Израел и Палестинци: Израелски премијер изричито против палестинске државе

Аутор фотографије, IDF
- Аутор, Марк Лоуен
- Функција, ББЦ, Јерусалим
- Време читања: 3 мин
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изричито се противи успостављању палестинске државе када се сукоб у Гази оконча и додаје да је то рекао и највећем савезнику - Америци.
На конференцији за новинаре, пркосни Нетанјаху поручио је да ће Израел наставити офанзиву у Појасу Газе „до потпуне победе", а то значи уништење Хамаса и ослобађање преосталих израелских талаца и додао да би то могло да потраје „још много месеци".
Са близу 25.000 Палестинаца убијених у Гази, према Хамасовом Министарству здравља и око 85 одсто расељеног становништва у том подручју, Израел је под интензивним притиском да обузда офанзиву и укључи се у разговоре о окончању рата.
Израелски савезници, између осталих и САД, али и многе друге државе, позвали су на оживљавање дуго успаваног „решења о две државе".
Многи кругови се надају да би тренутна криза могла да натера зараћене стране да се врате дипломатији и преговорима, као јединој алтернативи бесконачним циклусима насиља.
Али из коментара Нетанјахуа, може се закључити да је његова намера сасвим супротна.
Током конференције за новинаре у четвртак, он је рекао да Израел мора имати безбедносну контролу над целим подручјем западно од реке Јордан, што би подразумевало и територију било које будуће палестинске државе.
„То је неопходан услов и коси се са идејом (палестинског) суверенитета. Шта да радимо?
„Ово говорим и нашим америчким пријатељима, а зауставио сам и покушај да нам се наметне реалност која би штетила безбедности Израела", рекао је Нетанјаху.
Пред крај прошле године, израелски министар одбране Јоав Галант представио је план за дане после рата, према којем би у Појасу Газе била успостављена одређена палестинска аутономија, али би безбедност на целом подручју била у надлежности Израела.
Током готово целе политичке каријере Нетанјаху се противи палестинској државности, а прошлог месеца се хвалио да је поносан што је спречио њено успостављање, тако да ова његова последња изјава и није изненађење.
Али јавно противљење дипломатском притиску Вашингтона и одлучност да остане на садашњем војном курсу показују да се шире пукотине у односима Израела и западних савезника.
Од изненадног напада Хамаса 7. октобра - најтежем у историји Израела, када су палестински екстремисти убили око 1.200 Израелаца и узели око 240 талаца - Америка подржава право Израела да се брани.

Аутор фотографије, Reuters
Али како број мртвих у Гази расте, западне владе позивају Израел на уздржаност.
Бела кућа је у више наврата покушавала да утиче на израелску војну политику, тражећи употребу прецизније вођеног оружја уместо потпуних ваздушних удара, заустављање копнене офанзиве; и позивање на решење о две државе, са улогом Палестинске управе у Гази.

Аутор фотографије, Reuters
Али израелске уши често су остајале глуве на препоруке Вашингтона или су те препоруке биле потпуно одбациване, што се дешавало и јавно, током посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена.
То је појачало фрустрацију у неким америчким круговима због очигледне свеобухватне подршке администрације председника Џозефа Бајдена Израелу, уз оштре позиве да се поставе услови за америчку помоћ блискоисточном савезнику.
Одговарајући на најновије коментаре Нетанјахуа, саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливан рекао је да његова влада неће престати да ради на решењу о две државе, додајући да „неће бити поновне окупације Газе".
Коментари израелског премијера ће задовољити његову све мању базу подршке и крајње десничарске министре који подржавају његову владу.
Али ће уједно запрепастити оне у Израелу и иностранству који су све више ужаснути људском ценом овог рата.
Недавне анкете показују да већина Израелаца жели да приоритет буде враћање преосталих талаца у односу на потенцијално немогућ циљ уништења Хамаса.
Док је Нетанјаху држао конференцију за новинаре, израелске трупе продрле су још дубље у Кан Јунис, највећи град у јужном делу Појаса Газе, што потврђује да Израел нема намеру да стане.
Исправка 15. фебруара 2024: У овом тексту је погрешно наведено да је око 1.300 људи убијено у и после напада Хамаса 7. октобра. Број жртава се заснивао на извештајима о онима који су подлегли повредама и додат је првобитној цифри од више од 1.200. Чланак је сада исправљен и наводи око 1.200 погинулих, што је број који обухвата и оне који су подлегли повредама, за који Израел каже да није коначан.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











