Јапан: Развијена азијска земља са забрињавајућим бројем мршавих жена

Кад је била тинејџерка, Сара Мизогучи, тада висока 164 центиметара, имала је 42 килограма.

„Мислила сам на храну све време и увек сам била гладна. Торту сам јела једном годишње за мој рођендан.

„То је трајало свега три или четири године заредом - опште нисам била срећна", прича она.

Случајеви као што је Сарин, која данас има 29 година, толико су уобичајени у Јапану да је распрострањеност потхрањености код младих жена постала озбиљан здравствени проблем.

Анкета коју је спровело јапанско Министарство здравља 2019. године показала је да је 20,7 одсто, или свака пета жена, старости између 20 и 29 година клинички потхрањена, што се дефинише као Индекс телесне масе (БМИ) нижи од of 18,5.

Сарин БМИ био је испод прага здраве тежине.

Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да људи циљају да им БМИ буде између 18,5 и 25.

Јапан је једина земља на свету са високим примањима и са толико потхрањених жена.

Сличан ниво може да се нађе само међу најсиромашнијим земљама света, као што су Источни Тимор, Бурунди, Еритреја и Нигер, показује студија из 2024. године о светским трендовима потхрањености и гојазности објављена у медицинском часопису Лансет.

Године 1990, Јапанске су биле мање потхрањене него што су данас, а земља није била изузетак на међународним табелама.

Данас јесте.

Неколико студија и националних анкета показало је да је тренд мршавости у порасту међу младим женама.

Пре неколико година, међу младим женама у Јапану почео је да кружи израз „Пепељугина тежина".

Израз се односи на БМИ тик испод здраве тежине, који се званично категорише као потхрањеност на скали БМИ-ја, али су многе жене желеле да га постигну.

Међутим, Пепељугина тежина (у килограмима), која се израчунава тако што се висина у метрима подигне на квадрат, а потом помножи са 18, изазвала је жучну расправу на интернету.

Неки људи су се огласили против онога што сматрају нереалним и нездравим циљем.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Културолошка норма

Томохиро Јасуда, професор у Школи за болничаре на Универзитету Кристофер Сеиреи у граду Хамамацуу, у префектури Шизоука, у Јапану, проучавао је потхрањене младе Јапанке.

Његово истраживање показало је да је, иако су испитанице признавале да морају да се угоје, њихова идеја о томе колико морају да се угоје била много мања него што је потребно за здрав БМИ.

Потхрањене жене које су учествовале у његовој студији морале су да се угоје просечних 10,3 килограма да би постигле објективни идеал тежине (дефинисан као БМИ од 22).

Кад су их питали за то, рекле су да желе да се угоје у просеку још 0,4 килограма.

„У Јапану је много премршавих младих жена које ризикују неплодност, ниску порођајну тежину и саркопенију (тип губитка мишића који се обично дешава са старењем и/или непокретношћу),", рекао је он за ББЦ.

Потхрањеност може да доведе до губитка костију, анемије и менструалних нерегуларности, док недовољни унос протеина обично доводи до мале мишићне масе.

Неке ученице са часова професора Јасуде о гојазности и мршавости рекле су му да желе да смршају зато што су њихове омиљене славне личности и инфлуенсери мршави.

„То има много везе са великим утицајем јапанских медија и дуготрајним дивљењем према САД и Европи, који су већ неко време предводници моде и других аспеката јапанске културе", каже он.

Професор Јасуда објашњава да се у јапанским медијима мушкарци појављују као људи разних годишта и изгледа, док су жене увек младе.

„И зато што се толико много младих жена приказује као мршаве, мислим да влада утисак да су 'мршави људи бољи'", додаје он.

Како је Сара постала инфлуенсерка хране

Сара Мизугочи, сада инфлуенсерка хране у јапанској престоници Токију, каже да су је родитељи подстицали да буде мршава кад је била дете.

„Моја мама није желе да се удебљам", каже она за ББЦ.

У време оброка, говорили су јој да једе месо и поврће уместо пиринча, који има више угљених хидрата, али је мање хранљив.

Та навика јој је остала још много година.

Мала кутија за ручак коју је носила у школу била је пуна само поврћа и меса.

„Уопште нисам желела да једем пиринач", додаје.

Између 12. и 15. године, Сара је желела да буде модел, па је постала анксиозна у вези са уносом калорија.

„У школи сам се такмичила са једном другом девојком. Једног дана она је за ручак јела мало салате, едамамеа и мало свињетине.

„Сећам се како сам јој рекла да је њена храна препуна калорија!", прича Сара.

Сара је почињала да схвата да мора да једе више кад је у средњој школи уписала биологију.

„Учила сам о људском телу и то је био тренутак кад ми се упалила сијалица. Ах! Свима су нам потребне хранљиве материје."

Године 2011, Јапан је доживео нуклеарну катастрофу када су земљотрес и цунами погодили североисток земље.

„Експерт је објаснио на ТВ-у да ако сте здравији, имате мање шансе да се разболите од нуклеарне радијације.

„Моји часови биологије и тај коментар навели су ме да једем више и да се угојим, да стигнем до око 45 килограма", присећа се она.

Потом се преселила у Велику Британију и открила да тамо људи не воде претерано рачуна о уносу калорија.

Добила је још три килограма.

