Историја: Пре скоро 300 година Шпанци су живели у Банату, а Зрењанин је имао малу Барселону

Душана Јуванина из Зрењанина дуго је мучила једна дилема - одакле потиче његово презиме?

Иако се историја његове породице везује за Банат и Војводину вековима уназад, није сусретао никога са сличним презименом, а посета једног Каталонца из делегације Европске уније у Србији отворила му је очи.

„Разменили смо визит карте и, када је погледао моју, питао ме је да ли ми је оригинално презиме Јуванин - одговорио сам да је оригинално Јуанин, без слова `В`.

„Онда ме је упитао ме је да ли сам свестан да је моје презиме у Барселони врло често - попут Петровића или Ђорђевића у Србији", прича некадашњи заменик председника Скупштине општине Зрењанин за ББЦ на српском.

Убрзо се уверио да је то истина, схватио је да му корени сежу до Иберијског полуострва и коцкице су сложиле - његови преци били су шпански колонисти који су кратко насељавали Банат у 18. веку.

Досељавање Шпанаца у Банат одвијало се у три таласа између 1735. и 1738. године, по налогу Дворског савета Хабзбуршке монархије са седиштем у Бечу који је 14. новембра издао налог за почетак првог таласа.

Међутим, због тешких услова за живот у тада мочварном подручју, Шпанци су се тек неколико година задржали тамо.

Разбољевали су се и умирали од различитих болести, а они који су преживели убрзо су напустили Банат, каже за ББЦ на српском историчар Филип Крчмар, Зрењанинац и аутор текста Трагом шпанских колониста у Банату који је објављен у 82. зборнику Матице српске.

Готово да не постоје материјални докази о боравку Шпанаца на овим просторима, а један од ретких је мапа Баната из 1740. године у књизи историчара Франческа Гриселинија Покушај политичке и природњачке историје темишварског Баната, кажу из Народног музеја у Зрењанину за ББЦ на српском.

На њој је убележено насеље Нова Барселона, а Зрењанин (тадашњи Бечкерек) означен је као Бечкерос.

Упркос томе, шпански колонисти упамћени су по томе што су донели дрво дуда у ове крајеве и почели са узгајањем свилених буба, учествовали су у обнови Бечкеречке тврђаве и изградњи житног магацина.

Сећање на ову епоху одржава и оркестар Нова Барселона, чије је име служи као „подсетник и осврт" на историју Зрењанина, истиче оснивач и диригент оркестра, Милан Алексић, за ББЦ на српском.

Како су Шпанци доспели у Банат

Отоманска војска предвођена Мехмедом Пашом Соколовићем је 1552. године освојила Темишвар, а исте године је формиран и Темишварски пашалук у чијем склопу је био већи део Баната.

Овај регион био је део Отоманског царства све до склапања Пожаревачког мира 1718. године, између Хабзбуршке монархије и Турске - Банат је тада као војна регија припао Хабзбурзима.

Почетком 18. века било је превирања и на другом крају Европе - шпански краљ Чарлс II умро је 1700. године после чега је уследио Рат за шпанско наслеђе који је трајао од 1701. до 1714. године.

Потенцијални наследници шпанског престола долазили су из редова аустријских Хабзбурга и француских Бурбона, па је борба за престо поделила Шпанију - једни су били на страни Хабзбуршке монархије и међу њима је било Каталонаца, док су други стали уз француску династију.

Рат су добили Бурбони, а многи који су се борили на пораженој страни били су принуђени да беже из земље и уточиште су нашли у Хабзбуршкој монархији.

Селили су се по монархији, од Беча и Будимпеште до Напуља и Сицилије, али нису успевали да се прилагоде и власти су решиле да их пошаљу у новоосвојене банатске територије које су после протеривања Турака биле слабо насељене.

