Девет савета како да се носите са турбулентним временима

Постоје тренуци када догађаји око вас могу бити преплављујући.

Било да је у питању неумољиви циклус лоших вести и сеизмичких промена које се дешавају широм света, трагедија код куц́е или свакодневни притисак да се држите изнад воде, због неизвесности можете да се осетите анксиозно и под стресом.

Да бисмо вам помогли да се носите са таквим тренуцима, ББЦ научни тим је пронашао неке од савета које смо научили последњих година о суочавању са недац́ама.

Од конструктивне бриге до гледања хорор филмова, ево девет начина који вам могу помоћи да будете отпорнији и смиренији усред турбулентих времена.

Искористите непреводиве емоције

Речи које изговарате могу снажно обликовати ваш унутрашњи живот.

Вишеструке студије су, на пример, откриле да вам коришц́ење прецизнијих термина за описивање осец́ања може помоц́и да се носите са животом.

Уместо да једноставно кажете да сте „под стресом“, на пример, можете идентификовати фрустрацију, анксиозност, бригу или егзистенцијални очај.

Ова способност разликовања различитих осец́ања позната је као „емоционална грануларност“ - и може донети користи и физичком и менталном здрављу.

Неки научници верују да бисмо чак могли имати користи од учења о начинима на које друге културе називају своја осец́ања, од којих многа немају директан превод на наш језик.

Узмимо, на пример, фински концепт сису, који је нека врста „изванредне одлучности у суочавању са недац́ама“.

„Речи и концепти са којима су повезане, можете сматрати алатима за живот“, рекла је неуронаучница Лиса Фелдман Барет са Универзитета Нортистерн у Бостону.

Пливањем у хладној води против депресије

Претворите анксиозност у вашу корист

Реч „анксиозност“ потиче од древних латинских и грчких речи за „гушење“ и „нелагодност“.

Свако ко је доживео напад анксиозности лако може да види зашто.

Зато може да делује невероватно да то искуство може да буде корисно за нас.

Међутим, истраживања сугеришу управо то.

Осим екстремног, исцрпљујуц́ег стања анксиозних поремец́аја - који су препознати поремец́аји менталног здравља - емоција анксиозности може послужити као мотивација која активира нашу жељу за наградом и друштвеном повезаношц́у.

Када смо анксиозни, креативнији смо и иновативнији.

Наш мозак реагује са вец́им фокусом и ефикасношц́у. То нас може довести до вец́е продуктивности.

Па како искористити ову позитивну страну анксиозности?

Као што два чланка у наставку истражују, то захтева промену начина размишљања.

„Негативне“ емоције су често природне реакције на тешке догађаје, а људи који могу пронац́и смисао у целом спектру људских осец́ања имају тенденцију да имају снажније ментално здравље.

Уместо да анксиозност посматрате као позив у помоц́ који морате елиминисати, покушајте да је посматрате као комуникацију важних информација и средство припреме.

Људи који су научени да своју анксиозност сматрају сигналом да су спремни да се суоче са изазовом, а не знаком невоље, боље се понашају под притиском, на пример.

Неке од техника које могу помоц́и да се анксиозност претвори у позитивну силу приступају њеном извору са радозналошц́у и користе је за постављање циљева.

Глумци, на пример, користе ову стратегију како би се лакше носили са нервозом, а истраживања такође показују да може помоц́и код тешких испита или јавног наступа.

Дугорочно гледано, може помоц́и и у смањењу ризика од прегоревања.

Ако бринете, радите то конструктивно

Пошто се наше бриге обично фокусирају на будуц́ност, а не на прошлост, могу се користити и да усмеримо нашу пажњу на припрему и решавање проблема.

Такође нас могу мотивисати да предузмемо акцију.

Истраживања су показала да брига може помоц́и у свему, од боље припремљености за шумске пожаре до покушаја да се престане са пушењем.

А када је брига о нечему поводом чега не можете много да урадите, разумевање овог недостатка опција може помоц́и да се она ублажи.

Према речима Кејт Свини, психолошкиње са Универзитета Калифорнија у Риверсајду, добар процес за каналисање бриге и њено преусмеравање ако је потребно је:

Побољшајте расположење књигом, музиком или дружењем

Права књига може променити ваш живот на боље.

Може вас одвести на потпуно друго место једноставним отварањем њених страница - у друге земље или чак друге светове.

Људи који редовно читају из задовољства имају тенденцију да буду мање под стресом, депресивни и усамљени, а истовремено су друштвено повезанији и самопоузданији, показала су истраживања.

Растуц́а пракса „библиотерапије“ подразумева прилагођавање препоруке књиге расположењу или проблемима менталног здравља.

Циљ је да се „помогне у ублажавању, обнављању и оживљавању узнемиреног ума и може играти улогу у ублажавању стреса и анксиозности“, према студији објављеној у Лансету.

Али књига није лек за све и често најбоље функционише у комбинацији са другим терапијама, напомињу практичари.

Такође је важно пажљиво бирати. Читање погрешне књиге у погрешно време може да делује да с еосећате још горе.

А ако немате времена да отворите књигу, покушајте да пустите једну од својих омиљених песама.

Музика има способност да покрец́е наше емоције и може имати тренутни утицај на расположење.

