Моћ, нафта и слика вредна 450 милиона долара: Инсајдери о успону саудијског принца

саудијски престолонаследник
    • Аутор, Џонатан Рагман
    • Функција, водитељ и писац, ББЦ
  • Време читања: 10 мин

У јануару 2015. године, Абдулах, 90-годишњи краљ Саудијске Арабије, био је на самрти у болници. Његов полубрат Салман требало је да постане краљ, а Салманов омиљени син Мухамед бин Салман спремао се да први пут стекне моћ.

Принц, напросто познатији по иницијалима „МБС" и тада са свега 29 година, имао је велике планове за краљевство, највеће у његовој историји, али се плашио да би завереници у оквиру његове властите саудијске краљевске породице могли да се острве на њега.

И тако је у поноћ једне вечери тог месеца, позвао вишег званичника службе безбедности у палату, решен да га придобије на своју страну.

Овај званичник, Сад Ал Џабри, добио је налог да остави мобилни телефон на столу испред.

МБС је учинио исто.

Њих двојица су сада остали сами.

Млади принц се толико плашио шпијуна у палати да је ишчупао кабл из телефонске утичнице, прекинувши једину везу за фиксни телефон.

Према Џабрију, МБС је потом говорио о томе како ће пробудити краљевство из дубоког сна, омогућивши му да заузме место које му по праву припада на светској сцени.

Продајом удела у државном произвођачу нафте Арамку, најпрофитабилнијој компанији на свету, почеће да одвикава привреду од њене зависности од нафте.

Уложиће милијарде у технолошке стартапове у Силицијумској долини, међу којима и у такси-фирму Убер.

Потом, давши слободу саудијским женама да се придруже радној снази, отвориће шест милиона нових послова.

Запањен, Џабри је питао принца колике су његове амбиције.

„Јесте ли чули за Александра Великог?", гласио је његов одговор.

И МБС је тиме завршио њихов разговор.

Поноћни састанак који је требало да траје пола сата, трајао је три.

Џабри је напустио просторију да би затекао више пропуштених позива на мобилном телефону од колега из владе забринутих због његовог дугог одсуства.

Протекле године, наш тим за документарни филм разговарао је и са саудијским пријатељима и противницима МБС-а, као и са вишим западним обавештајцима и дипломатама.

Саудијска влада је добила прилику да одговори на тврдње изнете у ББЦ-јевим филмовима и у овом чланку.

Одлучили су да то не ураде.

Сад ал Џабри је био толико високо на лествици у саудијском безбедносном апарату да је био пријатељ са шефовима ЦИА и МИ6.

Иако је саудијска влада назвала Џабрија дискредитованим бившим званичником, он је и најинформисанији саудијски дисидент који се усудио да говори о томе како престолонаследник влада Саудијском Арабијом - а ретки интервју који нам је дао садржи запањујући ниво детаља.

Стекавши приступ многима који су познавали принца лично, успели смо да бацимо ново светло на догађаје по којима је МБС постао озлоглашен - међу којима је и убиство саудијског новинара Џамала Кашогија из 2018. године и покретање деструктивног рата у Јемену.

Уз све нарушеније здравље његовог оца, 38-годишњи МБС сада де факто контролише место рођења ислама и највећег светског извозника нафте.

Почео је да остварује многе од револуционарних планова које је описао Саду ал Џабрију - док је истовремено био оптуживан за кршења људских права међу којима је и гушење слободе говора, широко распрострањена употреба смртне казне и затварање активисткиња борбе за права жена.

Неславни почетак

Први краљ Саудијске Арабије имао је 42 сина, међу њима и МБС-овог оца, Салмана.

Круна се традиционално преносила између тих синова.

Тек кад су њих двојица изненадно умрла 2011. и 2012. године, Салман је изненада доспео у редослед наслеђивања.

Западне обавештајне службе посебно се труде да проучавају саудијски еквивалент Кремљологије - покушавши да схвате ко ће бити следећи краљ.

У овој фази, МБС је био толико млад и непознат да није био чак ни на радару.

