Никола Тесла: Ексцентрични научник као суперхерој на филму и у стрипу

Луди научник, мађионичар, особа која поседује натприродне способности - овако је чувени научник и проналазач Никола Тесла приказан у медијима популарне културе.

На филму су га, између осталих, играли Петар Божовић, Дејвид Боуви и Итан Хоук.

Раде Шербеџија је био Тесла у серији Едуарда Галића из 1977, а хрватски глумац Горан Вишњић га је играо у епизоди дуговечне научно-фантастичне британске серије о путовањима кроз време Доктор Ху.

„Када погледамо како су научници приказани у филмовима, схватамо да то није само Теслина специфичност", каже научни новинар Слободан Бубњевић за ББЦ на српском.

Потребе филмске драматургије захтевају да се личности прикажу на другачији начин него што се то ради у биографијама, објашњава он.

У стриповима, Тесла се бори против зла, ствара нове светове и долази до невероватних открића.

Крајем деведесетих, на светској стрип сцени популарност је стекао стимпунк (steampunk) правац, који комбинује алтернативну историју, ентузијазам за науку и паранаучне теорије, као и естетику 19. века, објашњава писац и преводилац Милош Петрик.

Стрип аутори често користе „мотив лудог научника", а сплет „вашарског приступа у рату струја и ентузијазма за науку", учинили су Теслу популарним јунаком, због његових утопистичких размишљања, каже он.

„Интерпретације Теслиног лика у стрипу почивају више на бујној машти аутора и сензационалистичким детаљима из његове биографије, него на познатим чињеницама."

Тако се Тесла појављује у малој улози у познатом стрипу Лига изузетних џентлмена Алена Мура, а у Србији средином деведесетих објављиван је стрип Генерација Тесла, у коме овај научник ствара суперјунаке у борби против зла.

Биографски приступ, без опскурних детаља и маштовитих визија, применио је италијански цртач Данијеле Меучи који је недавно у Србији објавио графичку новелу Тесла: Човек који је обликовао будућност.

Ко је био Никола Тесла?

Дејвид Боуви као најбољи филмски Тесла

Музеј Николе Тесле у Београду отворен је 1952, девет година после смрти научника, а његова родна кућа у личком селу Смиљану претворена је музеј 1956.

У бившој Југославији подизани су му споменици, школе су добијале његово име, али снимљен је само један филм о њему - Тајна Николе Тесле 1980. године.

Петар Божовић је играо насловну улогу у филму Крсте Папића, а у улози инвеститора многих његових проналазака, чувеног Џеј Пи Моргана појављује се Орсон Велс.

Овај филм, али и серија снимљена две године раније с Радетом Шербеџијом у главној улози, „настајала је у време када је друштво посматрало научни рад као нешто стерилно, строго дисциплиновано и бирократизовано", тврди Милош Петрик.

И Папић и Едуард Галић, према Петрику, пренебегавају да су научна открића крајем 19. века била приказивана у форми спектакла у којим се нису бирала средства.

„Тесла, који је радио за проналазача Џорџа Вестингхауса, демонстрирао је безбедност наизменичне струје тако што је седео поред трансформатора из којег су бљескали електрични лукови од по седам метара, док је Едисон, да би доказао супротно, снимио филм у којем струјом убија слона."

Сви холивудски филмови, каже Данијеле Меучи имају „исти сценарио, баве се истим конфликтом" - сукобом Тесле и Едисона око доминације директне или наизменичне струје.

Управо је сукоб Едисона и Вестингхауса, за кога је радио Тесла, тема филма Рат струја из 2017, који је објављен на платформи Нетфликс.

У филму, који има 32 одсто позитивних критика на агрегатору Ротен Томејтос (Rotten Tomatoes), Теслу игра млади британски глумац Николас Холт.

Критичарки Никол Акман, која пише о филмовима за портал Некст бест пикчр (Next Best Picture), Холт делује као најзанимљивији Тесла.

„Он је сјајно приказао Теслину личност, изразиту интелигенцију, његову вештину да задиви публику открићима, али и стилом облачења једног дендија", навела је она у писаном одговору за ББЦ на српском.

У години коју је обележила пандемија, премијеру је доживео филм Тесла америчког редитеља Мајкла Алмереиде.

Насловну улогу игра Итан Хоук, а поред приказа његовог живота и проналазака с краја 19. века, редитељ у филм убацује савремене интервенције - глумци у костимима у неким тренуцима користе Гугл, мобилне телефоне, а главни глумац ће у једном тренутку запевати песму Everybody Wants to Rule the World групе Tears for Fears из 1985.

Овакав третман Тесле ће вас или одушевити или потпуно одбити, изјавио је филмски критичар Марк Кермоди у рецензији филма на ББЦ радију 5.

„Тај филм ми је грозан", каже Данијеле Меучи.

Проблем у филмовима о Тесли, али и другим научницима, представља веродостојно приказивање њихових открића, па филмови најчешће теже поједностављењу и спектаклу.

„Та открића служе функцији приче, очекивати научне прецизности на филму је наивно", сматра Слободан Бубњевић.

Најуспешнији филм у коме се појављује Никола Тесла је Престиж Кристофера Нолана из 2006, где је с научник споредни лик.

Снимљен на основу романа Кристофера Приста, Престижје филмска прича о сукобу двојице мађионичара, од којих ће Анџир, кога игра Хју Џекмен, тражити помоћ од Тесле у лабораторији у Колораду спрингсу да му направи машину за телепортацију.

