Архитектура, реке и Србија: „Кад их видим, знам да сам стигао кући" - како изгледају уникатни светионици на ушћу Тамиша у Дунав

Они који одлуче да дођу у Панчево чамцем, бродом или катамараном са Дунава, упловиће у Тамиш кроз водене капије града које се налазе на ушћу двеју река и отворене су за све случајне и намерне путнике.

Два куле, које су пре 112 година изграђене од опеке и камена као једини пар светионика на читавом току Дунава у то време, некада су били путоказ паробродима и чамцима на путу до сигурне луке, а данас симбол града и неког другог времена.

„Већ 20 година они немају значај за пловидбу који су некада имали, јер бродови сада користе навигацију помоћу сателита.

„Ипак, када се враћам са Дунава, поготово ноћу, волим да их угледам - тада знам да сам дошао кући", каже за ББЦ на српском Душан Антонијев, капетан лађе Панука који туристе и Панчевце вози Тамишем до светионика.

Аустроугарске власти, које су у то време контролисале територију Панчева и околине, 1909. године издале су налог за изградњу светионика на 1.154. километру тока Дунава од ушћа у Црно море после поплава које су 1888. године погодиле град.

Иако су поморски закони налагали да је неопходно изградити светионик на десној обали притоке, одлучено је да се изгради кула на обе стране што ове светионике чини посебним.

Због тога, али и специфичне архитектуре неуобичајене за тај историјски период, светионици су проглашени спомеником културе од великог значаја 1972. године, кажу за ББЦ на српском из Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.

Погледајте видео о панчевачким светионицима

Како су настали светионици?

Аустроугарске власти су 1909. године у Будимпешти донеле план развоја града Панчева у оквиру којег је предвиђена и градња светионика, наводи се у тексту архитекте и конзерваторке Весне Потпаре који је објављен у публикацији Два светионика на ушћу Тамиша у Дунав у издању панчевачког Завода за заштиту споменика.

„Тим планом предвиђен је и развој града на другој обали реке, али то никада није заживело", каже за ББЦ на српском Гроздана Миленков, вршилац дужности директора тог завода.

Погледајте видео о споменику Стефану Немањи у центру Београда

Повод за одлуку о изградњи светионика биле су поплаве из 1888. године које су онемогућавале безбедну пловидбу Тамишем.

„Много бродова је испловљавало и упловљавало у панчевачку луку, а Тамиш је био врло захтеван за пловидбу због меандрирања његовог тока и тада се пловило на једра и весла.

„Постојало је десетак канала којима се Тамиш уливао у Дунав - канали су мењали изглед због водостаја и стварали су се спрудови на које су се бродови насукавали", објашњава Душан Антонијев.

Систем канала изграђен је 1905. године, а највећи од њих постао је вештачко корито реке током ниског водостаја и на ушћу овог канала у Дунав постављена су два светионика.

Тадашњи закони о пловидби налагали су да треба да постоји један светионик на ушћу двеју река и он се градио на десној страни у правцу тока притоке, каже Антонијев.

„Овде су направили два како би капетани бродова у време великог водостаја могли да виде где треба упловити у главни канал", објашњава.

Тако је настао пар светионика за који се и данас сматра да је јединствен у Европи, додаје он.

На врху светионика гореле су петролејске лампе и лампе на гас које су пружале путоказ приликом уласка и изласка из реке Тамиш.

Погледајте видео о београдском насељу Церак

Како изгледају светионици данас?

Светионици су изграђени у стилу војничке архитектуре, а због тога што је коришћена комбинација цигле, ломљеног камена и метала били су специфичног изгледа.

Кружна или конусна основа изграђена је од камена и пречника је 15,3 метра, а на две стране - једној ка води и другој ка копну - налазе се степенице које воде до куле.

Куле светионика саграђене су од опеке, а највиши делови обеју кула од металних профила на које је постављен кров.

„Посебни су и због архитектонског стила и коришћени су врло модерни материјали за то време", објашњава Гроздана Миленков, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву.

