.

Други ентитет БиХ, Република Српска, није ни разматрала ову иницијативу.

Општински суд у Сарајеву је 4. априла 2022. донео првостепену пресуду којом је први пут у БиХ судски потврђена дискриминација према ЛГБТ људима, што су многи активисти поздравили, називајући је „историјском".

За британског амбасадора Џулијана Рајлија суботње насиље је неприхватљиво, а америчка амбасада у БиХ га назива гнусним чином.

„Најоштрије осуђујемо насиље у Бања Луци. Речи имају последице.

„Када су активисти цивилног друштва и новинари редовно на мети вербалних напада политичара из Републике Српске, то ствара климу у којој могу уследити физички напади", објављено је на званичном Твитер профилу Делегације ЕУ у БиХ.

Presentational grey line
Потпис испод видеа, „Подржавам своју кћерку од када се родила“, каже Гордана Перуновић Фијат.
Presentational grey line

Ситни помаци, али недовољни

Прва Поворка поноса под слоганом - Има изаћ' у БиХ одржана је у Сарајеву 2019. године.

„Прошла је без иједног инцидента и јесте светли пример, виде се помаци, али ништа од тога није закуцано у камену, а дешавања попут овог у Бања Луци и слична нам говоре да ствари лако могу кренути у погрешном смеру.

„Највећи проблем јесте што положај ЛГБТ заједнице није свуда исти - у појединим деловима државе се види побољшање, док поједини крајеви назадују", говори Дарко Пандуревић из Сарајевског отвореног центра за ББЦ на српском.

Дешавања на улицама Бања Луке подсећају га на напад који се догодио у Сарајеву 2014. на фестивалу филма Мерлинка.

„И тада се стварала тензија, политичари су се укључивали, једна наелектрисана атмосфера, због чега одређене групе навијача жељних насиља наседну", додаје.

Парада поноса се за сада одржавала само у Сарајеву, а Пандуревић сумња да ће у некој блиској будућности бити могућа и у другим градовима, иако је циљ активиста их буде.

Исовић каже да се у Бања Луци напета атмосфера осетила још од Осмомартовског марша, када је, како каже, једној активисткињи одузета застава дугиних боја, а друга је гурнута.

„Тада је почела кампања против поворке поноса, а кривим и политичаре који су свему томе дали ветар у леђа."

Полиција је 12 дана касније идентификовала четири малолетне особе које су учествовале у овом нападу.

Прајд шетња Београд

Аутор фотографије, ББЦ

Потпис испод фотографије, ЛГБТ популација је једна од најдискримисанијих група на Балкану

Исовић је од суботе на сигурном месту, као и други чланови организације, али се и даље осећа небезбедно.

„Јако ми је тешко што нисам са пријатељима и породицом, да ми буду подршка.

„Када имате проблем и осећате се угроженим, зовете полицију, а ја им не верујем - не осећам се безбедно", додаје ова активисткиња у телефонском разговору.

Када ће се вратити у родни град, не зна.

„Требало је да се склонимо само на дан, два, али сада нас саветују да останемо још који дан дуже - колико, не знам", додаје после кратке паузе.

Presentational grey line

Погледајте и ову причу

Потпис испод видеа, Елена - најстарија транс жена Сарајева
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]