Када су диносауруси шетали Србијом: Откривени први остаци изумрлих гмизаваца код Пирота

Гледамо их у холивудским филмовима и светским музејима, где се излажу њихови импозантни скелетни остаци, али да су диносауруси ходали простором данашње Србије, сазнали смо тек недавно.

Истражујући слојеве земљишта у селу Осмаково, близу Пирота, научни тим Природњачког музеја у Београду, предвођен палеонтологом Зораном Марковићем, открио је прве фосиле ових великих изумрлих гмизаваца у Србији.

„Први пут у Србији су пронађени остаци диносауруса и потврђено је њихово постојање", говори Милош Миливојевић, члан истраживачког тима и виши препаратор за геолошке збирке Природњачког музеја у Београду.

„Отварамо ново поглавље српске палеонтологије и науке уопште", додаје дугодишњи истраживач који се бави конзервирањем фосилног материјала за ББЦ на српском.

Ископани су остаци две врсте диносауруса – део кости руке сауропода и 16 зуба терапода.

Фосили су пронађени у наслагама старијим од 70 милиона година, последњег стадијума геолошког доба креде, скоро на прелазу из мезозоика у кенозоик, ере у којој ми данас живимо.

Српски истраживачи, уз помоћ холандских и британских научника, откриће су објавили у научном раду „Први остаци диносауруса у Србији: Материјали сауропода и теропода из последњег ката горње креде (мастрихта) у Осмакову" (First dinosaur remains from Serbia: Sauropod and theropod material from the uppermost Cretaceous (Maastrichtian) of Osmakovo).

Значај овог открића је двострук, каже Ричард Батлер, британски палеонтолог и један од аутора научног рада.

„Оно нам говори више о фауни диносауруса у Европи из периода касне креде, те пружа могућности за будућа открића диносауруса у Србији", објашњава професор са Универзитета у Бирмингему, за ББЦ на српском.

Откуд диносауруси на простору Србије?

Планета Земља је пре око 70 милиона година изгледала потпуно другачије.

Већи део Европе личио је на данашњу Индонезију, велики архипелаг састављен од мноштва мањих и већих острва окружених плитким морима.

Балканско полуострво тада није постојало у садашњем облику, објашњава Предраг Радовић, палентолог и још један потписник научног рада.

„Стене код Осмакова вероватно су биле део такозваног острва Хацег, тадашње копнене масе и добро познатог фосилног налазишта у данашњој Румунији", каже доцент Филозофског факултета у Београду, са Одељења за археологију, и кустос Народног музеја у Краљеву.

Тектонски покрети су довели до нових размештања, па су делови овог острва, доспели на подручје данашње југоисточне Србије, додаје.

Копно су насељавали бројни кичмењаци, спој необичних ендемских врста и мигрантских група из Северне Америке, Азије и Гондване - праисторијског суперконтинента који су испрва чиниле Африка, Јужна Америка, Антарктик, Аустралија, Нови Зеланд, Арабијско полуострво и Индија.

Међу њима је било и диносауруса, који су вероватно „живели на великом острву које се налазило на подручју данашње Румуније, Србије и Бугарске", објашњава Ричард Батлер.

„Локалитет Осмаково пружа доказе о живом острвском екосистему, насељеном како биљоједима, тако и предаторима диносаурусима, али и другим кичмењацима, попут (изумрлих) сисара мултитуберкулата, гуштера, жаба и крокодила", говори Радовић, за ББЦ на српском.

Поред Румуније и Бугарске, од суседних земаља остаци диносауруса пронађени су и у Мађарској.

Диносауруси су велики гмизавци који су се на Земљи појавили пре нешто мање од 250 милиона година.

Као биљоједи или предатори, ходали су планетом све док на полуострво Јукатан, у данашњем Мексику, није пао астероид пречника већег од 10 километара, пре 66 милиона година, који је довео до масовног истребљења врсте.

Палеонтолози тврде да је ипак преживела „важна група супермалих и пернатих диносауруса" које и данас виђамо, а то су – птице.

Погледајте видео: Суша открила 113 милиона година старе отиске диносауруса у Америци

Сауроподи и тераподи

После вишегодишњих копања по рудницима, каменоломима и јамама источне и југоисточне Србије и тамошњим слојевима различите старости, тим научника из београдског Природњачког музеја, у периоду од 2022. до 2024. године, открио је, између осталог, остатке диносауруса.

Након просејавања више од две тоне седимената са стрме падине покрај сеоског пута у Осмакову, двадесетак километара удаљеног од Пирота, палеозоолога Зорана Марковића и препаратора Милоша Миливојевића дочекало је пријатно изненађење.

Открили су улну, део кости руке сарупода дужине скоро 20 центиметара и шеснаест зуба терапода, различитих димензија.

„Ово је за сада најстарији и највећи налаз код нас, у смислу научне вредности", наглашава Миливојевић.

Сауроподи су „гигантски, дуговрати, четвороножни диносауруси биљоједи", објашњава Радовић.

Њима припадају и популарни џинови - брахисаурус и доплодокус, познати из цртаних филмова.

Делује да је кост припадала групи титаносауруса, али њена незнатна величина указује да је у питању младунац или патуљаста врста попут мађаросауруса пронађеног у Румунији, каже Радовић.

Тело одрасле јединке било је дугачко пет, шест метара.

Дужина шеснаест пронађених зуба терапода креће се од скоро једног до нешто више од три милиметара.

„Најмање девет припада дромеосауридима - групи окретних месождера, међу којима су велоцираптор и деинонихус", указује Радовић.

Пронађени материјал обухвата и необичне „зубе без назубљења", које могу припадати „раније непознатим тероподима или чак раним птицама", као и ретке примерке парониходона.

Врста терапода је и крволочни тираносаурус (ти-рекс), али пронађени фосили у Србији припадају њиховим далеко мањим и нижим рођацима, „пернатим прелазима између диносауруса и птице".

„Изгледа као кокошка, у том контексту га треба посматрати, док су сауроподи мало кабастији, али то свакако нису диносауруси које деца очекују, енормних димензија", додаје Миливојевић.

Истраживања се настављају

Налаз у Осмакову попуњава велику географску празнину у нашем разумевању екосистема касне креде у југоисточној Европи, тврди Предраг Радовић.

А и сугерише да су се заједнички острвски екосистеми простирали широм региона, каже.

„Штавише, истиче велики потенцијал за даља открића диносауруса у Србији, што би могло да понуди нове вредне увиде у биодиверзитет креде и еволутивне обрасце на Балкану", додаје палеонтолог.

Истраживања се настављају, упркос скромном буџету и средствима.

„Тек смо зачепркали у слој и тежимо томе да нађемо још остатака", каже Миливојевић.

Ово откриће би, додаје, могло да буде и окидач за „размишљање о комерцијалним стварима", налик популарним „дино-парковима" који већ постоје у Србији.

„Али ми то посматрамо искључиво кроз науку, а што се ње тиче, ово је, за сада, један од највећих проналазака код нас", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]