Борбе с биковима: Дечак против традиције у шпанском граду познатом по кориди

Можда звучи као необичан избор занимања у времену у којем се борбе с биковима сматрају окрутним и старомодним спортом, првенствено због добробити животиња.

Међутим, друштвени ставови у појединим деловима шпанске покрајине Кастељона нису толико напредни као у оближњој Валенсији и Барселони, а дечакa на ово занимање подстиче његов деда који не мари зa контроверзе око борби с биковима.

Нови документарац Дечак и одело светлости, који је недавно премијерно приказан на Фестивалу документарног филма у Шефилду у Енглеској, током неколико година прати дечака Борху и његов однос са дедом Матијасом.

Редитељка Инма де Рејес, родом из градића Кастељона де ла Плане (скраћено Кастељон), одрасла је уз арену за борбу с биковима у центру града и гледала је кориду на телевизији.

Тада, међутим, није схватала да се њено родно место сматра престоницом кориде у Шпанији.

„То је мали град у коме време стоји, а људи се баве традиционалним пословима, рибаре, раде на пољима поморанџи и раде послове у вези са борбом с биковима, а повремено се одржава традиционална верска прослава.

„Тако ја видим мој родни град - као место где се ништа не мења.

„Зато сам отишла, нисам се ту уклапала, желела сам да истражим свет и сазнам ко сам изван мог градића.

„Када сам се вратила због снимања филма, почела сам дубље да сагледавам како породице усађују вредности у децу и како се обликују њихове личности".

Када је Рејес почела да се бави темом за документарац, мајка јој је послала чланке из локалних новина у којима наглашавају традицију борбе са биковима, а редитељка је тако открила свет за који раније „није била заинтересована".

„Мој деда је имао књиге и постере о борбама с биковима, али сам мислила да је то било давно", присећа се Рејес.

„Нисам знала колико је та култура велика".

Пријатељ шпанске редитељке, која сада живи у Единбургу, главном граду Шкотске, повезао ју је са школом за борбу с биковима преко које је упознала Борху.

У пракси, борац с биковима, одевен у сјајну и китњасту одећу, покушава да покори, онеспособи или убије бика у арени пред публиком.

У филму је јасно да Матијас није остварио сан да постане професионални борац с биковима и да је његова жеља да му унук успе у ономе у чему он није, делом и зато што се нада да би то могло да помогне породици да се извуче из сиромаштва.

Борха осећа да су му због сиромашног порекла могућности у животу ограничене и у почетку се мири са жељама његове породице.

Продуценткиња Ајмара Рекес каже да је замишљати себе као борца с биковима „романтично" и да тај сан „следи Борха".

„Сви гледају на тореадора као на неког ко ужива углед, не размишљате о убиству.

„Као дете, он машта као и његова породица. 'Ах, он ће бити тамо у арени'.

„То је представа, у неку руку је прави табор, упарадиш се и мајке су тако поносне.

„Али онда морате да убијете бика и то је највећи парадокс".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Индустрија која 'пропада'

Документарац Дечак и одело светлости, који је сниман пет година, не бежи од контроверзи око борби с биковима.

Борха посматра како током одржавања кориде демонстранти јуришају на арену и носе транспаренте на којима пише „Без насиља".

Међутим, за филм који се бави борбом с биковима приметно је да садржи мало сцена из кориде.

Та тема је у позадини суптилне приче о одрастању, сазревању, породици, и сиромаштву.

„Знали смо да борбе с биковима не могу да буду у првом плану", каже Рејес.

„Прича о Борхином одрастању морала је да буде у средишту пажње, делом и да би гледаоци могли да уживају у филму.

„Борбе са биковима можете да гледате на Јутјубу и нисам хтела да прикажем више таквих сцена.

„Више се ради о обликовању личности детета".

Заправо, током снимања документарца одржане су само две борбе с биковима.

Погледајте видео о босанској кориди

Рејес, којa сада живи у Единбургу, описује Борху као „нежног и брижног", а таква личност вероватно није подобна за свет борбе с биковима.

„На почетку сам била задивљена Борхином посвећеношћу, он је тако ревносно извршавао задатке.

„Изгледало је као да мисли: 'Ово је оно што ми је речено да радим и ово је оно што ћу урадити'.

„Мислим да је невероватно дете", каже Рејес.

„Надам се да ћете у филму видети како одраста, да је све мање посвећен убијању бика.

„И ја сам као режисерка осећала да Борха није створен за ово, а и он је то некако знао.

Филм приказује сцене Борхе и његовог брата како вежбају користећи моделе главе бика постављене на точак, док их њихов деда посматра.

Прати Борху и у другим ситуацијама - дружењу са пријатељима и како му се по мери кроји традиционални костим за кориду.

Међутим, било је изазовно ставити причу о Борхи у први план, јер као и многи његови вршњаци није увек био рад да говори о његовим осећањима.

„Током снимања филма, покушавала сам да схватим шта Борха мисли без да то изговори, јер не мислим да би он било коме некада рекао да неће то да ради, али можете да претпоставите", каже Рејес.

„Тако да је заиста било тешко пренети мисли и осећања на филмско платно, да дочарате да је почео о томе да размишља без икакве нарације или разговора са њим".

Заслуге за то приписује њеном сниматељу који је успео да ухвати Борхина осећања преко израза лица и говора тела.

„Само док га гледате, почињете да схватате да се у самом Борхи много тога дешава".

Иако борбе с биковима нису незаконите у Шпанији, многи градови су увели забране.

Борбе с биковима се повремено такође одржавају у деловима Португала, јужне Француске, Мексика, Еквадора, Венецуеле и Перуа.

У многим земљама, међу којима је Уједињено Краљевство, оне су забрањене или је поступак доношења такве одлуке у току.

Колумбија постепено уводи забрану која би требало у целој земљи да ступи на снагу 2027. године.

Рејес је свесна да када чују да филм садржи сцене борби с биковима неки људи можда неће желети да га погледају, али каже да је „важнија порука документарца да деци треба дозволити да истражују и буду штагод желе".

„И такође се надам да ће то проширити погледе [гледалаца] у смислу да не треба одмах осуђивати људе зато што раде нешто што ви сматрате лошим и да им треба дати прилику да објасне зашто је то њихов избор.

„Немају сви привилегију да изаберу занимање или да иду на универзитет, чак и ако живе у Европи.

„Надам се да сцене борби с биковима неће одвратити људе од гледања филма".

Рекес каже да борбе с биковима вероватно немају будућности, чак и за оне којима је то занимање.

„Реалност је да је то индустрија која пропада", каже.

„Пропада, више не постоји.

„Људи који желе да се држе традиције мисле да је то веома важно, али већина бораца са биковима је незапослена.

„То више није оно што је било, и то се јасно види у филму".

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]