Израел и Палестинци: „Газа су само гробља распршена свуда“

Седмог октобра 2023. године, Хамас је покренуо до тада невиђени напад на јужни Израел, убијајући углавном цивиле и узевши 251 за таоце.
То је довело до потпуног рата Израела и Хамаса, описаног као један од најсмртоноснијих у скоријој историји региона.
ББЦ је прикупљао податке током читавог трајања рата и разговарао са неким од људи највише погођених сукобом - да би расветлио приче које стоје иза ових бројки.

Фатма Едама и њена породица одувек су живели у северној Гази.
Месецима су присуствовали убијањима, разарању и глади.
Фатма описује услове њеног живота као „понижавајуће и срамне".
Осећа се као да је била у дубокој коми годину дана и да ће се једног дана пробудити и видети Газу коју је некада познавала - „прелепу и пуну живота".
Фатма је пуна наде.
„Поново ћемо је изградити и вратити у живот", каже она одлучно.

Живот и смрт у Гази
За Ашрафа Ал Атара, рат је променио његов живот заувек.
Ашраф радио као болничар у Европској болници у јужном граду Кан Јунису.
Он је за ББЦ рекао да су његова жена и шесторо деце страдали у израелском удару на Деир Ал Балах у централној Гази, „у року од неколико секунди, сви одједном".
Ашрафова жена Хала била је службеница Агенције Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама (УНРВА).
Њихов најстарији син Ихсен је имао 15 година.

Његово најмлађе дете - ћерка Ватин, имала је само 20 месеци.
Ашраф и Хала су такође имали четворке - два дечака и две девојчице - старе 10 година.
Ашраф и Хала су их често све скупа звали њиховим „даром од Бога".
Израелска војска ретко коментарише појединачне нападе и тако није одмах пружила информације о нападу у ком је погинула Ашрафова породица у раним јутарњим часовима 18. августа.
У саопштењу објављеном дан касније каже се да је војска извела операцију на ободу Деир Ал Балаха са декларисаним циљем „елиминисања терориста и уништења борбених комплекса изнад и испод земље".
Хала и њено шесторо деце само су неколицина од више од 40.000 Палестинаца погинулих од почетка рата у Гази.

Од 7. октобра дошло је и до скока насиља на окупираној Западној обали.
Закључно са 23. септембром 2024. године, УН кажу да су на Западној обали, заједно са Источним Јерусалимом, убијена 693 Палестинца.
У њих спадају 676 људи које су убиле израелске снаге и 12 које су убили израелски досељеници.
Израел каже да је циљ упада на Западну обалу да се спрече смртоносни палестински напади на Израелце на Западној обали и у Израелу.
Актуелна израелска влада организује ширење тамошњих илегалних насиља.
Палестинци страхују да десничарска израелска влада ради на томе да насеља на Западној обали постану трајна.

Ситуација у Израелу
У нападу од 7. октобра, који се сматра насмртоноснијим у израелској историји, погинуло је више од 1.200 људи - према последњим подацима које су саопштиле израелске власти почетком новембра 2023. године.
У новембру 2023. године, ББЦ је сакупио доказе који показују да се пет наоружаних палестинских група придружило Хамасу у нападу од 7. октобра на Израел, након што су се заједнички обучавале на војним вежбама од 2020. године па надаље.

Истог дана је 251 особа узета за таоце и одведена у Газу од Хамаса и сродних група.
У протеклој години неки од талаца су ослобођени, један број преко дипломатских преговора, а неки током војних операција.
Јарден Бибас (34), заједно са супругом Шири и њихово двоје деце, били су међу онима које је Хамас узео за таоце.

Аутор фотографије, BBC
Двадесет деветог новембра 2023. године, Хамас је тврдио да су Шири и њено двоје деце погинулу у израелском ваздушном нападу док су били у заробљеништву.
Израелска влада каже да проверава тачност те тврдње.
Орфи Бибас Леви је Јарденова сестра.

