Генетика: Како ДНК тест може да промени нечији живот

Кара Рубинстајн Дејерин је оцу 2017. године за Божић поклонила кућни ДНК тест јер је желела да открије одакле тачно из Африке долазе њени преци.

Она је породично стабло њене породице већ истражила до три брата који су били робови у Тексасу, али јој је сан био да властите синове одведе у Африку и обави оно што се назива ,,туром проналажења сопствених корена".

Био је то узбудљив поклон, али не и претерано оригиналан.

Комплети са тестом компанија као што су АнсестриДНК (AncestryDNA), 23ендМи (23andMe) и МајХеритејџ (MyHeritage) одавно су постали идеални божићни поклони за оне који већ имају све.

Широм света, десетине милиона људи већ је тестирало сопствени ДНК, а међу њима је и око пет одсто Британаца и више од 26 милиона Американаца.

Ово је за многе од њих било привлачно због примамљивих обећања да ће наши гени открити ко смо заиста и одакле долазимо.

Тако је и Кара Рубинстајн Дејерин купила тест за себе и оца.

Одрастајући у Сијетлу са белом мајком и црним оцем, Рубинстајн Дејерин је расизам искусила од најранијих дана.

Деца у школи су је звала 'Орео', 'полутанка' и 'зебра'.

Када је испуњавала формуларе за упис у школу, њена мајка је заокружила опцију да је њена ћерка црна.

„У Америци има и 'кап крви' правило по којем се, ако имаш макар једну кап крви неког афричког претка, сматраш обојеном особом",

„Она је мислила да ће ми то помоћи да се докопам неких програма", каже Рубинстајн Дејерин.

На основу њеног изгледа, школски администратор је довео у питање податак са формулара, али на расу и етничко порекло утиче много више ствари него боја коже, додаје она.

„Не можеш само да погледаш некога и да аутоматски знаш његово етничко порекло".

Резултати ДНК теста Рубинстајн Дејерин су стигли нешто мало пре њеног 44. рођендана, у виду кружног дијаграма.

Финско, немачко и енглеско порекло заузимали су половину круга, док је другу половину заузимало јеврејско Ашкењази.

Човек који је васпитавао Рубенстајн Дејерин није био њен отац и она на крају није имала никакво афричко порекло.

Рубинстајн Дејерин је сада припадала етничкој групи о којој није знала ништа.

„Никада до тада нисам ни чула за термин Ашкењази. Мислим да моја мајка никада у животу није ни срела неког Јеврејина.

„Очигледно јесте једном приликом", додаје кроз осмех.

Погледајте како су научници на основу ДНК мумије реконструисали лица древних Египћана

Пет година после овог открића открића, она током нашег Зоом разговора носи привезак са Давидовом звездом.

Прихватила је реформски јудаизам и недавно се вратила после неколико месеци проведених у Израелу.

Усвојила је презиме биолошког оца као сопствено, отуд и ово Рубенстајн у њеном имену, иако је он умро више од 10 година пре него што се она подвргла ДНК тесту, а његова породица не жели никакву везу са њом.

Рубенстај Дејерин није имала никога да јој помогне у разумевању њеног новог, јеврејског идентитета.

Када је успела у томе, моментално је осетила повезаност.

„Када сам први пут отишла у храм, села сам позади и почела да слушам хебрејски. У том тренутку је у мени нешто кликнуло", препричава.

Док сам радила подкаст Д Гифт (The Gift), моју серију за ББЦ Радио 4 на ББЦ Соундс-у, открила сам да људи који из пуке знатижеље узимају ДНК тест могу да очекују да ће им се можда десити животне промене.

Шта радите када откријете да припадате другачијем етничком пореклу него што сте мислили док сте одрастали?

Да ли наше наслеђе долази од наших гена или васпитања? Колико уопште можемо да верујемо овим тестовима који нам говоре ко смо?

У времену идентитетских политика, расни идентитет вам може донети извесне специфичности као што је приступ одређеним просторима, а може и да вас искључи из неких других.

Бити део неке мањинске групе може да значи да је вероватније да ћете се суочити са дискриминацијом, бруталношћу, па чак и геноцидом, али, као што је то знала и мајка Рубенстајн Дејерин,

можда можете лакше да се докопате одређених програма, стипендија, па чак и богатства: домороци који припадају Хо Чанк нацији у Висконсину имају право на део од 200.000 долара племенског

богатства после средњошколске дипломе, све док резултати генетског теста показују да имају неопходну количину Хо Чанк ДНК.

