Балкан, историја и технологија: Славољуб Пенкала - Загрепчанин чији изуми живе више од века

Док трљамо зубе четкицом, пишемо наливпером по листу папира, перемо веш прашком или термофором грејемо места на телу, служимо се изумима иноватора са Балкана, а да тога многи нису ни свесни.

Ове предмете, који нам олакшавају живот, осмислио је Едуард Славољуб Пенкала, изумитељ који је Хрватској подарио први авион, а свету више од 80 патената, од којих се неки користе и 100 година после његове смрти.

„Пенкалини кључни изуми били су механичка оловка из 1906. и налив перо из 1907. године, који се и данас се производе по истим принципима и који су се пре више од 100 година из Загреба извозили широм света", наводи историчарка Ивана Жебец за ББЦ на српском.

„Али и многи други, попут детерџента, прашка за рубље, инсектицида Крепакс или ебонита за грамофонске плоче имају веома широку примену и подстакли су напредак хемијске индустрије у Загребу почетком 20. века", додаје стручњакиња из Института друштвених знаности „Иво Пилар" у Загребу.

Овај проналазач, који је рођен у Словачкој 20. априла 1871. године, био је и један од утемељивача хрватског ваздухопловства - конструисао је први авион у државама бивше Југославије, који је полетео јуна 1910. године у Загребу.

Као аустроугарски чиновник успротивио се политици „мађаризације" Хрватске, која је била део монархије, због чега је узео име Славољуб, а у Загребу је живео до смрти 1922, наводи Жебец.

Патенти нису били једине иновације које је Пенкала донео у Хрватску - модернизовао је индустријску производњу у Загребу, а његова фабрика оловака у том граду имала је спортски клуб, базен, вртић и ресторан још на почетку 20. века.

„То је човек који је очигледно био испред његовог времена", закључује Жебец.

„Испред времена"

Едуард Пенкала је 1902. године дошао до свог првог проналаска - био је то термофор, гумена кеса која у коју се сипа топла вода и служи за грејање делова тела.

И данас се производи по његовом нацрту, али заслуге се често не приписују њему - много година касније његов син Крунослав објаснио је због чега његов отац није полагао права на патент.

„Повезао се с једним човеком који се обaвезао изградити фабрику за термосе, али је он заборавио датум када је у Бечу требало да плати продужење патента и тако га је отац изгубио", препричао је Крунослав у интервјуу за магазин Сушачка ревија.

Наредне године осмислио је ротирајућу четкицу за зубе, а 1904. регистровао је патент по којем је постао препознатљив - механичку оловку, која се данас често назива патент оловком.

Она „није одскакала дизајном и била је изузетно једноставна", али је унела револуцију у свет писаћег прибора - више није било потребе за оштрењем оловака, испричао је Мирослав Тишлер, аутор књиге о Пенкалином изуму, у документарном филму „Славољуб Пенкала - изумитељ", емитованог на Хрватској радио-телевизији (ХРТ).

„Будући да је код куће имао децу, знао је колико се у школи муче са резањем оловака, те је измислио једну којој то не треба", рекао је Крунослав Пенкала, најмлађи син овог проналазача, за Сушачку ревију.

Седам месеци после патентирања овог изума, у тадашњој Улици Марије Валерије (данас Прашка улица) у Загребу отворена је фабрика Едмунд Монстер и почела је масовна производња.

Због великог интересовања широм Европе и света, Пенкала и браћа Мостер отварају још једну фабрику у Берлину и заједно са загребачким постројењем на изради механичких оловака и налив пера запошљавају око 800 радника.

Пенкалин изум био је револуционаран и на пољу оглашавања - због велике популарности многи су на механичке оловке произведене у загребачкој фабрици угравирали имена компанија, градова или политичких странака, рекао је Мирослав Тишлер за ХРТ.

Створен је и „Ушко", карикатура човека са великим ухом и налив пером заденутим за њега, који је био симбол популарног производа са почетка 20. века.

Први авионски лет у Хрватској

Едуард Славољуб Пенкала био је иноватор и у сфери ваздухопловства - 1909. године први је на Балкану патентирао авион.

Неколико месеци касније полетео је у Загребу.

„Пенкала је био у контакту са француским конструктором и летачем Лујом Блериоом, који је први прелетео канал Ламанш између Енглеске и Француске, и од њега је прикупљао знања за изградњу авиона, а и елису је донео из Француске", препричава моделар Маријан Иванчек.

Направио је скије на предњем делу авиона и елероне, закрилца на крилима, која су омогућила да се боље управља летелицом, објаснила је Неда Стакларевић, музејска саветница и ауторка изложбе посвећене Пенкали у Техничком музеју „Никола Тесла" у Загребу.