Филм је зарадио више од 100 милиона долара, а популарности Теслиног лика допринело је што је научника играо славни музичар Дејвид Боуви.

Његов Тесла је дистанциран, помало меланхолични, аутентични визионар.

„Дејвид Боуви је постао некакво неуништиво митско биће савремене музике, тако да је управо он одиграо тог 'митског' Теслу који је и мени најзанимљивији", каже Милан Коњевић, филмски редитељ и сценариста стрипа Генерација Тесла.

Погледајте видео: Тесла и Пупин: Шта пише у новооткривеним писмима

Теслине борбе на стрипу

Тесла се чешће појављивао на стрипу, него на филму, а његов лик има само површне везе са биографским чињеницама.

Позната издавачка кућа за стрипове Диси Комикс (DC Comics) објавила је мини серију JLA: The Age of Wonder 2003, а у првој књизи ове серије Едисон и Тесла учествују у борби између Кларка Кента (Супермена) и његовог супарника Лекса Лутора.

Милош Петрик скреће пажњу на Five Fists of Science „одличан стрип у којем се Тесла и Марк Твен боре против мрачних сила завере у којој учествују, између осталих, Ђуљемо Маркони и Томас Едисон (Теслини противници из стварног живота), али и индустријалац Ендрју Карнеги и разне друге палп верзије стварних личности".

Five Fists of Science су осмислили писац Марк Фрекшон и цртач Стивен Сендерс, а објављен је 2006.

То је омиљени стрип редитеља Милана Коњевића (Зона мртвих) и аутора стрипа Генерација Тесла.

У писаном одговору за ББЦ, Коњевић објашњава како му се идеја за стрип јавила у сну средином деведесетих.

У тренутку смрти, Тесла је на посебној фреквенцији створио паралелни свет, склониште за себе и све своје тајне проналаске, описује он поставку света из стрипа.

Генерација Тесла су људи који се роде са посебним способностима да комуницирају са њим и њихова животна мисија постаје заштита Теслиних тајни.

Коњевића није интересовао реални Тесла и његови успеси, промашаји и животни бродоломи.

„За мене су суперхеројски стрипови заправо нови митови, тако да сам Теслу одмах тако и поставио - као митског јунака око кога се врти не само судбина нашег, већ и свих осталих универзума."

Овај стрип већ дуго није у продаји и сада се може наћи на сајтовима који продају половне књиге „и то за велике паре", због чега Коњевићу делује да би поновно објављивање ове серије „било занимљиво читаоцима".

Биографија или фантазија: „Научник генијалац није суперхерој"

Иако су његови проналасци, попут наизменичне струје, радија или бежичног преноса, променили свакодневни живот, Тесла је преминуо у сиромаштву, на рубу научне заједнице којој је целог живота припадао.

За живота, многа његова открића су приписивана другима, а и данас изван граница бивше Југославије, о Тесли као проналазачу се не зна пуно.

Филмска критичарка Никола Акман каже да је у њеном окружењу током одрастања било људи који су познавали Теслино наслеђе, а и сами су постали инжењери и доктори, али да су на њу филмови утицали да покуша да сазна више о овом научнику.

Током студија архитектуре, Данијеле Меучи се на предавању из физике први пут срео са Теслиним открићем ротирајућег магнетног поља, али му је име научника звучало италијански.

Приликом боравка у Опатији, схватио је да је Тесла научник српског порекла рођен на територији некадашњег Аустроугарског царства, данашње Хрватске.

Данијеле данас живи и ради у Београду, а Теслин живот и открића инспирисали су га да напише графичку новелу о њему.

Суперхеројски Тесла га не интригира, он је желео да прикаже научника као инспиративну фигуру, која превазилази препреке.

„Не што је био талентован, него је морао да се носи са разним тешкоћама, сиромаштвом, разочарењем, а имао је циљ", објашњава он фасцинацију Теслом.

Његова графичка новела заснована је на интервју магазину Либерти 1935, под насловом Машина којом ће се зауставити рат.

Сличан документаристички приступ, користио је Слободан Бубњевић у радио драми Тесла и Пупин: резонанције, у којој се бави односом двојице научника са Балкана који живе и раде у Америци, према матици.

„Копкала ме је прича о деликатном однос који су Тесла и Пупин имали, они су учествовали у истој технолошкој револуцији," објашњава он.

Пупин је сведочио у корист Марконија, а против Тесле у случају у коме се утврђивало ко је измислио радио.

Сукоб су изгладили пред Пупинову смрт, али Бубњевић види као „два интелектуална џина у америчком друштву, који су из истог краја, што их на неки начин чини трагичним јунацима".

Током живота Тесла није добио признање за већину проналазака, а данас његово име носи успешна компанија Илона Маска, која производи електричне аутомобиле.

У Србији се неколико школа и аеродром у Београду зову по Тесли, а Хрватска је ове године открила кованице евра са Теслиним ликом.

Ван домена науке и популарне културе, његово име се везује за разне ненаучне тврдње о тајном оружју или комуникацији са бићима с друге планете.

„Пошто је Тесла био необична особа, склон различитим неортодоксним и контроверзним виђењима, он привлачи људе који гледају на свет на чуднији начин," сматра Бубњевић.

Ипак треба бити опрезан, упозорава он, јер многе ствари које му се данас приписују „нису тачне", попут навода да је „комуницирао с ванземаљцима".

Тужно је, ако људи то тако посматрају, закључује Бубњевић, с обзиром да је Теслин стварни допринос нашем животу „грандиозан".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]