Историја и Србија: „Најтеже је бити пророк у свом селу" - како је Иван Сарић направио први српски авион и да ли га довољно памтимо

Текст је ажуриран 18. октобра

„Шта то лети изнад вашаришта - лети човек, а не птица", речи су песме драмског уметника Михајла Јанчикина који је тако описао тренутак када су Суботичани први пут видели авионски лет у свом граду.

Летелицу је направио и њом управљао Иван Сарић, општински чиновник и заљубљеник у ваздухопловство, коме су, песма каже, саветовали да „љуби земљу, јер летети може само птица", али је он био убеђен да може и човек „ако има план да оствари сан".

Летом изнад суботичког вашаришта на територији тадашње Аустроугарске пред око седам хиљада људи, Сарић је 16. октобра 1910. године постао први човек са простора данашње Србије који је самостално конструисао авион, безбедно полетео и слетео.

„Био је генијалац када је конструкција у питању и направио је први модеран авион у свету, неке од његових идеја и даље се користе код модерних авиона", каже у разговору за ББЦ на српском Милан Радојчин, пилот и члан аероклуба „Иван Сарић" из Суботице.

Иван Сарић је летелицу изградио по узору на француског авијатичара Луја Блериоа, који ће остати упамћен као човек који је 1909. године први прелетео Ламанш, канал који раздваја Француску и Велику Британију.

Реплика авиона Сарић 1 данас се чува у Музеју ваздухопловства у Сурчину, надомак Аеродрома Никола Тесла.

Иако је био један од првих конструктора и летача у Европи, Сарић на почетку Првог светског рата одлучује да уништи летелице, нацрте и забелешке које је направио, наставивши да живи миран чиновнички живот на северу Бачке.

„Брзо је схватио шта се дешава у рату, видео је да се авион користи за наношење зла, спалио је своје авионе и склонио се по страни", објашњава за ББЦ на српском Мирослав Антељ, новинар и аутор документарног филма Иван Сарић.

Упркос томе, Антељ наводи да је Сарић за њега остао „Никола Тесла нашег ваздухопловства".

Поред авиона, овај Суботичанин буњевачког порекла направио је и прототип хеликоптера који се чува у Музеју ваздухопловства у Београду, а био је и страствени бициклиста, мотоциклиста, рели возач и гимнастичар, због чега га је одликовао и посећивао југословенски краљ Александар I Карађорђевић.

Данас његово име носе школа, аероклуб и спортски аеродром у Суботици, али становници овог града и читаве Србије, поготово они млађи, „углавном немају појма ко је био Иван Сарић", напомиње Радојчин.

Како је Сарић направио први авион?

Као страствени и успешни бициклиста, Сарић је учествовао у многим тркама на територијама тадашње Аустроугарске и Србије, али и широм Европе.

Пут га је 1909. године навео у Париз - дошао је са идејом да се такмичи у вожњи бицикла, а када је напуштао Француску из главе није могао да избаци авионе.

„У Паризу је видео авион Луја Блериоа, то га је опчинило и кришом га је фотографисао, па је решио да конструише нешто слично", прича Мирослав Антељ.

По повратку у Суботицу почео је да гради свој авион који је био готово идентичан оном у којем је летео Блерио, али не и потпуно исти.

„Преко неких познаника је набавио троцилиндрични мотор Анзани из Италије, исти који је имао и Блериоов авион, али је Сарић био први у свету који је на авиону употребио елероне.

„Раније су летачи управљали тако што су мењали тежиште у столици или су утегама кривили крила, а он је први променио геометрију крила и то врло успешно", објашњава Милан Радојчин, члан и бивши председник аероклуба из Суботице који носи Сарићево име.

Елерони су аеродинамичне површине на крилима авиона и њиховим померањем авион се окреће по попречној оси, наводи се на сајту америчке Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА).

Углавном се елерони на левом и десном крилу померају у супротним смеровима (један се подиже, а други спушта), чиме се доводи до ротирања летелице, додаје се.

Ту није био крај иновацијама који је овај чиновник у градској управи успео да унесе у српско и светско ваздухопловство.

„Иако није он измислио, Сарић је први применио метод управљања авионом из једне тачке помоћу палице - и данас авиони лете на основу те конструкције", препричава Радојчин.

Остатак се није много разликовао од авиона који га је опчинио у Паризу - ребра, односно конструкција крила авиона, била су израђена од дрвета, крила су била обложена платном, а искористио је и точкове мотоцикла, наводи се на сајту Музеја ваздухопловства.

Жице којима су крила била причвршћена за конструкцију летелице биле су заправо клавирске струне, рекао је Петар Недељковић, водич у Музеју ваздухопловства, у интервјуу за документарни филм Иван Сарић.

