„То је нека врста брака”: Прве истополне грађанске заједнице у Данској

Данска је постала прва земља на свету која је обезбедила законско признавање геј партнерства 1. октобра 1989. године, а ББЦ је био присутан да сними те церемоније - забележивши дан кад се „нешто променило у људским односима".

Године 2024. то можда није ништа посебно у многим деловима света, али 1989. године био је то скок право у непознато.

Дански парламент је у мају те године усвојио закон који је омогућио геј људима да званично региструју њихова партнерства.

Пет месеци касније, 11 парова стигло је дотерано и у оделима у градску кућу Копенхагена да би учествовали у грађанској церемонији каква још никад раније није била виђена.

Није то био баш потпуно исти корак као брак, али је био огроман корак за равноправност.

Сама идеја била је толико необична у то време да је ББЦ-јева емисија о религији и етици Суштина ствари била присутна да сними све те церемоније.

Џоан Бејквел, водитељка емисија, сумирала је читаву расправу: „Суштина ствари била је у томе да ако једна земља престане да посматра брак као искључиво између мушкарца и жене, како то онда утиче на начин на који ми остали размишљамо о њему? И ако једна земља у Европи може да усвоји такав закон, неће ли то на крају утицати и на Велику Британију?"

Биће потребно да прође још 16 година да би њено друго питање добило одговор.

Церемонија је на многе начине била налик обичном венчању.

Парови су ушли у малу просторију, а градоначелник их је питао да ли желе да ступе у партнерство једни са другима.

Први пар који је ставио потпис на дну папира били су Аксел и Ајгил Аксгил, који су заједно живели 41 годину.

Ветерани активизма за геј права у прошлости су претрпели дискриминацију и малтретирање.

Године 1948, њих двојица - користећи њихова оригинална имена Аксел Лундал-Мадсен и Ајгил Ескилдсен - основали су Данско удружење гејева и лезбејки.

Дуго се чекало на правно признавање њиховог партнерства.

Кад су ступили у грађанску заједницу, помешали су њихова имена у ново презиме, Аксгил.

Било да кажу „да" у цркви, градској кући или приватној просторији, то је хришћански брак и Бог му даје благослов - Иван Ларсен

Други од 11 парова који је ступио у грађанско партнерство тога дана били су Иван Ларсен, рукоположени свештеник Лутеранске цркве, и психолог Ове Карлсен.

Ларсен каже да је био јако срећан што може себи да приушти „да има исто осећање као и свако други ко се венчава".

Он је за ББЦ рекао: „То је било први пут у историји да је омогућено гејевима и лезбејкама - не да ступимо у брак, јер нам није било дозвољено да користимо реч 'брак' - али нам је било дозвољено да региструјемо наша партнерства са истим правима, сем у неколико ствари, која имају и хетеросексуалци. То је нека врста брака. То значи да нас признају не само као јединке, већ и као парове. То је било изузетно."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Грађанска партнерства су се разликовала по три значајне тачке од хетеросексуалног брака: најмање један партнер морао је да буде дански држављанин, паровима није било дозвољено да усвајају децу, и заједница није могла бити регистрована у цркви.

Као свештеник, међутим, Ларсен је доживљавао њихово заједницу исто као традиционални хришћански брак.

„Мислим да кад се двоје људи заљуби једно у друго и они желе да проведу остатак живота заједно, онда је то брак благословен од Бога. Било да кажу „да" у цркви, градској кући или приватној просторији, то је хришћански брак и Бог му даје благослов."

Криза сиде осамдесетих учинила је истополна партнерства горућим проблемом, према Дорте Јакобсен из Данског удружења гејева и лезбејки.

Она је рекла да кад се њена организација понудила да помогне властима у обраћању геј мушкарцима, „то је заиста покренуло дискусију међу људима у парламенту".

Она је додала: „То је значило да су почели да схватају какву врсту живота смо водили, а, наравно, кад почнете да разговарате са људима, они вас онда мало боље упознају. Открију да нисте перверзњак. Открију да водите врло сличан живот њиховом."

Утирање пута

За Теодора Јоргенсена, професора теологије на Универзитету у Копенхагену, Данска је направила значајан корак у вођству властитим примером.

„Нека друштва морају да направе први корак и преузму тај ризик. Сви хомосексуалци из свих земаља света ће се обратити властитим владама и рећи: 'Видите шта су урадили у Данској - требало би да покушамо исто то овде и какве су ваше примедбе на то?"

Северноевропске земље утрле су пут признавању истополних заједница.

Норвешка, Шведска и Исланд су сви усвојили сличан закон Данском 1996. године, док је Финска пошла њиховим стопама шест година касније.

Холандија је постала прва земља која је понудила потпуна грађанска брачна права геј паровима 2001. године.

Велика Британија је одржала прве церемоније за ступање у грађанско партнерство 2005. године.

Године 2015, амерички Врховни суд донео је одлуку да је истополни брак законско право у читавим Сједињеним Америчким Државама.

До данашњег дана, постоји 36 земаља у којима је истополни брак легалан.

На крају документарца из 1989. године, Блејквел је истакла:

„Нешто се променило у људским односима. А све је почело овде, у Данској, са неколико парова једне сунчане недеље у октобру, где брак и партнерства сада живе једни крај других. Остатак света пажљиво прати шта се дешава."

Данска је 2012. године отишла корак даље и легализовала геј брак.

Да би прославили ту прилику, Ларсен и Карлсен су одржали благослов њихове заједнице у цркви.

Осврнувши се на све то 2014. године у интервјуу за ББЦ Светски сервис, Ларсен је рекао да је данска легализација истополних партнерстава имала огроман утицај на нормализовање геј веза.

„Штавише, понекад помислим да су сад толико нормалне да о томе више не вреди ни расправљати", насмејао се он.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]