„Одрастао је у релативној анонимности", каже сер Џон Соерс, шеф МИ6 до 2014. године.

„Није био виђен да ће се успети на власт."

Мухамед бин Салман

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Мухамед бин Салман одувек је осећао потребу за доказивањем међу члановима саудијске краљевске породице, према бившем британском званичнику

Престолонаследник је одрастао у палати у којој је лоше понашање имало врло мало последица, ако их је имало уопште; а то би могло да објасни његову озлоглашену навику недовољног промишљања утицаја властитих одлука све док их не почини.

МСБ је постао озлоглашен први пут у Ријаду у позним тинејџерским годинама, кад је добио надимак „Абу Расаса" илити „Отац метка", након што је наводно поштом послао метак судији који је донео одлуку против њега у спору око имовине.

„Садржао је у себи одређену свирепост", примећује сер Џон Соерс.

„Не воли кад му се противе. Али то такође значи да је успео да спроведе промене које ниједан други саудијски вођа није могао."

Међу најдобродошлије промене, каже бивши шеф МИ6, спада укидање саудијског финансирања иностраних џамија и верских школа које су постале легла исламистичког џихадизма - што је имало огромну корист по безбедност на Западу.

МБС-ова мајка Фахда је бедуинска домороткиња и доживљава се као омиљена међу четири жене његовог оца.

Западне дипломате верују да краљ већ много година пати од успореног облика васкуларне деменције; а МБС је био син коме се обратио за помоћ.

Неколико дипломата присетило се за нас састанака са МБС-ом и његовим оцем.

Принц би писао поруке на ајпеду, потом их слао на очев ајпед, као начин да му укаже на то шта треба да каже следеће.

„На крају сам неизбежно почео да се питам да ли му МБС куца све реплике", присећа се лорд Ким Дарош, саветник за националну безбедност Дејвида Камерона док је овај био британски премијер.

Принц је наводно био толико нестрпљив да његов отац постане краљ да је 2014. године наводно предложио убиство тадашњег монарха - Абдулаха, свог стрица - уз помоћ прстена са отровом набављеним из Русије.

„Не знам да ли се само хвалисао, али сви смо то схватили озбиљно", каже Џабри.

Бивши виши званичник за безбедност каже да је у тајности направио видео снимак са сигурносне камере док МБС говори о тој идеји.

„Забрањено му је било да долази на двор, да се рукује са краљем, прилично дуго времена."

У сваком случају, краљ је умро природном смрћу, што је омогућило његовом брату Салману да се попне на престо 2015. године.

МБС је био именован за министра одбране и није губио време да пође у рат.

Рат у Јемену

Два месеца касније, принц је повео заливску коалицију у рат против Хута, који су заузели већи део западног Јемена и које је он доживљавао као посреднике регионалног саудијског ривала Ирана.

То је довело до хуманитарне катастрофе, са милионима људи који су се нашли на ивици глади.

„То није била паметна одлука", каже сер Џон Џенкинс, који је био британски амбасадор непосредно пред избијање рата.

„Један виши амерички војни командант ми је рекао да су добили упозорење 12 сати пред почетак кампање, што је нечувено."

Војна кампања помогла је да мало познати принц постане саудијски национални херој.

Међутим, то је такође била прва у низу од неколико крупних грешака, које су то чак и по мишљењу његових пријатеља.

Почео је да се назире стални образац његовог понашања: МБС-ова склоност да одбаци традиционално спор и академски систем саудијског доношења одлука, радије бирајући непредвидиво или импулсивно деловање; и одбијање да се додвори САД-у или да се према њему понашају као према заосталој земљи-клијенту.

Џабри одлази много даље, оптужујући МБС-а да је фалсификовао краљев потпис на краљевском указу о слању копнених трупа.

Џабри каже да је разговарао о рату у Јемену у Белој кући пре него што је овај започео; и да га је Сузан Рајс, саветница за националну безбедност председника Обаме, упозорила да ће САД подржати само ваздушне нападе.

Међутим, Џабри тврди да је МБС био толико решен да упадне у Јемен да је игнорисао Американце.