Из тог разлога, али и због чињенице да су били врло значајни за речну навигацију, одлуком Покрајинског завода за заштиту културе у Новом Саду из 1972. године светионици су проглашени за споменик културе од великог значаја, пише у публикацији коју је издао панчевачки Завод за заштиту споменика.

Прилаз светионицима могућ је са воде током читаве године, док је са копна могуће приступити у периодима нижег водостаја Тамиша и Дунава.

На врховима оба светионика дуго су гореле петролејске лампе и лампе на гас које су пружале путоказ приликом уласка и изласка из реке Тамиш.

Како данас они немају велики значај за речну навигацију, само на десном светионику постоји електрична лампа са фото-ћелијом која је ту да подсети путнике на капије града.

После безмало сто година од њихове изградње, светионицима је била неопходна реконструкција како би се спречило даље пропадање ових несвакидашњих речних капија Панчева.

Највећи проблем представљала су оштећења на конусној основи која су настала услед честих осцилација водостаја, таласа, ветра и утицаја пловила, наводи се у публикацији Два светионика на ушћу Тамиша у Дунав.

„Били су прилично оронули пре двадесетак година", присећа се Душан Антонијев.

Почетком овог века отпочели су радови на санацији који су трајали 17 година, кажу из панчевачког Завода за заштиту споменика културе.

„Статус културног добра подразумева чување и ненарушавање карактеристика тог добра попут аутентичности, реткости и стилских карактеристика - о томе смо морали да водимо рачуна приликом санације", каже Гроздана Миленков.

Прикупљање документације и израда плана и пројекта санације почела је још 2000. године, а радови су почели 2006. године.

Укупно је уложено пет милиона динара у реконструкцију, средства су обезбедили град Панчево, покрајинска влада Војводине и Министарство културе, истичу из градског Завода за заштиту споменика.

Када је завршена санација 2017. године они су предати на чување граду, додају.

Данас о њима брину запослени у Туристичкој организацији Панчева који их обилазе, чисте и одржавају.

У плану је и изградња прилаза десном светионику како би се олакшао долазак Панчеваца и туриста који желе да виде овај споменик културе, тврди Никола Стоилковић, директор ове организације.

Симбол напретка индустријског града на две реке

Панчево је важило за један од индустријских центара бивше Југославије - државе су се мењале, али је банатски град задржао тај статус и данас.

Почеци индустријализације везују се за 18. век - тада је овај град због чињенице да лежи на две реке и да се налазио на тадашњој граници између Аустроугарске и Турске био значајан центар производње и трговине.

Док вози путнике лађом Панука Тамишем ка ушћу у Дунав, капетан Душан Антонијев путницима показује некадашње велике фабрике које данас имају другачију намену.

Прво наилазе на стару Вајфертову пивару коју је основао извесни Абрахам Кепиш из Пожуна (данашња Братислава) 1722. године, а 1847. године пивару преузима Игњац Вајферт и гради зграду на Тамишком кеју у Панчеву, приповеда Антонијев.

Ова грађевина је, осим индустријског, имала и велики културни значај - тамо су се одржавале разне манифестације, а Београђани и Земунци су касније долазили паробродима и чамцима на хладно пиво и вруће переце, наводи се у публикацији Два светионика на ушћу Тамиша у Дунав у издању Завода за заштиту споменика културе Панчева.

У највећи град јужног дела Баната 1844. упловио је први пароброд, а 10 година касније прорадила је редовна линија Земун-Београд-Панчево којом су у град почели масовније да пристижу пословни људи и туристи, додаје се у публикацији.

Како Панука плови даље Тамишем, путници посматрају Црвени магацин који је изграђен 1784. године, а недалеко од њега и Провијант магазин из 1761. године.

„Зовемо га Црвени магацин, иако можете видети да је он углавном зелен са црвеним детаљима - у то време је био један од највећих житних магацина у овом делу Европе", каже Антонијев.

„То је једини објекат у граду који Турци нису спалили током напада на Панчево 1788. године", додаје он.

У Панчеву је постојала и производња свиле, тада некарактеристична за овај део света.

Пловидбом Тамишем, тик пре панчевачке луке, наилази се на стару свилару, која је представљала једну од најзначајнијих фабрика овог града на почетку 20. века.