„Та закрилца су помагала да се креће лево или десно, а направио је и кормило, које је омогућило стабилизацију авиона", препричала је Стакларевић у документарном филму.

Иноватор је конструкцију израдио од дрвета, употребио је и металне струне, док су крила била сачињена од платна.

Од малена је био одушевљен лептирима, а „разумевање и опонашање њихове способности летења постат ће Пенкали животни сан", наводи се у његовој биографији на сајту Творнице оловака „Пенкала из Загреба.

Отуда је инспирацију за израду авиона нашао у овим инсектима.

Авион је назвао Лептир.

Морао је да се побрине и за инфраструктуру пре лета, па је саградио и хангар на војном вежбалишту у Чрномерцу надомак Загреба, створивши прву авионску писту и тадашњој Хрватској, наводи се на сајту Аероклуба Загреб.

Радове на авиону завршио је пролећа наредне године, а први лет заказан је за 22. јун.

Пенкала није био први који је полетео авионом који је конструисао - овај посао поверио је тада 18-годишњем Драгутину Новаку, првом хрватском пилоту.

Новак је тог дана на импровизованој писти у Чрномерцу извео први авионски лет у државама бивше Југославије, неколико месеци пре Ивана Сарића у Суботици, који је полетео у октобру исте године на летелици коју је сам конструисао.

„Готово сви становници Загреба су се тог дана окупили, како би сведочили првом јавном лету и подржали Пенкалу", наводи се у тексту Мирослава Тишлера, Пенкалиног биографа и аутора књиге „Пенкала писаћи прибор".

Лет није био онакав како бисмо данас замишљали путовање авионом - пилот се „винуо се у ваздух пет метара и прелетео дужину од неколико десетина метара", рекла је Неда Стакларевић у документарном филму о Пенкали.

„То су били повремено скокови, а повремено летови, али он је остварио принцип летења", додала је она.

После тог лета изведено је још неколико на овој летелици, али они нису били успешни - авион је непоправљиво оштећен.

Славољуб Пенкала је одлучио да се посвети другим патентима.

Из Аероклуба Загреб одлучили су да готово век касније удахну нови живот његовом пионирском ваздухопловном подухвату.

Поводом 100 година од првог авионског лета у Хрватској направили су реплику Пенкалине летелице, а Маријан Иванчек привхатио је да је изради под једним условом.

„Рекао сам да пристајем само ако ја изведем тај први лет", каже кроз смех 86-годишњи Иванчек за ББЦ на српском.

У почетку је та идеја деловала „помало смешна и тешко изводљива", присећа се овај авио-моделар.

„Ипак, инжењер ваздухопловства и мој пријатељ Антун Цветковић је на основу десетак слика Пенкалиног авиона направио одличан нацрт реплике, па ми није било тешко да је урадим", препричава он.

Маријан Иванчек свакодневно је 14 месеци радио на летелици, да би на њој полетео неколико дана уочи аеромитинга, који је одржан на загребачком аеродрому Лучко поводом 100 година од Пенакалиног лета.

„Осећао сам се изванредно - не постоји веће усхићење које може да доживи мушкарац од оног када творац летелице полети на њој, како је рекао један амерички конструктор", сликовито препричава Иванчек.

Лет је био кратак, али успешан, каже Маријан.

Ипак, Хрватска агенција за цивилно ваздухопловство није одобрила да авион полети и на митингу, пошто није имао адекватне дозволе.

„Он је тамо био само изложен, али то није била препрека - интересовање људи да га виде било је огромно", каже Иванчек.

Најзначајнији изуми Едуарда Славољуба Пенкале:

Извор: Пенкалина биографија на сајту ТОЗ „Пенкала"

Хемичар, умало доктор, љубитељ музике и пријатељ Марије Кири

Едуарда Пенкалу од малена је привлачила механика.

Док су се друга деца играла напољу, он је неуморно склапао и расклапао механизме сатова, како би схватио како функционишу, наводи се у његовој биографији на сајту ТОЗ Пенкала.

Међутим, родитељи су желели да постане лекар, па је кратко студирао медицину у Бечу, главног граду тадашње монархије, али убрзо се одлучио за одлазак у немачки Дрезден, где је уписао студије хемије.

Две године уочи доласка у Загреб 1900. године дипломирао је на Краљевској техничкој високој школи у Дрездену, а касније је и докторирао.

Пенкала је током студија упознао Марију Склодовску, која ће касније постати позната под венчаним презименом Кири, пољску физичарку и хемичарку, која је за проналазак хемијског елемента радијум освојила Нобелову награду за хемију 1911. године.

„Стално је био са њом у контакту и она му је набавила тај елемент, који је био потребан за израду Елеватора, његовог лека за реуму", присетио се његов син Крунослав за документарни филм „Славољуб Пенкала - изумитељ".