Иако је користио многе ресурсе који су му у то време били доступни, неке приче су ипак плод маште људи који су деценијама препричавали Сарићев лет, напомиње Милан Радојчин.

„Има много прича о томе да је седиште авиона заправо била баштенска столица, а резервоар канта за млеко - то ипак није било тако.

„Био је врло професионалан - претпоставка је историчара да је направио реплику седишта спортског аутомобила која се тада правила од прућа, а резервоар није био канта за млеко, иако је подсећао на њу и могуће је да је инспирацију добио од тог предмета", каже овај пилот.

Припреме за лет у Суботици

Од јављања идеје за конструисање авиона у глави Ивана Сарића до извођења историјског лета на суботичком вашаришту прошло је око годину дана, иако се трајање тог перода не може одредити са сигурношћу, пошто не постоји прецизна документација о његовом конструкторском подухвату.

„Колико је био генијалан као конструктор, толико је био немаран што се тиче документације - није много размишљао о нама који бисмо данас из тога могли нешто да научимо", каже уз осмех Милан Радојчин.

Могао је тај период бити и краћи, али је једна бизарна, а умало и кобна, незгода одложила први аеро-митинг у историји Суботице.

Како је рад на летелици приводио крају, требало је тестирати направу коју је конструисао - тада није било прилике за Ивана Сарића да консултује неке искусније летаче и кострукторе, па је остао препуштен себи.

„Тада није било пилотских школа, већ је он сам направио авион и учио да лети на њему - био је и конструктор и пилот и механичар", напомиње у изјави за ББЦ на српском Златомир Грујић, председник Удружења пезнионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и аутор књиге Век српске авијације.

Већину ствари о њему сазнајемо из неких посредних сазнања - али је сигурно да неко ко никад пре није летео није могао да по ветровитом времену изведе готово савршен лет за то време, напомиње овај Милан Радојчин.

Ипак, један покушај пробног лета сачуван је од заборава, иако се не може јасно утврдити да ли ток догађаја тог дана можемо сврстати међу предања или истиниту причу.

Новинар Мирослав Антељ препричава да је Сарић пошао да вежба летење у пратњи две помоћнице чији је задатак био да придржавају задњи крај авиона док се мотор не загреје како би летелица могла да узлети.

„Оне су биле у широким хаљинама које су део буњевачке ношње и, када је Сарић упалио мотор, елиса све брже окретала, а хаљине су се због струјања ваздуха подигле.

„Испоставило се да те девојке нису носиле доњи веш, па су брже-боље пустиле задњи крај авиона како би спустиле хаљине , а авион је пао на предњи део и елиса се поломила", прича Антељ.

Због тога је Иван Сарић изгубио неколико месеци пошто је морао да поправља авион пре првог званичног лета, додаје он.

Први лет - историја у провинцији

Када су припреме приведене крају, један од пионира ваздухопловства на овом простору испланирао је догађај на којем ће пружити суграђанима догађај за памћење.

Сарић је направио „добар маркетинг за то време", плакати којима су позивани становници Суботице да дођу на тадашње вашариште били су свуда по граду, каже Милан Радојчин.

Мирослав Антељ додаје и да је од Градске куће у Суботици, која је тада била у изградњи, поставио заставице све до вашаришта, које је требало да служе као путоказ.

„Било је ту и опструкција - он је ујутру поставио те заставице, а већ пар сати касније су оне биле поломљене и уклоњене", тврди овај новинар.

Гледаоци су пристизали и из других места - вашариште се налазило близу пруге која је спајала Суботицу са Сегедином и на митингу је било придошлица са територије данашње Мађарске.

На крају се на северу Бачке окупило око седам хиљада гледалаца који су дошли да виде први авионски лет на овом простору, пише на сајту Музеја ваздухопловства.

Неки извори, попут оних који су цитирани у тексту објављеном на сајту subotica.com, наводе и да је време тог дана било прилично ветровито.

Сарић је успео да полети без проблема, направио је два круга на висини од 30 до 50 метара, а пречник круга био је око пет километара, напомиње Антељ, аутор документарног филма о Ивану Сарићу.

Седам година после првог лета браће Орвила и Вилбура Рајта из Сједињених Америчких Држава и годину дана после Луја Блериоа из Француске, Суботичанин је извео први авионски лет на територији данашње Србије.

Неки поштоваоци Сарићевог дела сматрају да је његово достигнуће веће од свих пређашњих авионских летова.

„Браћа Рајт и Луј Блерио су катапултирали своје авионе и онда су одржавали висину, док је Сарић снагом мотора сам узлетео и обишао два круга - у неку руку можемо рећи да је први прави безбедан лет са узлетом и слетањем извео баш Сарић", сматра Антељ.