„Помиње се да је тада у целом Банату, од Тисе до Карпата, живело само од четири до 10 хиљада људи, па су тада почели да се насељавају многи народи и са њима су стигли Шпанци",

„Банат је у 18. веку на неки начин био оно што ће у 19. постати Америка - досељавани су Французи, Немци, Италијани, Французи и у том периоду је подсећао на Дивљи запад", каже Душан Јуванин.

Овај Зрењанинац је, трагајући за пореклом свог презимена, прикупљао је податке кроз разговоре са суграђанима и различитим архивима, а каже и да планира да пише о овој теми.

У почетку су стизали у Панчево, затим у Вршац, Темишвар и друга банатска места.

На крају, у Зрењанину је оформљено насеље Нова Барселона које су за њих изградиле локалне занатлије, наводи се у тексту Филипа Крчмара за Матицу српску.

Према Милекеровим списима, ово насеље изграђено је 1737. године.

„Битно је нагласити да није цео град био Нова Барселона, већ само то насеље које су градиле занатлије из Зрењанина, Вршца, Панчева и других места", подвлачи Јуванин.

О егзилу каталонског становништва после Рата за шпанско наслеђе писао је и професор Универзитета у Барселони, Аугусти Алкоберо, у свом делу Нова Барселона на Дунаву.

„Нераднички народ" без шансе за опстанак у мочвари

У насеље Нова Барселона стигле су 74 шпанске породице, наводи се у Милекеровом делу Покушај насељавања Шпанаца у Банат.

Хабзбуршки чиновник Јозеф Хубер, који је био одговоран за смештање и уклапање Шпанаца, записао је да је то био „нераднички народ, који је много недаћа проузроковао и зато је удаљен из Беча", наводи се у списима Феликса Милекера.

„Чак се за један пар наводило да жена пије више од свог мужа", каже Филип Крчмар, цитирајући Милекера.

Иако историчар са почетка 20. века напомиње да су Шпанци у Банату завршили по казни, постоје и другачије верзије приче.

Једну од њих је током одрастања у Зрењанину чуо и Милан Алексић, оснивач и диригент оркестра Нова Барселона.

„Верује се да су послати овде зато што су имали искустава са копањем канала, па су дошли како би исушили мочваре којих је било много у овим крајевима", препричава он једну од старих бечкеречких легенди о Шпанцима.

„Наравно, све су то приче које смо могли да чујемо од других људи са ових простора и не можемо их узимати као поуздане чињенице", напомиње Алексић.

У делу Преглед колонизације Војводине у 18. и 19. веку, историчар Мирослав Јанкулов наводи да су Шпанци били „изврсни вртари, виноградари и занатлије", о чему донекле сведочи и узгој свилених буба којим су се бавили.

Историјски извори сагласни су у једном - шпанска колонизација Баната била је кратког даха.

О томе је писао и историчар Александар Станојлић у монографијиПетровград (Велики Бечкерек) која је издата 1938. године.

„Шпањолци су се једва пар година одржали у Бечкереку, јер нису могли да издрже нездраву климу. Брзо су поумирали, тако да их већ 1744. године више није било у Бечкереку", наводи се у монографији.

На руку им није ишао ни нови рат између Хабзбуршке монархије и Турске (1737-1739), па су они који нису страдали од „мочварне грознице" били приморани да се одселе, претежно у Будимпешту, пише у Милекеровим списима, а преноси Филип Крчмар.

Перлез и „мали, црномањасти, коврџави људи" у банатској равници

Ако вас пут наведе у Перлез, банатско место западно од Титела и јужно од Зрењанина, стећи ћете утисак да се налазите у уобичајеном селу за ово поднебље.

Равница, црква и парк на сред села, куће уз шорове (улице у локалном сленгу) са пространим двориштима у позадини, испред њих клупе на којима старији мештани углавном проводе поднева уз улице које се укрштају под правим углом.

Па опет, има нешто необично у овом селу - називи места у Банату углавном имају српско, мађарско, немачко, румунско или словачко порекло.