Тако је настао Елеватор, лек за лечење реуме, а знање из области хемије искористио је и за проналазак Крепакса, средства за дезинсекцију, и Ксилолита, којим су се премазивали железнички прагови.

Пенкала је био и љубитељ музике.

Свирао је виолину, што је допринело проналаску ебонита, смесе за прављење грамофонских игала и плоча, док је као страствени ловац изумео џепну батеријску лампу како би олакшао ловцима боравак у мрачним шумама, наводи се у његовој биографији на сајту ТОЗ „Пенкала".

Можда ће вас занимати прича о односу двојице чувених научника:

Пољак који је заволео и променио Загреб

Едуард Пенкала се родио у Словачкој, отац му је био Пољак, а мајка Холанђанка, али је готово пола живота провео у Загребу.

Тамо се доселио са супругом Емилијом и троје деце у Загреб 1900, а у граду је тада живело 61.000 становника, подаци су Статистичког летописа града Загреба.

Живели су на Тргу Краља Томислава, где је била смештена и Пенкалина радионица у којој је радио на патентима којима ће се касније прославити, али и допринети индустријском развоју града.

„Овде га је довела амбиција и жеља за напредовањем, пошто је добио место 'привременог надзорника мера' за источно подручје монархије", каже Ивана Зебец, историчарка из Института друштвених знаности „Иво Пилар" у Загребу.

„Добио је место 'привременог контролора мера' за источно подручје монархије и дошао у Загреб, који на крају 19. века доживљава демографску и квалитативну трансформацију у модерно урбано средиште", прича Зебец.

Пенкалина нова функција била је слична позицији данашњих министара, а цела индустријска производња у овом делу монархије била је под његовом техничком контролом, наводи се у документарном филму „Славољуб Пенкала - изумитељ".

Аустроугарском облашћу у којој се тада налазио Загреб руководио је бан Драгутин Куен Хердевари, познат по покушајума да „мађаризује" те територије, наводи историчарка Зебец.

Пенкала је 1904. године, у времену када се то сматрало храбрим потезом, узео хрватско име Славољуб, а под тим именом потписао је и Службену присегу царском и краљевском височанству, каже она.

„Та одлука може се тумачити, с обзиром на његов статус контролора мера у Министарству финансија, као политички чин отпора мађаризацији и режиму Хедерварија", сматра Зебец.

Идустријски бум, који је у Загребу почео у последњој деценији 19. века и трајао је до избијања Првог светског рата 1914. године, био је заслуга и Пенкале, наводи она.

Са браћом Мавром и Едмундом Мостером 1911. године је отворио фабрику оловака у Загребу.

„Извозили су Пенкала оловке и наливпера са чврстом тинтом у више од 70 земаља , а фабрика је са 300 радника нарасла је на 800 и у раздобљу од 1912 до 1926. била је једна од највећих фабрика писаћег прибора у свету", каже Ивана Зебец.

У предузећу су водили и рачуна о правима и задовољству радника, па су основали фабрички спортски клуб, тамбурашко друштво, вртић за децу запослених, као и базен и ресторан, додаје она.

Како се Загреб и Хрватска сећају Пенкале?

Пенкала је у Загребу провео 22 године, где је и умро 5. фебруара 1922. године од упале плућа, наводи се у његовој биографији.

Фабрика, коју је основао 1911. године, међутим, и даље живи, иако претходних година пролази кроз финансијске проблеме, због чега је била и у стечају.

Упркос томе, Пенкала је „деценијама био запостављен", истиче и Ивана Жебец.

„Ипак, током последњих 30-ак година донекле је исправљена неправда према човеку који је промовисао Загреб и Хрватску", додаје она.

Технички музеј Никола Тесла у Загребу у сталној поставци чува неке од његових изума попут механичких оловака и грамофонских плоча, наводи се на сајту музеја.

Тамо је 2004. откривен је и споменик Славољубу Пенкали у Парку скулптура великана хрватског природословља и технике.

Од пре шест година, Пенкала са наливпером иза уха посматра Загрепчане који прелазе пут од Штросмајеровог шеталишта до трга Градец - тамо су његов мурал осликали улични уметници.

Ово дело ће увек измамити осмех 86-годишњем Маријану Иванчеку и подсетити га на 14 месеци у радионици током којих је радио на реплици Пенкалиног авиона.

Ипак, већина ће Загрепчана, поготово млађих, поред мурала проћи као да га нема, сматра Иванчек.

„Пенкала је дуго и полако падао у заборав, па млађи данас јако мало знају о њему и томе да је направио први авион", закључије 86-годишњак.

Погледајте причу о Милеви Ајнштајн:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]