Русија и Украјина: Које оружје западни савезници шаљу Кијеву

Док у Америци републиканци и демократе ломе копља око даље новчане помоћи Украјини која је већ до сада премашиле десетине милијарди евра, председник Џозеф Бајден најављује долазак првог контингента тенкова Абрамс.

САД су крајем септембра саопштиле и да су пристале да пошаљу ракете АТАЦМС дугог домета.

Али Пољска, која је такође донирала много оружја Украјини, каже да га више неће слати због спора између две земље око извоза житарица, што је довело до дипломатског рата речима.

Количину војне помоћи која се шаље Украјини прати Институт Кил, али подаци покривају само донације закључно са крајем јула.

У јуну су САД најавиле нови пакет војне помоћи за Украјину вредан и до 500 милиона долара.

Вашингтон је потврдио и да је послао Кијеву контроверзно оружје, најпре касетну муницију, потом и са осиромашеним уранијом, што је потез који је изазвао нелагоду међу појединим савезницима у НАТО пакту.

Француска је Украјини послала ракете СЦАЛП, а Велика Британија послала ракете Сторм Шедоу.

Тенкови

Десетине западних Десетине западних тенкова су већ на украјинском ратишту, други треба да стигну.

Украјина каже да су они преко потребни да би се одбранила њена територија и потиснуле руске трупе.

Леопард 2 користи велики број европских земаља и сматра се лакшим за одржавање и да има мању потрошњу горива од већина западних тенкова.

Током првих месеци после руске инвазије, НАТО је преферирао да земље чланице шаљу Украјини старије тенкове - оне који су се користили у бившем Варшавском пакту.

Украјинске оружане снаге знају како да рукују њима и како да их одржавају, и имају много резервних делова за њих.

Савремени западни тенкови су компликованији за руковање и тежи за одржавање.

Скорашњи снимци украјинског напада на руске положаје показују да украјинске снаге већ користе најмање један тенк Леопард и неколико Бредлија.

Поћетком септембра потврђен је и снимак како су руске јединице уништиле британски тенк.

Велика Британија је била међу првима у НАТО са понудом да пошаље Челенџер 2 - свој главни борбени тенк.

Челенџер 2 је направљен деведесетих, али је умногоме напреднији од других тенкова доступних украјинским оружаним снагама.

Украјина је пре инвазије користила тенкове Т-72 настале у Варшавском пакту, а од фебруара 2022. године добила је више од 200 тенкова T-72 из Пољске, Чешке и од још неких земаља.

Најавивши америчку одлуку да пошаљу 31 тенк Абрамс Украјини, председник Џозеф Бајден их је описао као „најспособније тенкове на свету".

САД и Велика Британија уз тенкове шаљу и муницију са осиромашеним уранијумом, која је веома ефикасна у пробијању оклопа.

Међутим, осиромашени уранијум је благо радиоактиван материјал и влада забринутост да би та муниција могла да контаминира земљу.

Борбена возила

Војни професионалци истичу да успех на бојишту захтева огроман дијапазон опреме, употребљене у координацији, са неопходном логистичком подршком.

Страјкер је једно од многих оклопних возила датих Украјини.

САД су потврдиле да ће послати 90 Страјкера.

Међу другим возилима које САД шаље Кијеву су противпешадијска возила Бредли.

Америчке снаге су их веома користиле у Ираку.

Противаздушна одбрана

У децембру су САД такође најавиле да у Украјину шаљу ракетни систем Патриот, а Немачка и Холандија су следиле њихов пример.

Овај изузетно софистицирани систем има домет и до 100 километара, у зависности од типа ракета које се користе и захтева специјализовану обуку украјинских војника, која ће највероватније бити обављена у америчкој војној бази у Немачкој.

Али систем је скуп за руковање - једна ракета за Патриот кошта око три милиона долара.

Од избијања сукоба, Украјина против руских напада користи С-300 системе земља-ваздух из совјетских времена.

Пре него што је започео сукоб, Украјина је имала око 250 система С-300 и било је покушаја да се они замене сличним системима из залиха у другим бившим совјетским земљама, од којих су неки потекли из Словачке.

САД су у Украјину такође послале Насамс (Национални напредни ракетни систем земља-ваздух).

Први Насамси стигли су у Украјину у новембру.

Уз то, Велика Британија је послала неколико система противваздушне одбране, међу којима и Старстрик, прављен да обори летелицу у ниском лету на кратком домету.

Немачка је такође послала противваздушне системе, попут система противваздушне одбране ИРИС-T који може да погоди долазеће ракете на висини и до 20 километара.

Артиљерија дугог домета

Међу ракетама дугог домета које су послале САД су Артиљеријски ракетни систем високе мобилности M142 или Химарс.

Неколико европских држава је послало сличне системе.

За Химарс се верује да је био кључан за успех Украјине у потискивању руских снага на југу, нарочито у Херсону у новембру.

Системи Химарс су много прецизнији и имају потенцијално дужи домет од система Смерч који се користи на руској страни.

Хаубице

У месецима после отпочињања инвазије и руског повлачења из околине Кијева, највећи део рата био је усредсређен на истоку земље где је била велика потражња за артиљеријским оружјем и муницијом које се шаљу Украјини.

Аустралија, Канада и САД биле су међу земљама које су Украјини послале напредне хаубице M777 и муницију.

Домет M777 сличан је руској хаубици Гиатсинт-Б, а много је дужи од руског топа Д-30.

Земље НАТО кажу да планирају да појачају пошиљке граната, зато што их Украјина троши много брже него што их добија.

Оне траже од домаћих произвођача да појачају производњу.

Противтенковска оружја

Украјини је послато хиљаде оружја Нлав, прављених да униште тенк једним хицем.

Верује се да је ово оружје било посебно важно у заустављању продора руских трупа на Кијев у сатима и данима непосредно после отпочињања инвазије.

Дронови

Дронови су се до сада масовно коришћени у рату, многи од њих за надзор, циљање и операције преношења тешког терета.

Турска је Украјини продала наоружане дронове Барјактар TБ2, док је турски произвођач система донирао дронове краудфандинг операцијама које подржавају Украјину.

Аналитичари кажу да су Бајрактар ТБ2 били изузетно ефикасни, летећи на око 7.600 метара, пре него што се спусте да нападну руске мете ласерски навођеним бомбама.

Шта је са ловцима?

САД су упорно одбијале украјинске молбе за слање ловаца, усредсредивши се уместо тога на обезбеђивање војне подршке у другим областима.

Али у мају је Бајден најавио да ће САД одобрити слање Украјини напредних борбених ловаца, попут Ф-16 који се прави у Америци, као и да ће подржати обуку украјинских пилота да би могли да управљају њима.

Америчка подршка омогућила је другим земљама да извезу властите ловце Ф-16, будући да САД морају законски да одобре извоз опреме коју су од њих купили савезници.

Данска и Холандија су у међувремену потврдиле да ће послати Украјини ловце Ф-16.

Данска је обећала да ће послати 19 летелица, док се очекује да ће Холандија послати више.

Прва испорука неколицине данских Ф-16 очекује се крајем 2023. године.

Шира коалиција земаља, међу којима је и Велика Британија, пристала је и да помогне у обучавању украјинских пилота да управљају ловцима Ф-16, као и обуци за одржавање.

Додатно извештавање: Томас Спенсер.

Графика: Џери Флечер и Сана Дионисију.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]