„Били смо изненађени да је постојао било какав краљевски указ који је дозвољавао копнене интервенције", каже Џабри.

„Фалсификовао је очев потпис на том краљевском указу. Краљеве менталне способности су убрзано пропадале."

Џабри каже да је његов извор за ову оптужбу „кредибилан, поуздан", и да је повезан са Министарством унутрашњих послова чији је он био начелник.

Џабри се присећа како му је шеф станице ЦИА у Ријаду рекао колико је био љут што је МБС игнорисао Американце, додавши да никада није смело да дође до инвазије на Јемен.

Бивши шеф МИ6 сер Џон Соерс каже да иако не зна да ли је МБС фалсификовао документе, „очигледно је да је била МБС-ова одлука да се војно интервенише у Јемену. То није била одлука његовог оца, иако се његов отац на крају препустио струји."

Открили смо да је МБС од самог почетка доживљавао себе као аутсајдера - млади човек који је имао много тога да докаже и који је одбијао да се придржава било чијих правила сем властитих.

Кирстен Фонтенроуз, која је радила у Националном савету за безбедност председника Доналда Трампа, каже да је, кад је прочитала интерни ЦИА-ин психолошки профил принца, сматрала да је овај промашио поенту.

„Нису постојали прототипови на којима је могао бити заснован", каже она.

„Он има на располагању неограничене ресурсе. Никад му нико није рекао 'не'. Он је први млади лидер који одражава генерацију коју је, искрено, већина нас у влади сувише стара да разуме."

Игра по властитим правилима

МБС-ова куповина славне слике из 2017. године говори нам много тога о томе како он размишља и његовој спремности да ризикује, не плашећи се да не иде у корак са верски конзервативним друштвом којим влада.

И, изнад свега, чврсто је решен да надигра Запад у упадљивим демонстрацијама моћи.

Године 2017, саудијски принц, наводно делајући у име МБС-а, потрошио је 450 милиона долара на Салватор Мунди, који остаје најскупље уметничко дело на свету икад продато.

Портрет, за који се верује да га је насликао Леонардо да Винчи, описује Исуса Христа као господара Неба и Земље, спаситеља света.

Готово седам година, још од аукције, слика је потпуно нестала са лица Земље.

христ, слика христа

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Оспорава се да ли је Салватор Мунди, слику Христа стару 500 година, насликао Леонардо да Винчи

Бернард Хејкел, пријатељ престолонаследника и професор блискоисточних студија на Универзитету Принстон, каже да је, упркос гласинама да она виси на принчевој јахти или у његовој палати, слика заправо у складишту у Женеви и да МБС планира да је постави у музеју у саудијској престоници који још није изграђен.

„Желим да изградим веома велик музеј у Ријаду", Хејкел је цитирао МБС-а.

„И желим кључни предмет који ће привући људе, као што то чини Мона Лиза."

Слично томе, његови планови за спорт одсликавају некога ко је истовремено страшно амбициозан и не плаши се да наруши статус кво.

Невероватна грозница трошења Саудијске Арабије на спорт светске класе - она се једина понудила да буде домаћин Светског фудбалског првенства 2034. године, и уложила више милиона долара у организовање турнира у тенису и голфу - названа је „спортским прањем".

Али ми имамо лидера коме је стало мање до тога шта Запад мисли о њему него да демонстрира управо супротно: да ће урадити све што жели у име уздизања себе и Саудијске Арабије.

„МБС-а занима да изгради властиту моћ као вође", каже сер Џон Соерс, бивши шеф МИ6, који се сусрео с њим.

„А једини начин на који то може да постигне је да изгради моћ властите земље. То је оно што га покреће."

Џабријева 40-годишња каријера као саудијског званичника није преживела МБС-ову консолидацију моћи.

Као шеф протокола бившег престолонаследника Мухамеда бин Најефа, побегао је из краљевства кад је МБС преузимао власт, након што је добио дојаву од стране обавештајне службе да би живот могао да му се буде у опасности.