Пре тога, авијатичари попут Бразилца Сантоша Димона и Француза Луја Блериоа нису успевали да се безбедно спусте, већ су им летови били нестабилни и падали су при слетању, додаје он.

Буњевачки чиновник блиставог ума и трофејни бициклиста

Иван Сарић је рођен у Суботици 27. јуна 1876. године, а умро је 23. августа 1966. године.

Живео је у Аустроугарској, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевини Југославији, Федеративној Народној Републици Југославији, а последње године провео је у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији - иако је читав живот провео у Суботици.

Отац му је био Буњевац, а мајка војвођанска Немица, док ће се Сарић читавог живота изјашњавати као Буњевац.

Био је успешан бициклиста, освајао је медаље и признања на такмичењима од Суботице, Београда и Новог Сада, све до Беча и Будимпеште, а учествовао је и у аутомобилским и мотоциклистичким тркама широм Европе.

Због тога га је једном приликом посетио и Краљ Срба, Хрвата и Словенаца, Александар I Карађорђевић, а доласка његовог височанства у дом Сарића добро се сећа Иванова унука, Пирошка Петровић.

„Сарићу, шта си ти?", упитао га је краљ, алудирајући на његово порекло, препричала је много година касније његова унука у интервјуу са Мирославом Антељом.

Иван је одговорио да је Буњевац, а краљу Александру није било јасно на шта мисли.

„Ваше височанство, ја сам Србин католичке вере", објаснио је Иван Сарић, према наводима његове унуке Пирошке.

Сарић је завршио трговачку школу и цео радни век провео је као градски чиновник у Суботици, али његова интересовања се ту не завршавају.

Поред конструисања авиона, Сарић је изумео и прототип двоцилиндричног хеликоптера који се чува у Музеју ваздухопловства.

Постоји прича, иако се не може са сигурношћу доказати, да је Сарић изумео и модерне свећице за моторе.

„Он је имао свећицу од азбестног платна када је почео да прави први авион, али би она сагорела сваки пут када мотор достигне одређену температуру.

„Размишљао је и дошао до идеје да направи керамичку свећицу која би била отпорна на загревање, онакву каква се и данас користи", каже Антељ.

Овај новинар тврди да се Сарић новим проналаском похвалио рођаку у Немачкој и да му чак послао патент који је касније искоришћен, али Суботичану нису припале заслуге за ово откриће.

„Као што је он прекопирао авион Луја Блериоа и унапредио га, тако је неко и његову свећицу", поручује кроз смех Антељ.

Нигде свој, свугде ничији

После великог успеха 1910. године, ентузијаста из Суботице направио је и летелице Сарић 2 и Сарић 3.

Од троцилиндричног мотора марке Анзани који је коришћен на првом моделу, Сарић је самостално направио петоцилиндрични мотор који је употребио за изградњу авиона Сарић 2.

„Био је јединствен по томе што је сам конструисао мотор за ту летелицу, не само код нас, већ и много шире", прича Милан Радојчин.

Он додаје да је онда направио и двокрилни авион Сарић 3, који је могао да буде конкурентан и у војној употреби.

Уследио је почетак Првог светског рата, а Иван Сарић је као чиновник у аустроугарској администрацији мобилисан како би се борио на страни Централних сила.

Сарић је као припадник словенског народа на неки начин бојкотовао војску и рат - био је пацифиста по убеђењу и није желео да учествује у томе, каже Радојчин.

Рад на ваздухопловним пројектима био је обустављен.

Убрзо је и схватио да се авиони могу користи за наношење зла, па је одлучио да спали своје летелице и склонио се по страни, прича Мирослав Антељ.

Зачеци ваздухопловства у Србији

Упркос важности Ивана Сарића за ваздухопловство на овом простору, важно је напоменути да он није усамљени пионир српског ваздухопловства, иако многи сматрају да јесте, напомиње Златомир Грујић.

„Он је само један од утемељивача ове области на простору данашње Србије, али је и пре њега било оних који су летели и конструисали своје летелице", додаје он.

Капетан Коста Милетић из Аранђеловца био је први школовани ваздухопловац из Србије пошто је образовање стицао у Русији од 1901. до 1902. године, а 1902. године почео је и да пилотира балоном, пише у ауторском тексту Златомира Грујића у Аеро магазину.

Доктор Владимир Алексић је у Панчеву још 1908. године почео са изградњом једрилице, а наредне године обавио је и први лет, наводи се у тексту Миодрага Шашића објављеном у листу Политика.

Сарић је, ипак, био први српски конструктор моторних авиона и на њему је сам научио да лети - у томе је његова величина, поручује Грујић, аутор књиге Век српске авијације.

