Здравље: У прашуми Боливије живи народ који стари спорије од других људи у свету

Кроз прашуму у Боливији ходамо са Мартином Канчи Нејтл, док наоколо лете црвени лептирићи, и молимо је да застане јер наш тим не успева да држи корак са њом.

Њена лична карта показује да има 84 године, али у року од 10 минута може да ископа три ризома дрвенасте биљке јуке и у само два потеза посече дрво банане.

Она ставља огромну гомилу воћа на леђа и креће кући са парцеле на којој узгаја маниоку, кукуруз, банане, и пиринач.

Мартина је једна од 16.000 Чимана, полуномадског аутохтоног народа који живи дубоко у амазонској прашуми, 600 километара северно од главног града Боливије, Ла Паза.

Њена снага није необична за Чиману њених година.

Научници су закључили да припадници ове заједнице имају најздравије артерије од свих које су до сада проучаване и да њихов мозак стари спорије од мозга људи у Северној Америци, Европи и другим деловима света.

Чимана има јако мало.

Они су један од последњих народа на планети који се бави искључиво ловом, потрагом за храном и узгајањем култура.

Погледајте видео: Народ Чимане: Амазонско племе чији припадници живе најздравије на свету

Истовремено, има их довољно да буду значајан научни узорак.

Истраживачи, предвођени антропологом Хилардом Капланом са Универзитета у Новом Мексику, проучавају овај народ већ две деценије.

У седећим активностима проводе само 10 одсто времена по дневном светлу, а индустријско друштво 54 одсто.

Просечан лов, на пример, траје више од осам сати током ког пређу 18 километара.

Они живе на обали реке Маникија, отприлике 100 километара чамцем од најближег града, и тешко им је да стигну до места где могу да набаве прерађену храну, алкохол и цигарете.

Истраживачи су открили да само 14 одсто калорија уносе из масти, а становници Сједињених Држава (САД) више него двоструко, 34 одсто.

Како им је исхрана богата влакнима, 72 одсто калорија добијају из угљених хидрата, а становници САД-а 52 одсто.

Протеине добијају од животиња које лове, као што су птице, мајмуни и рибе.

Намирнице никада не прже.

Први рад професора Каплана и његовог колеге, Мајкла Гурвена са Универзитета Калифорније у Санта Барбари, био је антрополошке природе.

Али приметили су да старији Чимани не показују знакове болести типичних за старост, као што су повишени крвни притисак, дијабетес и срчани проблеми.

Онда им је пажњу привукла студија објављена 2013. године.

Тим који је предводио амерички кардиолог Рендал С. Томсон користио је компјутеризовану томографију (ЦТ) за испитивање 137 мумија из древних цивилизација Египта, Инка и Алеута.

Како људи старе, нагомилавање масти, холестерола и других супстанци може довести до задебљања и стврдњавања артерија, што узрокује болест атеросклерозу.

Такве знакове пронашли су у 47 мумија, што доводи у питање претпоставке да је узрок таквих стања савремени начин живота.

Два истраживачка тима су удружила снаге и скенирали су 705 Чимана уређајем за компјутеризовану томографију да утврде калцијум скор - присуство плака у коронарним артеријама, чија вредност је важна за процену ризика од срчаног удара.

Њихова студија, која је први пут објављена у научном часопису Лансету 2017. године, показала је да је код 65 одсто Чимана старијих од 75 вредност калцијум скора била нула, тачније да немају плак.

Ради поређења, већина Американаца у тој доби (80 одсто) има плак у артеријама.

„Артерије 75-годишњег Чимана изгледају као артерије 50-годишњег Американца", каже Каплан.

У другој фази истраживања, чији налази су објављени 2023. године у стручном часопису Академије наука САД-а (Proceedings of the National Academy of Science), утврђено је да старији Чимани имају до 70 одсто мање знакова атрофије мозга од људи исте доби у индустријализованим земљама као што су Уједињено Краљевство (УК), Јапан и САД.

„Ни код једног одраслог Чимана нисмо пронашли Алцхајмерову болести - то је невероватно", каже нам боливијски лекар Данијел Еид Родригез, координатор медицинског истраживања.

Међутим, старост припадника народа Чимана није једноставно утврдити.

Неки не знају да рачунају, па не могу да изброје њихове године.

Рекли су нам да се руководе записима о хришћанским мисијама у том подручју или година познанства за члановима њихове заједнице.

Научници рачунају године на основу старости деце.

Према њиховој евиденцији, Хилда има 81 годину, али каже да је недавно њена породица убила свињу за рођенданску прославу њене „100. године или неке око стоте".

Хуан, који каже да има 78 година, води нас у лов.

Коса му је тамна, очи живахне, а руке мишићаве и чврсте.

Гледамо како вреба малу длакаву дивљу свињу која успева да се искраде кроз грмље и побегне.

Признаје да му ноге постају тешке: „Тело ме издаје. Не могу више да ходам толико дуго... највише два дана".

Мартина је сагласна.

Припаднице народа Чимана су познате по плетењу кровова од биљке из породице палми (Geonoma deversa), која расте дубоко у прашуми.

Да би је пронашла, Мартина мора да хода три сата у једном правцу, а у повратку и да носи грање на леђима.

„Радим то једном или два пута месечно, мада ми је сада теже", каже она.

Међутим, многи Чимани не доживе старост.

На почетку истраживања, просечан животни век био је једва 45 година, али је сада порастао на 50.

Док старије жене спрема за ЦТ скенирање на клиници где се обавља овај преглед, др Еид се распитује о њиховим породицама.

Једна, бројећи на прсте, тужно каже да је имала шесторо деце, од којих је петоро умрло.

Друга каже да је имала 12, од којих је четворо умрло, а трећа да има деветоро деце која су жива, али да јој је троје умрло.

„Људи који су навршили 80 година су они који су успели да преживе детињство, јер су тада чланови ове заједница изложени многим болестима и инфекцијама", објашњава др Еид.

Истраживачи верују да су сви Чимани током живота имали неку врсту инфекције паразитима или црвима.

Открили су и висок ниво патогена и разне упале, што указује да се тела Чимана непрестано боре са инфекцијама.

Због тога су се запитали да ли су те инфекције у раном добу, поред исхране и физичке активности, још један разлог доброг здравственог стања старијих Чимана.

Међутим, начин живота ове заједнице се мења.

Хуан каже да месецима није могао да улови довољно велику животињу.

У таласу шумских пожара крајем 2023. године уништено је скоро два милиона хектара прашума и шума.

„Животиње су побегле од ватре", каже он.

Почео је да узгаја стоку и показује нам четири јунца која ће, нада се, обезбедити протеине за његову породицу ове године.

Др Еид каже да промене у заједницу доносе и чамци са ванбродским мотором, познати као пеке-пеке (peque-peque).

Њиме Чимани путују до места где могу да набаве шећер, брашно и уље.

А како чамци имају моторни погон, значи да веслају мање него раније, што је „једна од најзахтевнијих физичких активности", каже он.

Пре 20 година скоро да није било случајева дијабетеса, али је ова болест почела да се јавља, а ниво холестерола је почео да расте и међу млађима, открили су истраживачи.

„Свака мала промена у њиховим животним навикама утиче на ове здравствене параметре", каже др Еид.

Током 20-годишњег научног рада, и сами истраживачи су утицали на живот овог народа, јер су им омогућили бољи приступ здравственој заштити - од операција катаракте до лечења сломљених костију и уједа змија.

Али Хилду каже да старост не треба схватити превише озбиљно.

„Не плашим се смрти", каже нам са осмехом.

„Сахраниће ме и нећу се померати, лежаћу мирно".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]