Олимпијски пребези: Спортисти који траже спас од угњетавања и сиромаштва

Белоруска спринтерка Кристина Тимановскаја седи у белом дресу на терену

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Белоруска спринтерка Кристина Тимановскаја је добила држављанство Пољске 2022. године
    • Аутор, Сунет Перера
    • Функција, ББЦ светски сервис
  • Време читања: 6 мин

„На Олимпијским играма у Токију била сам у репрезентацији Белорусије", каже спринтерка Кристина Тимановскаја.

„Сада, на Играма у Паризу, представљам Пољску".

На Играма у Токију, које су због пандемије корона вируса одржане 2021, 27-годишња атлетичарка је привукла пажњу јер је затражила азил, плашећи се да ће због објаве на друштвеним мрежама бити ухапшена кад се врати у домовину.

Тимановскаја је 30. јула 2021. објавила видео на Инстаграму у којем критикује белоруске званичнике, јер су је у последњем тренутку и без њеног пристанка уврстили у штафету на 400 метара.

Атлетичарка је касније рекла да је након ове објаве под присилом одведена на аеродром у Токију одакле је требало да против њене воље буде враћена у Белорусију.

Рекла је да је на терминалу тражила од полиције да спречи да је присилно украцају у авион.

После инцидента, званичници Белорусије су изјавили да је Тимановскаја избачена из репрезентације због „емотивног и психичког стања", што је она негирала.

У фебруару ове године, главни тренер белоруског атлетског олимпијског тима Јуриј Мојсевич суспендован је на пет година због учешћа у одласку Тимановскаја са Игара.

Атлетичарка каже да је одлука да затражи азил била тешка, јер је значила да ће оставити породицу и пријатеље и да ће можда морати да прекине спортску каријеру - али сматра да није имала избора.

„У разговору телефоном, бака ми је рекла да урадим штагод осим да се вратим у Белорусију", каже она за ББЦ.

„То је могао да буде не само крај моје каријере, него и нормалног живота јер нисам знала шта ме чека".

Тражење азила

Белоруска спринтерка Кристина Тимановскаја шета са јапанским званичницима на аеродрому у Токију

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Кристина Тимановскаја (у средини) је одбила да се укрца у авион за Белорусију на аеродрому у Токију

Тимановскаја каже да је пре Олимпијских игара учествовала у протестима због спорних председничких избора у Белорусији 2020. године.

Након што је председник Александар Лукашенко, блиски савезник Русије, прогласио убедљиву победу, у Белорусији су кренули протести током којих су ухапшене стотине, међу њима и пријатељи атлетичарке.

Тимановскаја каже да су и пре Игара белоруске власти знале да је учествовала у протестима.

„Дакле, знала сам ако се вратим кући, да ћу имати озбиљне проблеме", каже.

Presentational grey line

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Presentational grey line

Након што је контактирала полицију на токијском аеродрому, Тимановскаја је затражила помоћ од Међународног олимпијског комитета (МОК) и одлучила да затражи азил у Пољској.

Она је једна од многих спортиста који се након великих спортских такмичења не враћају у домовину јер су забринути за личну безбедност и поштовање људских права - или у другим случајевима, зато што желе бољи живот.

Зашто одлучују да пребегну?

Дизач тегова Џулијус Секитолеко подиже тегове на Играма Комонвелта 2018. године

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Дизач тегова Џулијус Секитолеко је нестао на неколико дана из кампа у Јапану јер се „надао да ће наћи посао да издржава породицу"

Током Олимпијских игара у Токију 2021. године, Циманускаја није била једина на насловним странама.

Џулијус Секитолеко, дизач тегова из Уганде, нестао је током предолимпијског тренинг кампа у Јапану.

Касније је објаснио да се „надао да ће наћи посао да издржава породицу".

„Нисам имао ништа у Уганди.

„Жена ми је била трудна, а ја нисам имао начина да зарадим новац", каже Секитолеко за ББЦ.

„Нисам могао да издржавам породицу".

Спортиста каже да су му званичници Уганде накнадно забранили учешће на Олимпијским играма и Играма Комонвелта због „срамоћења земље".

„Тада ми мозак уопште није радио", додаје Секитолеко.

Овај 24-годишњак каже да се, као и многи спортисти у сиромашнијим земљама, трудио да састави крај с крајем док је покушавао да изгради спортску каријеру.

Џулијус Секитолеко са свим медаљама око врата које је до сада освојио

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Џулијус Секитолеко је продао мотор да би могао да оде на Игре у Токију, надајући се да ће освојити медаљу

Али док је био у Токију, Међународна федерација за дизање тегова га је обавестила да није ушао у олимпијски тим, а Олимпијски комитет Уганде (ОКУ) је организовао његов повратак у Уганду.

У првом саопштењу, ОКУ је рекао да је Секитолеко стигао у Јапан пре него што је потврђена његова квалификација за Игре.

Међутим, Џулијус оптужује ОКУ-а да су га одвели у Токио пре него што су били сигурни да се квалификовао.