„Поред њега, постојала је група момака коју су чинили Бане Нушић (познат у историји и као Страхиња Бан и син писца Бранислава Нушића), браћа Александар и Јован Дероко и још неколико момака из београдске гимназије - они су правили моделе авиона, али не и праве авионе", препричава овај стручњак за ваздухопловство.

За годину која означава почетак ваздухопловства у Србији узима се 1912. година када је основана Ваздухопловна команда српске војске.

„Тада Србија добија првих шест пилота школованих у Француској и формира авијацијску јединицу која ће учествовати у Балканским ратовима и Првом светском рату", истиче Златомир Грујић.

Најистакнутији међу њима био је Михајло Петровић који је први српски пилот који је самостално управљао авионом и први Србин који је добио лиценцу од Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ).

„Он је био и прва пилотска жртва међу Србима - погинуо је 1913. године у операцијама код Скадра током Првог светског рата", каже Грујић.

Тих девет првих летача и конструктора су прави пионири ваздухопловства код нас, закључује он.

Рат се завршио 1918. године, а Војводина је припојена новоформираној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

За Ивана Сарића и његов рад на развоју ваздухопловства ова промена није донела бољитак.

„Југославија је 1923. године већ имала ваздухопловну индустрију, али Сарића није било ту", истиче Златомир Грујић, аутор књиге Век српске авијације.

Суботички заљубљеник у авионе се нашао у незавидној ситуацији - није потпуно припадао новој држави, као што је и у старој био странац.

„После рата је на неки начин био скрајнут као бивши припадник аустроугарске војске и то је трајало све до краја Другог светског рата - ни у том рату није желео да се ставља на било коју страну.

„Уместо да користе његова знања, они су га склонили - могао је много да допринесе ваздухопловству између два рата", тврди Радојчин.

Одлука да проведе миран чиновнички век у родној Суботици, одричући се конструкторских амбиција, је делом била и Сарићева.

„После рата је остао у сенци зато што је био скроман и мудар, није хтео да се намеће.

„Најтеже је бити пророк у сопственом селу", каже Мирослав Антељ.

У ваздухопловним круговима се није појављивао све до педесетих година прошлог века.

Тада је Сарић уз помоћ суботичких занатлија од оригиналне металне конструкције и нових делова направљених по узору на орининални модел Сарић 1, конструисао реплику тог авиона и поклонио га Музеју ваздухопловства.

Овој институцији Иван Сарић је оставио још неке предмете попут бицикла, пилотске капе и других реквизита за конструисање и летење.

У музеју је 2010. године отворена изложба под називом Век авијације у Србији - Иван Сарић (1910-2010), а експонати се и даље чувају у овом сурчинском здању.

Како данас памтимо Ивана Сарића?

Пре неколико година, Златомир Грујић запутио се у фотографску радњу са неколико старих фотографија Ивана Сарића.

„Тамо је радио један Мађар из Суботице и када је видео слике узвикнуо је: `Ах, па то је тренер`.

„Када сам га упитао о каквом тренеру је реч, он ми је објаснио да су Сарића у Суботици називали тако, јер је тренирао многе спортове попут бициклизма, гимнастике и других и био је врло добар у њима", препричава Грујић.

Он додаје да Сарића више памте у односу на неке друге пионире српског и југословенског ваздухопловства, те да му се друштво одужило за оно што је учинио за развој ове сфере науке и технологије.

Средња техничка школа у Суботици носи назив по Ивану Сарићу, као и аеродром и аероклуб у његовом родном граду.

У београдском насељу Миријево постоји улица по првом српском конструктору авиона.

У парку у суботичкој улици Цара Душана подигнут је осамдесетих година прошлог века споменик Ивану Сарићу.

Ипак, Милан Радојчин, члан аероклуба који носи Сарићево име сматра да би Суботичани требало чешће да се сете једног од најзнаменитијих житеља града са севера Војводине.

„Када се обележавало 110 година од његовог првог лета, наш клуб је некако успео да издејствује од града да се реновира споменик Ивану Сарићу, који је подигнут прилично касно, средином осамдесетих", тврди он.

Како каже, град готово ништа не ради како би се сачувало сећање на Сарића и борба се углавном своди на труд чланова аероклуба.

„Ми сваке године обележавамо годишњицу првог лета и са поносом носимо његово име", истиче овај Суботичанин.

Како пролази време и долазе нове генерације, сећање на првог суботичког летача све више бледи, упозорава Радојчин

„Данас да питате младе у Суботици ко је био Иван Сарић, углавном неће имати појма или ће вам рећи да је то `онај бициклиста`, пошто на споменику стоји поред бицикла.

„Судбина Ивана Сарића се своди на то да док је аероклуба, дотле ће бити и њега", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]