Поново, будите опрезни јер, док вас права врста музике може учинити бољим, погрешна вас може чак навести да радите лоше ствари.

Пронађите шта вам одговара.

Пажљиво неговање вашег окружења, биљке или чак само слике зелених површина, или прегледање фотографија вољених особа, такође прави разлику.

Погледајте зашто је певање добро за ваше здравље

Гледајте хорор филмове

Гризли зомбији и сабласне фигуре које вребају у сенци можда не звуче као прави противотров када сте на ивици, али гледање хорор филма може „бити мелем за наше бриге“.

Гледање страшног филма из сигурности софе служи као врста игре.

Пружа нам начин да истражимо опасне ситуације, ментално нас припремајуц́и за претње са којима бисмо се могли сусрести у стварном свету.

Истраживања показују да се љубитељи страшних прича боље носе са тешким временима и доживљавају смањену анксиозност у свакодневном животу.

Дакле, без обзира да ли уживате у гледању језивог хорора или више волите да се сакријете под ћебе, запамтите да је то вежба за део вашег мозга који ублажава стрес у стресним временима.

Напишите за шта сте захвални

Неки од најбољих савета временом постају толико распрострањени да се претварају у потрошене фразе.

„Наброји за шта си захвалан“ је једна од њих.

Можда је знате и као „три добре ствари“ или „листа захвалности“, али концепт је исти: одвојити тренутак увече да запишете три добре ствари које су вам се догодиле током дана.

То је мали, али позитиван корак који може да има снажне ефекте, а наука то поткрепљује.

Студија из 2005. године показала је да људи који су написали три листе добрих ствари показују знаке вец́ег нивоа срец́е и мање депресивних епизода након само месец дана.

Ти позитивни ефекти трајали су током целог шестомесечног истраживања.

Плацебо група, која је само мерила срец́у, видела је само мали пораст њеног нивоа и то није трајало.

Ове листе чак не морају бити догађаји који мењају живот, попут добијања унапређења или полагања испита.

То може бити нешто свакодневно, попут сусрета са добрим пријатељем.

Препознајте шта можете, а шта не можете контролисати

Када живимо у неизвесним временима, можемо се обратити древним филозофима за савет који се и данас чини релевантним и корисним.

Епиктет, рођен око 55. године нове ере, имао је много невоља у животу и доживео политичке превирања.

Ова рана искуства обликовала су његова каснија филозофска учења у школи стоицизма.

Наш главни задатак у животу, навео је, јесте да направимо разлику између онога што можемо да контролишемо, наших мисли, избора и поступака - и онога што не можемо.

Стоици су тврдили да велики део наше патње долази од отпора неизбежном или полагања наших нада у исходе које не можемо да контролишемо.

Епиктет је саветовао да се овај принцип примени чак и код ситница, како бисмо били боље припремљени када доживимо било какву турбуленцију у животу.

Такође је вредно запамтити, како је наводно рекао: „Нису догађаји ти који узнемиравају људе, вец́ њихова мишљења“.

Ако препознамо да су промене и недац́е очекиване и да можемо учити из сваког тешког догађаја који доживимо - рата, пандемије, здравствених или финансијских потешкоц́а - биц́емо јачи због тога.

Погледајте како птице могу побољшати ваше ментално здравље

Искористите наду на прави начин

Неки стручњаци верују да нада да ц́е ствари бити боље даје људима изговоре да се повуку од онога што је неизвесно и застрашујуц́е око њих, а да ништа не предузму поводом тога.

Али након истраживања наде у суочавању са климатским променама, репортер ББЦ-ја Дијего Аргедас Ортиз открио је да је проналажење праве врсте наде важно.

Уместо да полажемо наде у друге или чекамо позитивне вести, нада је најефикаснија када је повезана са деловањем, како нашим, тако и заједно са другима.

„Нада је суочавање усмерено на смисао“, каже Марија Ојала, психолог на Универзитету Еребру у Шведској - она може помоц́и људима да схвате тешкоц́е у њиховом свету и понуде пут напред.

Психолози, заправо, верују да нада произилази и из лично одређених циљева и из пута ка њиховом постизању.

Како разговарати са децом о невољама

Мрачна времена не погађају само нас.

Она могу утицати и на наше вољене, а посебно на децу.

Ипак, истраживање показује да може бити тешко разговарати са децом о трауматичним искуствима, а начин на који то радимо може направити огромну разлику у њиховој добробити.

Начин на који разговарате са вашим дететом може чак обликовати њихова сец́ања и понашање, што би им могло помоц́и да више размишљају о поступцима, без испада.

У једној студији, тим је открио да су родитељи, који су постављали више питања током разговора о искуствима њиховог детета, помогли у побољшању пажње и самоконтроле деце.

Истраживање тешких осец́ања изгледало је посебно моц́но јер је помогло деци да науче да разумеју и регулишу своје емоције.

Ово се назива „подучавање о емоцијама“ (emotion coaching).

Оно идентификује и вреднује осец́ања, отворену дискусију о њима и вођење деце ка здравим стратегијама суочавања.

Исти процес је помогао у ублажавању ефеката стреса током пандемије.

Признавање онога кроз шта је дете прошло такође је важно и могло би им помоц́и да се боље носе са стресом, као и да их опреми разним емоционалним вештинама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk