Израел и Палестинци: Американци су бесни на Израел због прекршених обећања, пише ББЦ уредник

Прва хуманитарна помоћ у последње две недеље ушла је у северну Газу после писма САД у којем се Израелу даје 30 дана да појача хуманитарни приступ, иначе ризикује да му буде обустављен део војне помоћи.

Писмо је до сада најдетаљнија критика Бајденове администрације, реченицу по реченицу, начина на који је Израел блокирао хуманитарну помоћ Гази.

Потписали су га државни секретар Ентони Блинкен и секретар за одбрану Лојд Остин и требало је да буде приватно, док га неко није процурео израелским новинарима.

Писмо представља нацрт за потпуно другачији приступ Израела операцијама испоруке помоћи у Гази - њихово појачавање, уместо наметање ограничења.

Писмо је детаљна анализа израелских опструкција испоруке помоћи и начина на који је присилно преместио цивиле, изложивши 1,7 милиона Палестинаца озбиљном ризику од болести.

Критикује се дугогодишњи израелски напад на УНРВА, агенцију Уједињених нација која се стара о палестинским избеглицама.

САД су „веома забринуте" поводом нових предложених закона који би „одузели одређене привилегије и имунитете".

Министар из израелске владе жели да конфискује седиште УНРВА у окупираном Источном Јерусалиму да би ту земљу искористио за јеврејско насеље.

САД кажу да уважавају израелску забринутост због УНРВА, али тврде да би наметање ограничења агенцији „уништили" хуманитарне напоре у Гази, као и образовање и добробит десетине хиљада Палестинаца у Источном Јерусалиму и на окупираној Западној обали.

Писмо сигурно није било пријатно штиво за његова два главна примаоца, Јоава Галанта, израелског министра одбране, и Рона Дермера, министра за стратешка питања, једног од најближих саветника премијера Бенјамина Нетанјахуа.

То није само зато што писмо наводи „дубоку забринутост америчке владе због погоршања хуманитарне ситуације у Гази".

Оно исто тако садржи подсетник, који је уједно и претња, да амерички закон забрањују слање оружја земљама које блокирају испоруку америчке хуманитарне помоћи.

Галант је поставио тон израелског приступа уласку хуманитарне помоћи у Газу два дана после напада Хамаса од 7. октобра 2023. године.

Он је најавио „потпуну опсаду" Појаса Газе.

Неће бити допуштен улазак горива нити хране, поручио је он.

„Све је затворено… Боримо се против људских животиња и понашамо се у складу са тим."

Општи притисак, а поготово од Американаца, натерао је Израел да ублажи Галантов план, али помоћ која је улазила у Газу никад није била доследна нити довољна.

Последњих месеци, међутим, ограничења су била појачана, због чега је изгледа и дошло до слања овог писма.

Оно је знак огорчења и беса у Бајденовој администрацији зато што Израел није одржао обећања да ће дозволити испоруку помоћи у Газу.

Главни дипломата Европске уније и водећа група за заштиту људских права већ су оптужили Израел да користи изгладњивање као оруђе рата.

У мају је Карим Кан, главни тужилац Међународног кривичног суда, оптужио премијера Нетанјахуа и Јоава Голанта да изгладњују цивиле у склопу његовог захтева суду да изда налоге за хапшење због ратних злочина и злочина против човечности.

Обојица су одбацила ове оптужбе.

Кад је Нетанјаху говорио пред Генералном скупштином Уједињених нација у Њујорку 27. септембра, одбацио је оптужбе да Израел изгладњује становнике Газе „као апсурдне".

Он је представио улогу Израела у операцијама испоруке помоћи Гази која је дијаметрално супротна оној описаној у Блинкеновом и Остиновом писму.

За Нетанјахуа, оптужбе су биле још један знак антисемитизма у УН-у и његовим институцијама.

Израел је, рекао је он, „препун лажи и клевета".

„Добро се представља као зло, а зло се представља као добро.

„Ми помажемо да у Газу пристигне 700.000 тона хране. То је више од 3.000 калорија дневно за сваког мушкарца, жену и дете у Гази", рекао је.

Суве чињенице у америчком писму у директној су супротности са његовом емотивном реториком.

Неке од њих баве се ограничењима које је Израел увео у септембру, док је Нетанјаху износио властите тврдње у Њујорку.

Израел тврди да Хамас краде помоћ и продаје је по увећаним ценама.

Американци се не осврћу директно на то, сем у једној јединој реченици која признаје да су „безакоње и пљачка у порасту".

Средишње место у писму заузима израелски притисак на Газу.

Њихова критика одлази много даље од механике испоруке помоћи у Газу.

У њему се захтева окончање изолације северне Газе, где ултранационалисти из Нетанјахуовог кабинета желе да замене Палестинце јеврејским досељеницима.

Забринутост за северну Газу појачала се откако је Израел започео актуелну офанзиву у том делу енклаве.

Поступци војске подсећају на план који је изложила група пензионисаних официра, предвођених Гиором Ејландом, генерал-мајором који је некада био израелских саветник за националну безбедност.

Ејланд каже да је он желео споразум о враћању талаца и окончање рата још у раној фази.

Али будући да се то није десило, он верује да су сада неопходне радикалније мере.

Израел је већ одвојио северну Газу од југа коридором дуж Вади Газе који сече територију на пола.

Ејланд ми је рекао да је његов план био да се отворе руте евакуације на недељу до 10 дана тако да би чак 400.000 цивила преосталих на северу могли да оду.

Потом би територија била одсечена, све испоруке обустављене, а сви који би остали унутра сматрали би се легитимном војном метом.

Изгледа да се верзија овог плана спроводи у кампу Џабалија на северу, након што су га одсекле израелске трупе, тенкови и дронови.

У писму Блинкена и Остина инсистира се на томе да „израелска влада не сме да води политику присилне евакуације цивила из севера на југ Газе".

Хуманитарне агенције морају да имају „сталан приступ северној Гази" и да могу да улазе директно из Израела, уместо да се крећу опасним и често смртоносним путем са југа.

Наредбе за евакуацију морају да буду отказане „кад за тим нема оперативне потребе".

Израел је натерао 1,7 милиона цивила, од којих су многи побегли из северне Газе, у узак појас територије дуж обале између Ал Мавасија и града Деир ал Балах, где се у писму тврди да „екстремна пренатрпаност излаже цивиле високом ризику од добијања тешких болести".

Американци желе попуштање притиска, како би цивили могли да зађу дубље на копно пре зиме.

ББЦ је утврдио да је Израел такође бомбардовао оно за шта тврди да су Хамасови циљеви у области коју назива „хуманитарном зоном".

Писмо је постигло моменталне резултате.

Први пут од почетка октобра, Израел је допустио улазак конвоја камиона са помоћи, мада још не на оном нивоу који траже САД.

Да ли писмо може да заустави хуманитарну катастрофу у Гази, посебно у одсуству обуставе ватре, сасвим је друго питање.

Израел је добио 30 дана да поправи ствари.

Амерички председнички избори ће се одржати у том временском року.

Пре самог дана избора, САД неће ограничавати испоруку оружја Израелу, нарочито имајући у виду да су Израелци на ивици, потенцијално, много ширег рата са Ираном.

Ако победи потпредседница Камала Гарис, Бајденова администрација ће моћи да настави да врши притисак на Израел до њене инаугурације у јануару.

Биће вероватно сасвим друга прича ако бивши председник Доналд Трамп освоји други мандат.

На основу Трампове претходне четири година на том положају, Нетанјаху ће вероватно сматрати да има много више слободе да ради оно шта жели док буде чекао да истекне време Џозефу Бајдену у Белој кући.

Силне су критике на рачун Бајдена, у његовој Демократској странци, али и шире, зато што не користи полуге моћи које би требало да иду са америчким положајем најважнијег израелског савезника.

Без америчке војне и дипломатске помоћи, Израелу би било отежано да води ратове.

Писмо делује као озбиљан покушај да се изврши притисак на њега.

У протеклој години рата, Нетанјаху је често игнорисао жеље САД.

До прекретнице је дошло на Генералној скупштини УН крајем септембра, кад су САД, Велика Британија и други савезници Израела веровали да су наговорили Израел да прихвати 21-дневно примирје у Либану како би се отворио простор за дипломатију.

Уместо тога, Нетанјахуов говор је био још радикалнији, одбивши примирје и ескалирајући регионални рат.

Из његовог хотела у Њујорку, он је издао наређење за атентат на лидера Хезболаха Хасана Насралаха.

Неки виши западни званичници жале се да је Нетанјаху „насанкао" Бајденову администрацију.

Писмо је окаснели покушај да се поврати равнотежа.

Бајден је био убеђен да ће најбоље утицати на Израел ако му буде понудио безусловну подршку.

Он је саветовао Израел после напада 7. октобра да не буде заслепљен бесом, као што је рекао да је то била Америка после напада Ал Каиде 11. септембра 2001. године.

Али Нетанјаху је често игнорисао његове жеље.

Било да Израел буде послушао америчке захтеве у вези са Газом или не, док Бајден улази у почасни круг као председник, очигледно је да је његов покушај да заустави ширење рата из Газе на остатак Блиског истока омануо.

А што се тиче самог писма, оно ће бити „премало и прекасно" за све оне цивиле у Гази који тренутно пате, и који су погинули, као последица вишемесечних ограничења хуманитарне помоћи које је наметнуо Израел.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]