Али Џабри каже да му је МБС послао текстуалну поруку из ведра неба понудивши му његов стари посао.

„Био је то мамац - а ја нисам насео", каже Џабри, убеђен да би био мучен, затворен или убијен ако би се вратио.

Било како било, његова деца тинејџерског узраста, Омар и Сара, били су приведени и касније затворени због прања новца и покушаја бекства - што су оптужбе које они упорно негирају.

Радна група Уједињених нација за арбитрарни притвор позвала је на њихово пуштање.

„Планирао је моје убиство", каже Џабри.

„Неће се смирити док ме не види мртвог, у то немам никакве сумње."

Саудијски званичници издали су захтев Интерполу за Џабријево изручење из Канаде, али без успеха.

Они тврде да је он тражен због корупције у износу од више милијарди долара током његовог мандата у Министарству унутрашњих послова.

Међутим, он је добио чин генерал-мајора, а ЦИА и МИ6 га сматрају заслужним за помоћ у спречавању више напада Ал Каиде.

Кашогијево убиство

Убиство Џамала Кашогија у саудијском конзулату у Истанбулу 2018. године уплиће МБС-а у тај атентат на начине које је веома тешко оспорити.

Петнаесточлани одред убица отпутовао је на задатак са дипломатским пасошима, а међу њима је било и неколико МБС-ових личних телохранитеља.

Кашовијево тело никад није пронађено, а верује се да је било раскомадано тестером за кости.

Професор Хејкел је разменио поруке преко Воцапа са МБС-ом недуго после убиства.

„Питао сам га: 'Како је ово могло да се деси?'", присећа се Хејкел.

„Мислим да је био у дубоком шоку. Није схватио да ће реакција на то бити толико снажна."

Денис Рос се срео са МБС-ом недуго после.

„Рекао је да он то није урадио и да је то била колосална брљотина", каже Рос.

„Свакако сам желео да му поверујем, зато што нисам могао да верујем да би он могао да одобри тако нешто."

Саудијски новинар Џамал Кашоги

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Саудијски новинар Џамал Кашоги је критиковао политику МБС-а

МБС одувек негира да је знао за заверу, мада је 2019. године рекао да преузима „одговорност" зато што је злочин почињен док је он био на дужности.

Декласификовани амерички обавештајни извештај објављен у фебруару 2021. године изнео је тврдњу да је овај умешан у убиство Кашогија.

Питао сам оне који су лично познавали МБС-а да ли је он нешто научио на основу властитих грешака; или га је чињеница да је преживео Аферу Кашоги заправо додатно осоколила.

„Научио је лекцију на тежи начин", каже професор Хејкел, који тврди да МБС не подноси што се тај случај користи као аргумент против њега и његове земље, али да се убиство као што је Кашогијево више никад неће поновити.

Сер Џон Соерс се опрезно слаже да је убиство представљало неку врсту прекретнице.

„Мислим да је научио неке лекције. Његова личност, међутим, остаје иста."

Његов отац, краљ Салман, сада има 88 година.

Кад он умре, МБС би могао да влада Саудијском Арабијом наредних 50 година.

Међутим, он је недавно признао да страхује да би могао бити убијен, могуће као последица његових покушаја да нормализује саудијско-израелске односе.

„Мислим да има много људи који желе да га убију", каже професор Хејкел, „и он то добро зна."

Вечита будност је оно што човека као што је МБС одржава у животу.

То је оно што је Сабри ал Џабри први пут приметио још на почетку принчевог успона на власт, кад је извукао телефонски кабл из зида пре него што је говорио са њим у палати.

МБС је и даље човек чија је мисија да модернизује властиту земљу и то онако како се његови претходници никад не би усудили.

Али он такође није први аутократа који ризикује да буде толико немилосрдан да се нико око њега не усуди да га спречи да почини још грешака.

Grey line

Погледајте видео о убиству Кашогија:

Потпис испод видеа, Кашогијево убиство
Grey line

Џонатан Рагман је продуцент-консултант на филму Краљевство: Најмоћнији принц на свету

Grey line

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]