Секитолеко каже да је продао мотор, којим је возио људе и тако зарађивао новац за пут у Токио у нади да ће освојити медаљу на Играма.

На крају му је речено да напусти Токио пре почетка такмичења.

Након што је нестао, каже да је три дана тражио посао у Јапану и преживљавао на мало хране коју је спаковао у торбу.

„Када сам одлазио из собе, у торбу сам ставио неколико колача и банане да имам шта да једем".

Након нестанка, полиција је кренула да га тражи и на крају је депортован у Уганду.

Одређен му је притвор, али је касније пуштен.

Спортисти који су пребегли

Отварање Олимпијских игара на стадиону у Лондону 1948. године

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Први пребег спортиста догодио се на Летњим Олимпијским играма у Лондону 1948. године

Први спортиста који је пребегао током Олимпијских игара била је тренерка чехословачког гимнастичког тима Марија Провазњикова, која је током Игара 1948. године у Лондону затражила азил у Енглеској, јер није желела да се врати у родни Праг након државног удара који су извели комунисти.

На Играма 1996. године у Атланти, ирачки дизач тегова Ахмед је пребегао у Сједињене Државе, јер се плашио да ће у домовини бити погубљен због супротстављања Садаму Хусеину, иако је на церемонији отварања носио заставу земље.

Током утакмице квалификација за Светско првенство у фудбалу између Мјанмара и Јапана у Токију 2021. године, голман Мјанмара Пи Лиан Аунг подигао је три прста у знак протеста против војног удара у земљи.

Тај гест у преносу уживо је изазвао велику пажњу јер је пркосио моћној војсци.

Након утакмице, Аунг је затражио азил у Јапану, страхујући за живот ако се врати у домовину.

Азил му је одобрен у августу те године.

Током пријатељског фудбалског турнира у Француској 2011. године, цела фудбалска репрезентација Сенегала је нестала из хотела.

Током Олимпијских игара у Лондону 2012. године нестали су 21 спортиста и тренер.

На Играма Комонвелта 2018. године у Аустралији, нестало је 13 спортиста из Африке.

Закон о избеглиштву

Према Уједињеним нацијама (УН), избеглица је неко ко бежи од сукоба или опасности и прелази границе у потрази за сигурношћу, и не може да се врати кући без ризика по личну безбедност.

Израз мигрант односи се на некога ко одлучи да се пресели у другу земљу ради новог почетка или у потрази за бољим економским могућностима.

„Људи у спорту нису изузети од кршење људских права и ситуација када им је потребна заштита", каже за ББЦ Јана Фаверо из аустралијског Центра за тражиоце азила.

У Аустралији, која ће бити домаћин Олимпијских игара 2032. године, велики број спортиста је до сада затражио азил, посебно после Игара Комонвелта 2018. године

Фаверо наглашава да свако има законско право да тражи заштиту од прогона, без обзира на начин на који је стигао у Аустралију - земљу чији су се центри за азил показали контроверзним.

У протеклих неколико година, организација у којој ради Фаверо је помогла одређеном броју спортиста који су затражили заштиту у Аустралији.

'Зачарни круг'

Тим Шри Ланке на отварању Игара Комонвелта 2022. године

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Неколико спортиста Шри Ланке су нестали током Игара Комонвелта 2022. године

Због економске кризе у Шри Ланки, одређени број спортиста је нестао током недавних међународних спортских такмичења, међу којима су биле и Игре Комонвелта 2022. године.

Пратиба Маханамахева, бивши комесар за људска права Шри Ланке, каже за ББЦ да, иако азил не може да се тражи због економских проблема, многи спортисти се надају да ће обезбедити бољи живот породицама - и због тога су спремни да се одрекну спортске каријере.

Овај правник верује да спортисту који нестане може да замени други, али да и те замене могу да одлуче да нестану.

Сматра да се тај „зачарани круг" неће прекинути све док спортисти не добију потребну помоћ за породице док они тренирају.

'Без избора'

Пољски женски тим у штафети 4к100 м на Светском атлетском првенству у Будимпешти 2023.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Тимановскаја (десно) је представљала Пољску у штафети 4к100 м за жене на Светском атлетском првенству у Будимпешти 2023.

Тешкоће са којима се суочавају многи спортисти често су прикривене раскошним церемонијама отварања Олимпијских игара.

Џулијус Секитолеко се и даље нада да ће одлетети у Француску да присуствује надметањима на овогодишњим Олимпијским играма, иако има потешкоћа да заради за месечну станарину.

Не жели да размишља о прошлости и још увек се нада да ће се једног дана доказати као спортиста.

У међувремену, Кристина Тимановскаја се спрема да се ове године такмичи под заставом Пољске.

Да није добила подршку коју јој пружа држављанство Пољске, каже да би морала да оконча каријеру.

„Олимпијске игре уједињују људе из свих крајева света", каже она.

„Има много спортиста, попут мене, који једноставно немају избор.

„Понекад морамо да бежимо из домовине само да бисмо се спасили".

Додатно извештавање: Џеси Кенер и Мие Мие Каинг

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]