Шпанија није заступљена у овом делу Војводине, али Перлез је изузетак.

Рамон Фредерик де Вилана Перлес био је шпански племић који је живео у 17. и 18. веку, а у време владавине Чарлса VI био је задужен да луку Фијуме (данашња Ријека у Хрватској) споји са хабзбуршким територијама у које су се простирале на простору данашње Војводине.

Његов син Франсеск Вилана Перлес I Фабрегас касније је био именован гувернером Темишварског Баната и носио је ту титулу од 1753. до 1759. године.

Иако кратка, његова владавина овим делом Војводине оставила је печат - државе су се мењале, али је Перлез и стотинама година касније задржао име које је добио у част овог шпанског великаша.

Поред Перлеза, Шпанија живи и у Тарашу, селу које се простире северно од Зрењанина уз ток реке Тисе.

Због неповољне климе, локалне власти су средином 18. века покушале да пронађу погоднију локацију где би могле да сместе шпанске колонисте и избор је пао на ово место, каже Милан Алексић.

„Оно је на узвисини и тамо стално дува ветар и мочварно подручје није било толико сурово у овом делу Баната," прича он.

Шпанци се нису дуго задржали ни тамо, али се њихов траг види и данас, сматра Алексић.

„У Тарашу постоји једна комуна `Шпанаца` још из оног времена - и дан данас можете видети мале, црне, коврџаве људе који физиономијом неодољиво подсећају на Шпанце", додаје он уз осмех.

Шпански дух у Зрењанину - позориште, посебна презимена, дуд и свила

О заоставштини шпанских и каталонских досељеника из 18. века може се прочитати и у делу књижевника и редитеља Милана Туторова под називом Банатска рапсодија.

Они су учествовали у изградњи данашњег Трга слободе у Зрењанину користећи остатке Бечкеречке тврђаве коју су порушили Турци, наводи Туторов.

Такође, зидају и велики житни магацин, тада највећу грађевину у Бечкереку, која ће касније постати позориште чији ће директор бити баш Милан Туторов.

Он у свом делу, попут Милекера и Јанкулова, напомиње да су Шпанци били врсни свилари у то време и да су у Банат донели дрво дуда којим се хране свилене бубе.

Оно што и данас интигира многе Зрењанинце је порекло презимена у овим крајевима - нека од њих једноставно одударају од уобичајених породичних имена.

„Тако постоје презимена попут Солар од шпанске речи сунце или Јуанин од речи млад.

„Онај ко не зна овај део историје овог поднебља, запитао би се откуд таква презимена у Банату", каже Алексић из оркестра Нова Барселона.

Презиме Душана Јуванина и даље многе доводи у забуну.

„Према ономе што сам пронашао, има нас 18 са овим презименом, сви смо рођаци и из Војводине смо", тврди он.

Како каже, презиме његове породице било је Јуанин, али је у његовом случају матичар грешком додао слово `В`.

Истражујући порекло презимена, Душан је утврдио да је веома популарно у шпанској покрајини Каталонији.

„Чак је и једна локална телевизија носила назив Јуанин ТВ, као и голман рукометног клуба Барселона", истиче он.

Итиче да му је Каталонац из делегације ЕУ објаснио да његово презиме потиче од каталонског имена Ђуан (Јуан), а суфикс „ин" је карактеристичан за Банат.

То га је инспирисало да боље упозна породичну историју и пронашао је податке који сежу до 1778. године.

Сазнао је да се жена са малим дететом која је носила презиме Јуанин населила у Врањеву, насељу у близини Новог Бечеја, а из црквених књига установио је да су сви његови преци били Срби православне вероисповести.

„После сам негде прочитао да су Каталонци приликом селидбе остављали сирочад и самохране мајке са децом, јер нису могли ни о својим породицама да се брину.

„Фали ми та спона, тај отац овог претка који је рођен 1778. године - још увек не знам када се десио прелаз, али, ето, презиме је остало", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]