Зашто је 2023. била непријатна година за Запад

Kim Jong Un and Vladimir Putin shaking hands

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Владимир Путин је у теорији човек са западњачке потернице - али је у иностранству дочекиван на црвеном тепиху, између осталог, када се састао са Ким Џонг Уном
    • Аутор, Френк Гарднер
    • Функција, ББЦ уредник за безбедност

У протеклих 12 месеци, САД, Европа и друге велике демократије на међународној политичкој сцени претрпеле су велики број удараца.

Ниједан није био катастрофалан, за сада.

Али они указују на промену у равнотежи моћи која се сада удаљава од западњачких вредности, годинама домининатних америчким.

На многим фронтовима, ветар дува у погрешном смеру за западне интересе.

Ево због чега је то тако и какве користи још увек могу да се извуку из текућих промена.

Украјина

Упркос неким скорашњим успесима на Црном мору, рат се не одвија добро по Украјину.

То значи да се, посредно, не одвија добро по НАТО и ЕУ, који финансирају ратну машинерију Украјине и њену економију у износима од десетина милијарди долара.

У ово време прошле године, надања су била велика за НАТО да, опремљена савременом војном опремом и интензивном обуком у западним земљама, украјинска војска може да искористи предност коју је стекла те јесени и потисне Русе са већина територије које је заузела.

То се није десило.

Проблем је био у темпирању.

НАТО земљама је требало много времена да се одлуче да ли смеју да пошаљу у Украјину савремене борбене тенкове као што су британски Челенџер 2 и немачки Леопард 2, у случају да то испровоцира председника Владимира Путина на неку врсту брзоплете одмазде.

На крају је Запад испоручио тенкове, а председник Путин ништа није урадио.

Али у време кад су били спремни да се користе на бојишту у јуну, руски команданти су већ били проучили мапу и правилно закључили где ће бити главни нагласак украјинске контраофанзиве.

ukraine troops in avdiivka, 8 nov

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Украјинска контраофанзива није прошла као што је планирано и морала је да пређе у дефанзиву на неким деловима фронта

Украјина ће, претпоставили су, желети да напредује на југ преко Запорожја према Азовском мору, забивши клин у руске линије, раздвојивши их на два дела и одсекавши Крим.

Руска војска је имала катастрофалан учинак у покушајима да заузме Кијев 2022. године, али зато блиста у одбрани.

Све то време, током прве половине 2023. године, украјинске бригаде биле су обучаване у Великој Британији и другим земљама и, док су тенкови слати источно на фронт, Русија је градила највеће, најсвеобухватније утврђене линије одбране у савременој историји.

Противтенковске мине, пешадијске мине, бункери, ровови, замке за тенкове, дронови и артиљерија били су удружени у осујећивању украјинских планова.

Њена нашироко хваљена контраофанзива је пропала.

За Украјину и Запад, скоро сва статистика показује нежељене податке.

Украјини убрзано понестаје муниције и војника.

Конгрес кочи покушаје Беле куће да се одобри пакет војне помоћи вредан 60 милијарди долара.

Мађарска кочи пакет помоћи Европске уније вредан 50 милијарди евра.

Један или оба ће на крају можда проћи, али ће тада бити касно.

Украјинске снаге већ морају да се пребацују у дефанзиву.

У међувремену, Москва је ставила економију у службу рата, издвојивши једну трећину националног буџета за одбрану, док шаље хиљаде људи и хиљаде артиљеријских граната на фронт.

Ова ситуација је очигледно дубоко разочаравајућа за Украјину, која се надала да ће до сада већ успети да преокрене плиму рата у своју корист.

Али зашто је то важно за Запад?

Важно је зато што председник Путин, који је лично наредио ову инвазију пре скоро две године, мора само да задржи територију коју је већ заузео (отприлике 18 одсто Украјине) да би прогласио победу.

A building in Dnipro on fire

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, У петак је Русија напала украјинске градове највећом баражном ватром пројектила до сада

НАТО је испразнио оружарнице и посветио све сем директног уласка у рат да би подржао свог савезника, Украјину.

Што ће се све потенцијално завршити срамним неуспехом у покушајима да се преокрене ток руске инвазије.

За то време, балтичке државе - Естонија, Летонија и Литванија, све чланице НАТО - убеђене су да ако Путин успе у Украјини, доћи ће и по њих у року од наредних пет година.

Владимир Путин

Руски председник је човек са потернице. У теорији.

У марту 2023. године, Међународни кривични суд у Хагу подигао је оптужницу против њега, као и његове комесарке за права детета због ратних злочина почињених над украјинском децом.

Запад се надао да ће га то претворити у међународног прогнаника и заточити га у његовој властитој земљи, у немогућности да путује из страха од хапшења и депортације у Хаг.

То се није десило.

Након подизања те оптужнице, председник Путин је био и Киргистану, Кини, Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији, сваки пут дочекан на црвеном тепиху.

Такође је учествовао виртуелно на самиту Брикса у Јужној Африци.

Рунда за рундом санкција ЕУ требало је да обори руску економију на колена, натеравши Путина да одустане од инвазије.

А опет се Русија показала изузетно отпорном на све те санкције, долазећи до многих производа преко других земаља као што су Кина и Казахстан.

Истина, Запад се углавном „скинуо" са руске нафте и гаса, али је Москва нашла друге вољне муштерије, мада по сниженој цени.

Чињеница је да иако је Путинова инвазија и брутална окупација Украјине неприхватљива западним земљама, остатку света углавном није.

Многе земље то доживљавају као европски проблем, од којих неке за њега окривљују НАТО, тврдећи да је он испровоцирао Русију проширивши се сувише на исток.