Она је потресена због судбине њеног брата и његове породице, али се и даље нада да су они још живи.
Она каже да није сигурна колико дуго они могу да преживе у заточеништву - које описује као „нехумано", нарочито за децу тог узраста.
Орфи је за ББЦ рекла да се „мучи да очува веру".

Ада Саги, 75-годишња израелска мировна активисткиња, била је отета из њеног дома од Хамаса у кибуцу Нир Ор 7. октобра и држана као талац у Гази 53 дана.
Она је била једна од 105 израелских талаца ослобођених током нестабилног једнонедељеног примирја од 24. новембра 2023. године.

Разменом је обухваћено и 240 палестинских заробљеника који су ослобођени из израелских затвора.
„Не верујем у мир сада", каже она.
Даљи дипломатски покушаји да се оконча рат до сада су били неуспешни.
Становништво Газе уз покрету: нема безбедног места за скривање
Закључно са 30. септембром 2024. године, УН процењују да је популација Газе око 2,1 милион људи.
Деведесет одсто њих су расељени.
Током читаве ратне године, израелска војска је издавала наредбе за евакуацију, усмеравајући људе на одређене „безбедне области".

Извештај УНИЦЕФ-а из августа 2024. године навео је да је 1,7 милиона људи у Гази усмерено на област од 48 квадратних километара.
То ствара густину насељености од више од 35.000 људи по квадратном километру.
Нџуд Абу Калуб (31) једна је од процењених 1,9 милиона расељених људи у Гази.
Нџуд и њено четворо деце морали су да се селе 11 пута због израелских наредби за евакуацију или ваздушних напада.
Повремено су такође бежали од пренасељености и болести.

Она сада живи у приручном шатору у Ал Мавасију, пешчаном пустињској крају Кан Јуниса.
Њега је Израел претходно означио као безбедну зону, али је касније био нападнут.
Нџуд не планира више да се сели.
Као и многи расељени људи у Гази, Нџуд Абу Калуб неће имати где да се врати кад се заврши рат.

У марту прошле године, експерти УН-а рекли су да је од почетка рата у Гази оштећено или уништено више од 70 одсто свих домова.
За само првих шест дана рата, израелске ваздухопловне снаге бациле су више од 6.000 бомби на Газу.
Израелска операција у Гази започела је у северном делу појаса и померала се по читавој мапи испод све док није стигла до Рафе на граници са Египтом, изазвавши огромна разарања успут.

Почетком јула 2024. године, УН су процениле да се накупило више од 40 милиона тона крша од разарања грађевина у Гази.
То практично значи да је сваки квадратни километар земље у Гази прекривен са 115 килограма крша.
УН процењују да би могло да буде потребно 15 година и више од 500 милиона долара да се рашчисте рушевине које представљају смртоносну претњу по људе у Гази јер може да садржи неексплодирану муницију и штетне материје.

„Биће потребно најмање до 2040. године да се обнове само стамбене јединице које су биле потпуно уништене током рата" и то „према оптимистичном сценаријима" које је направио УН-ов програм за развој у извештају из маја 2024. године.
Асил је у овом рату изгубила брата.
Њена мајка има рак, а покушаји њене породице да је пошаљу из Газе на лечење нису уродили плодом.

Њен отац пати од озбиљног обољења бубрега.
Тешких дана, она се осећа као да јој није преостало ништа због чега може више да живи, рекла је она за ББЦ.
Оптимистичкијих дана, Асил каже да је све што жели лечење за њену мајку и оца, и да може да се изађе из Газе како би се поново сусрела са вереником на Кипру кад се рат заврши.
Проналажење начина да се оконча рат са трајним примирјем - за којим очајнички жуде сви они који су трајно обележени овим сукобом - постаје све теже.
Уместо тога, ситуација је све сложенија и насиље рапидно ескалира, ширећи се по читавом Блиском истоку.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