„Од 1723. године почиње узгој свилених буба у Панчеву, а 1900. године направљена је фабрика свиле у Панчеву.

„Аустроугарске власти су донирале Панчеву чак и 10,000 садница дуда, јер се свилене бубе хране искључиво листом дуда", прича Душан Антонијев путницима.

Пред сам крај Тамишког кеја наилази се на градску луку, недалеко од ушћа и светионика - то је некада била велика лука, јер је Тамиш био плован, док данас ова равничарска река Панчевцима углавном служи за разоноду и риболов.

Осим због поплава, почетком 20. века појавила се потреба за регулисањем речног саобраћаја због великог индустријског и трговинског развоја Панчева, напомиње Гроздана Миленков.

Пар светионика унапредио је извоз робе и превоз путника који су са Дунава упловљавали у Тамиш.

Миленков истиче да су светионици тако постали симбол модернизације једног индустријског града са почетка 20. века и значајно су утицали на увећање индустријске производње и трговине.

„Тада се масовно извозило пиво и свила из Панчева, а жито које се у овим крајевима са успехом гајило претежно се допремало у Трст и Беч.

„Транспорт робе и људи реком је тада био основни начин транспорта", објашњава она.

Шта за Панчевце значе водене капије града?

Недалеко од ушћа двеју река често ће бити Јован Лопулов, заљубљеник у спортски риволов, који више од 10 година пецарошке пустоловине проживљава на месту где спора равничарска река наставља пут ка Црном мору.

То место је од тада постало једно од његових омиљених локација за риболов - око база Светионика на ушћу Тамиша у Дунав добро раде смуђ и сом, каже он за ББЦ на српском.

Међутим, пуне чуварке рибе за њега нису једина награда за рано устајање и одлазак у риболовачке авантуре.

„Чак и да ништа не упецате, дочекати свитање или сумрак у чамцу на реци је само по себи вредно - призор када сунце излази код светионика је ужитак који мора да се доживи", тврди овај фризер из Панчева и страствени риболовац.

Како каже, док је био млађи са друштвом је долазио до светионика и без пецарошке опреме само да би проводио време у природи и уживао у погледу на њих, али и оном који се пружа са њиховог врха.

„Када сам био клинац са друштвом сам се пео на леви светионик - оданде се простире супер поглед, виде се и делови Београда који леже на Дунаву", препричава овај риболовац.

Кроз деценије се створила навика посетилаца да остављају поруке урезане у цигли или их исписују по њој.

Тако се верује да су у својевремено неколико речи на овим споменицима културе урезала и двојица знаменитих Панчеваца, писац Милош Црњански и сликар Урош Предић, иако та мала уметничка дела данас нису сачувана, каже Душан Антонијев.

Поред Панчеваца, све је више туриста који са реке долазе да виде ову знаменитост града на Тамишу.

„Деси се да три или четири пута дневно посетим светионике и доводим Панчевце и туристе да их виде - највише долазе људи из Београда и занима их зашто су саграђени, чему су служили и због чега су у пару", објашњава Душан Антонијевић који их лађом Туристичке организације Панчева води у обилазак града реком.

Ипак, са већим бројем посетилаца долазе и проблеми, пре свега због смећа које остављају за собом.

„Људи остављају отворена врата када изађу из куле и иза њих остају амбалажа од хране, флаше и лименке.

„Светионицима често може прићи само пловилом и чишћење нам представља велики изазов", напомиње Никола Стоилковић, директор Туристичке организације Панчева.

Има и оних који се труде да очувају светионике и да пронесу добар глас о њима када год је то могуће - један од њих је Душан Антонијев који туристима и Панчевцима покушава да приближи њихову историју и значај.

Према његовим речима, усмено предање се брже уреже у памћење и тако, пре свега они најмлађи, упамте више о пару светионика за који се верује да је једини на читавом току Дунава.

„Деца овог града треба да знају какво богатство имамо, треба да знају више о светионицима и да науче више о реци.

„Што се мене тиче - могу сва мора овог света да пресуше, мени је наш Дунав довољан", поручује овај капетан туристичке лађе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]