Од здравља до спорта којим се бавите: Шта све уши откривају о вама

Ухо је попут санте леда: највећи део му је невидљив.

Његов једини уочљив сегмент је атријум, структура у облику шкољке, направљена од флексибилне хрскавице, прекривена кожом.Главна функција му је да делује као труба, филтрира и каналише звучне таласе до средњег уха, а потом ка у унутрашњем, где настаје наше чуло слуха.

Медицински преглед увета обично се радим инструментом који се зове отоскоп.

Њиме се проверавају унутрашњи канали како би се утврдили најчешћи проблеми који се јављају попут инфекције или таложење воска.

Али, спољни део ува може штошта да каже о вашем здрављу, породичним особинама, па чак и о томе да ли се бавите неком врстом контактног спорта.

Меснати, висећи део на дну је ушна ресица.

Преклопљени врх, који се савија дуж ивице уха је спирала, назвала по облику који формира, а две истакнуте области поред канала су трагус и антитрагус.

Облик сваког уха је јединствен као отисак прста и сваки његов део има посебно име.

Реч трагусизведена је из грчког језика и значи коза.

To je зато што је тај део обично прекривен длакама, те подсећа на козју браду

Како се формира облик режњева?

Ушне ресице се разликују од остатка уха.

Немају хрскавицу па су мекане.

Али на њихов изглед може да утиче и генетика: могу да буду слободни са висећим делом или причвршћени на главу директно.

У почетку се веровало да је алел, врста гена, који кодира слободне режњеве доминантан што значи да морате имати само једну копију гена, било од мајке или оца.

Сматрало се да прикачене режњевe стварају рецесивни алели, што значи да су наслеђени од оба родитеља.

Слободни режњеви су зато чешћи.

Сада знамо да то и није тако једноставно и да је читав спектар између слободних и везивних режњева, које кодирају различити гени.

Ако се загледате у сопствене и упоредите их са режњевима блиских људи или неких познатих личности уочићете да се разликују по облику и величини.

Ношење тешких минђуша може да издужи ваше режњеве и промени вам изглед.

Ушне шкољке су богате сензорним нервним влакнима, због чега се сматрају ерогеним зонама, осетљивим на додир, дисање и угризе.

Погледајте видео:

Гихт и тофи

Гихт није више само болест грузијске аристократије, већ системско стање које може да утиче на зглобове, срце, бубреге, па чак и на уши.

Узроковано је високим нивоом мокраћне киселине у крвотоку, која се претвара у кристале.

Ако се они акумулирају у зглобовима, могу да изазову упалу или да утичу на њихово слабљење, узрокујући болно отицање.

Висока мокраћна киселина је повезана и са вишим нивоом „лошег" холестерола и кардиоваскуларним обољењима, попут високог крвног притиска и можданог удара.

Ти кристали понекад могу да се развију и испод коже, у виду квржица званих тофи, које се често формирају у ткиву око зглобова, али и у ушима.

Тофи су чврсти и изгледају попут шљунка, па отуда и њихов назив (облик једнине на латинском значи камен).

Ако се пробију кроз кожу или се хируршки уклоне, обично имају кредаст облик.

Тофи настају после дужег временског периода и повезани су само са гихтом.

Спортско и карфиол ухо

Како уши штрче у односу на остале органе, подложне су разним оштећењима.

Боксер Мајк Тајсон је чак одгризао део уха његовом противнику Ивандеру Холифилду током борбе.

Једно од трауматских стања је карфиол уво, познато као рвачко или уво боксера.

Његово медицинско име је субперихондријски хематом - технички термин који описује накупљање крви око хрскавице уха као резултат механичког оштећења, које може да изазове на пример директан ударац.

Проблем је озбиљнији него што се чини.

Оштећење крвних судова и повишени крвни притисак могу лишити хрскавицу кисеоника и изазвати њену деформацију.

Тело реагује стварајући грудвасту масу везивног ткива и тако настаје „карфиол уво".

Развој ушију карфиола може да се избегавањем спортова који су највише повезани са овим стањем, као што су рагби, рвање и борилачке вештине.

За оне који воле контактне спортове, капа или кацига прави су начин да заштите уши.

Ако се појави хематом, важно је да га аспирирате иглом како бисте заштитили хрскавицу од оштећења.

Спољни и видљиви делови наших ушију нису само декоративни.

Њихове функције су многобројне: од преношења звучних таласа до сексуалног узбуђења.

На њихов изглед могу да утичу спортови које волимо да играмо, али и врста накита који носимо.

*Дан Баумгард је виши предавач на Факултету за физиологију, фармакологију и неуронауку на Универзитету у Бристолу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]