На очај Украјинаца, ове земље делују потпуно несвесно масовног мучења и злостављања које су починиле руске окупаторске снаге.

Газа

Запад, рекли су ми арапски министри недавно на самиту у Ријаду, има двоструке стандарде.

„Ваше владе су лицемери", речено ми је.

Зашто, питали су ме, очекујете од нас да осудимо Русију за убијање цивила у Украјини кад одбијате примирје у Гази, где се убијају хиљаде цивила?

Israeli army soldiers stand guard near the Israel-Gaza border

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, У сукобу је страдало око 21.500 Палестинаца и 1.200 Израелаца, тврде званичници у Израелу и Појасу Газе под контролом Хамаса

Рат Израела и Хамаса очигледно је био катастрофалан за све становнике Газе и Израелце погођене убилачким упадом Хамаса у јужни Израел 7. октобра.

Био је лош и за Запад.

Одвратио је пажњу од Натовог савезника Украјине, док се она ове зиме мучи да одбије руске продоре.

Одвратио је америчку муницију од Кијева у корист Израела.

Али највише од свега, у очима многих муслимана и других широм света, учинио је да САД и Велика Британија изгледају као саучесници у разарању Газе док штите Израел у УН-у.

Русија, чије су ваздухопловне снаге засуле тепих-бомбардовањем град Алепо у Сирији, доживела је да се њен положај поправи на Блиском истоку после 7. октобра.

Рат се већ раширио до јужног Црвеног мора, где Хути који уживају подршку Ирана шаљу експлозивне дронове и пројектиле на бродове, подижући цену робе док су највеће светске компаније за бродски превоз присиљене да путују обилазним путем око јужног краја Африке.

Иран

Иран је под сумњом да у тајности гради нуклеарно оружје, што он негира.

А опет, упркос напорима Запада, далеко је од тога да је изолован, проширивши војне пипке на Ирак, Сирију, Либан, Јемен и Газу преко посредничких паравојних снага које финансира, обучава и наоружава.

Ове године је склопио до сада најтешњи савез са Москвом, коју опскрбљује наизглед бескрајним залихама Шахед дронова лансираних на украјинске градове.

Проглашен непријатељском претњом у неколико западних земаља, Иран је имао користи од рата у Гази поставивши се не Блиском истоку као заштитник палестинске борбе.

Афрички Сахел

Једна по једна, земље области Сахел у Западној Африци подлегле су војним пучевима који су се завршили протеривањем европских снага доведених ради борбе против цихадистичких побуна у региону.

Бивше француске колоније Мали, Буркина Фасо и Централна Афричка Република већ су се биле окренуле против Европљана кад је у јулу још један државни удар довео до свргавања про-западњачког председника у Нигеру.

Последњи француски војници сада су напустили земљу, мада је 600 америчких војника још увек тамо у две базе.

Niger coup leaders attend a rally

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Вође пуча у Нигеру убрзо након што су преузеле власт

Француске и међународне снаге заменили су руски плаћеници из групе Вагнер, који су успели да задрже уносне пословне споразуме упркос мистериозној смрти вође Јевгенија Пригожина у авионској несрећи у августу.

За то време, Јужна Африка, некада доживљавана као савезник Запада, одржала је заједничке поморске вежбе са руским и кинеским ратним бродовима.

Северна Кореја

Демократска Народна Република Кореја требало би да се налази под строгим међународним санкцијама због забрањеног нуклеарног оружја и програма балистичких пројектила.

А опет је ове године успоставила тесне везе са Русијом, кад је њен лидер Ким Џонг Ун посетио руску свемирску станицу, након чега је Северна Кореја послала милион артиљеријских граната руским снагама које се боре у Украјини.

Северна Кореја је тестирала неколико интерконтиненталних балистичких пројектила, за које се сада верује да могу да стигну до већине делова континенталних САД.

Кина

До извесне мере, 2023. године дошло је до попуштања напетости између Пекинга и Вашингтона, после углавном успешног самита између председника Бајдена и Си Ђинпинга у Сан Франциску.

Али Кина није показала знаке да попушта у жељи да прогласи већи део Јужног Кинеског Мора својим, издавши нову „стандардну" мапу која проширује њену територију малтене до обала неколико азијско-пацифичких земаља.

Нити је одустала од тежњи ка Тајвану, који се зарекла да ће „повратити", и силом ако треба.

Разлози за оптимизам?

Уз овако суморне изгледа за Запад, можда је тешко видети трачке наде.

Али што се тиче позитивних страна за Запад, савез НАТО је поново открио одбрамбену намену, покренут руском инвазијом на Украјину.

Западњачко јединство исказано до сада изненадило је многе, мада су у овом тренутку почеле да се појављују неке пукотине.

Али на Блиском истоку се налази највећи потенцијал за побољшање.

То је делом тако због језивих размера догађаја који су се одиграли са обе стране границе између Газе и Израела.

Пре 7. октобра, потрага за решењем по питању будуће палестинске државе углавном је била напуштена.

Извесно самозадовољство увукло се у опхођење Израела према Палестинцима, у вери да је то проблем са којим може некако да се изађе на крај преко безбедносних мера, без било каквих озбиљних напора ка нуђењу њихове властите државе.

Та формула се сада показала фатално погрешном.

Један светски лидер за другим саопштио је да Израел неће моћи да живи у миру и сигурности које заслужује уколико и Палестинци не буду могли то исто.

Проналажење праведног и трајног решења за проблем који сеже далеко у прошлост биће невероватно тешко и на крају ће захтевати болне компромисе и жртве са обе стране ако желе да оно успе.

Али сада макар коначно има неподељену пажњу света.

line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]