„Водила сам срећан универзитетски живот све док се нисам вратила у Јапан за празнике. Људи око мене, међу њима и моја мама, говорили су ми да сам се заоблила.

„Зато сам морала да смршам неколико килограма, али то није потрајало", каже она.

Сара је поново почела да једе пиринач кад је имала 25 година, пре четири године.

„Веома сам срећна и здрава, набацила сам седам килограма и налазим се у опсегу веома здраве килаже. Имам мишиће и такође стално вежбам", говори Сара.

Оспоравање јапанских стандарда лепоте

И друге личности у Јапану почињу да доводе у питање тренд потхрањености и стандарде лепоте.

Дулми Обата (25) полу-Јапанка, полу- Шриланчанка, живи у Канкави, обалској префектури јужно од Токија.

Због тамније нијансе коже, крупније грађе и различите текстуре косе била је стално на мети силеџија у школи.

Неки дечаци су је у основној школи називали црнкињом.

Млађа деца нису желела да узимају играчке од ње.

„Мислили су да су ми руке прљаве.

„Била сам повређена", објашњава Дулми.

Дулми је почела да примећује да је заобљенија и мишићавија кад је ушла у пубертет, око 13. године, али јој није сметало.

Године 2021, проучавајући моделе „плус величине", Дулми се пријавила на такмичење Мис универзума Јапана, знајући врло добро да ће друге жене имати виткији стас или такозвани облик тела који је „у тренду".

„Нисам желела да смршам током такмичења. Желела сам да пренесем идеју телесне позитивности и да сам модел плус величине.

„Желела сам да променим стандарде лепоте у Јапану", прича она.

Дулми је стигла чак до финала.

Она верује да је била једина жена плус величине која се икада пријавила на ово такмичење.

„Наравно, поносна сам на себе. Због искустава из детињства с времена на време сам губила самопоуздање.

„Знам да сада можда немам сто одсто самопоуздања, али то је у реду", каже она.

Погледајте причу о младићу који је победио у бици против килограма

Мушка доминација

Ерик Рат, који предаје пред-савремену јапанску историју и прехрамбену културу на Универзитету у Канзасу, у САД, објашњава да је бити мршав већ дуго времена стандард лепоте у јапанској култури.

„Кад помислите на кимоно, његове линије су веома вертикалне. Он свакако веома истиче витку фигуру, а жене ће се умотати тесно у њега да то нагласе", каже он за ББЦ.

Он напомиње да је Јапан земља у којој су преференције мушкараца доминантне.

„Ако погледате уметност као што је Кабуки (традиционални облик јапанског позоришта), мушкарци су играли женске улоге.

„У дрвотиску у периоду Едо (1600-1868) жене су биле представљане као витке - то су мушке фантазије и њихова репрезентација женске лепоте", објашњава Рат.

Данас се Јапанке суочавају са другачијом врстом предрасуда, каже он.

„Морају да се удају, да добију децу", каже он.

„Ако нађу посао, суочавају се са дискриминацијом на послу. Не могу да контролишу ниједан од тих фактора, али мршављење је нешто што могу да контролишу и зато неке одводе до екстрема", додаје.

Борба против културе потхрањености

Сукцесивне јапанске владе покушавале су да се изборе са проблемом женске потхрањености предузимајући неколико мера, међу њима и нуђење нутруционих савета студенткињама.

У марту 2000. године, влада је објавила Прехрамбене смернице за Јапанце.

Једна од смерница предлаже да становништво одржава правилну тежину одговарајућом вежбом и избалансираним оброцима, и да не покушава превише да смрша.

Влада је 2022. године покренула иницијативу позивајући различите делове друштва да учествују.

Ова иницијатива прихвата да постоје нутритивни проблеми, међу њима и покушаји младих жена да буду потхрањене.

Локалне власти, међу њима и оне у Јамато Ситију, у префектури Канагава, надомак Токија, покушале су да подрију идеју да је бити потхрањен привлачно.

Нудили су образовање о исхрани од средње школе све до универзитета, спроводили су редовне месечне здравствене прегледе жена и нудили појединачно саветовање о исхрани.

Међутим, Јасуко (задржавамо право да јој не објавимо презиме), која представља Блум Криејтив, агенцију за моделинг жена плус величине, верује да и даље има предрасуда према женама плус величине у Јапану и да се оне историјски сматрају „мање вреднима" од витких.

Она каже да многе жене плус величине имају искуство понижавања због телесног облика од њихових родитеља, подсмевања пријатеља и осећања „невидљивости" у друштву зато што не могу да купе одећу њихове величине.

Штавише, величина азијске одеће обично је мања од западне величине, али у Јапану је величина одеће значајно мања у односу на ону која се може наћи у остатку света.

Неке интернет странице за продају предлажу Западњацима који желе да купе одећу у Јапану да се одлуче за четири пута веће артикле од уобичајених.

Јасуко препричава инцидент који јој се догодио у јавном превозу.

„Додирнуо ме је неки необичан средовечни мушкарац у претрпаном возу који ми је рекао: 'Како можете да живите са тако одвратним и еротски дебелим телом, зар вас није срамота од њега?'", каже Јасуко.

Она се одлучила да игнорише овај увредљиви коментар и каже да уместо тога жели да се усредсреди на борбу против предрасуда кроз њен рад, зарад наредних генерација жена плус величине у Јапану.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]