Али расни идентитет не одређују само гени.

Марк Томас, професор еволуционе генетике на Лондон колеџ универзитету у Великој Британији, већ годинама критикује генетски тест порекла.

„Тестирање на генетско порекло има поприлично шаролику историју са људима који су у прошлости истицали претеране или смешне захтеве по питању тог порекла", каже Томас.

Ствари су се поправиле пошто је он покренуо питање валидности оваквих захтева, додаје он.

„Велике компаније данас више то не раде, али се мени допада када те фирме користе термин 'етнички', јер ваше биолошко порекло није ваш етницитет - етницитет је друштвено дефинисана категорија.

„Чини ми се да оне користе ту реч као еуфемизам за расу, која је такође друштвени конструкт, али идеје по питању расе традиционално су базиране на пореклу. Све је некако бљутаво, нису биолошки значајне категорије".

Проблеми са ДНК и идентитетом

Коришћење кућног ДНК теста у циљу предвиђања етницитета може да буде проблематично.

Тестови дају резултате који се базирају на географским регионима, што је људска измишљотина, а не биолошка категорија и референтним групама које етницитет процењују према самопрокламованој националности и идентитету.

ДНК тестови би могли да покажу локацију на којој људи са сличним ДНК типично живе, али популациони подаци којима компаније располажу су ограничени.

Њихови извештаји се заснивају на проценама које варирају од компаније до компаније и који се временом могу мењати, у зависности од података који су доступни свакој појединачној компанији.

Компаније које стоје иза кућних ДНК тестова на вебсајтовима признају да су њихове процене о етницитету несавршене.

МајХеритејџ истиче да се само ради о проценама са ограничењима: границе су нејасне, а и саме процене о етницитету могу ићи само донекле у прошлост.

У 23ендМи наводе неколицину 'тачака' које њихове процене чине несавршеним: људи обично имају бројне претке, а биомедицинска истраживања се обично усредређују на ДНК људи европског порекла, што значи да имају много мање расположивих података остатка популације.

Указују и да ће њихови резултати тестова понудити детаље који се тичу 'генетског порекла' - да делите недавне претке са групом људи која се идентификује као припадајућа некој етничкој групи - пре него процену етницитета или расе.

Они ће истаћи, на пример, важне разлике између резултата теста који показује поклапање са ДНК домородачке популације у Америци и тврдње о таквом идентитету.

„23ендМи не комбинују концепте етницитета и генетског порекла.

„Одувек смо схватали важност јасног раздвајања ових различитих модела", рекао је портпарол компаније поводом њихове рекламе.

У АнцестриДНА истичу да су њихови резултати производ поређења ДНК са референтним панелом самопрокламованог етницитета и да се ту не ради о различитим биолошким категоријама, као и да резултати нису савршени у процени тога одакле долазе ваши преци.

Али све три компаније истичу етничке и националне компоненте њихових резултата у маркетиншким наступима и ту најчешће наилазимо на интересовање потрошача.

Џејкобсен је почела да се занима за њено порекло још од када је пре 50 година чула један успутан коментар.

Одрасла је у Квинсу, у Њујорку, као дете данских имиграната који су у САД дошли 1947. године.

„Моји родитељи су били свингери", каже она.

Када је имала 16 година, момак њене мајке је онако узгред рекао да је њен биолошки отац био црнац.

Џејкобсен до тада није имала никаквог разлога да сумња да је било шта друго осим стопроцентне Данкиње.

„Била сам запањена. Нисам имала представу о чему прича

„Потпуно сам изгледала као белкиња", каже она.

Када је те вечери разговарала са данским оцем, он јој је рекао да превише личи на његову мајку да би то била истина.

Али семе сумње је било посејано и остало је у њеној глави све док није ушла у касне 60-те године живота.

Данас је проналажење одговора на овакво питање једноставно баш као и мало пљувачке у стакленој ампули и слање узорка на ДНК анализу.

Када су резултати стигли, њен дијаграм је показао да је она 25 одсто западно-афричког порекла.

„Отварање тог имејла и откривање резултата били су валидација питања које сам себи постављала последњих 50 година".

Почела је да учи све што је могла о сопственом пореклу.

Имала је ДНК поклапање са блиском рођаком у 23ендМи, па јој је посредством вебсајта послала поруку.

Заједно су успеле да открију да је њен биолошки отац био плесач Пол Мирс Јуниор, па је Џејкобсен почела да претреса интернет у потрази за информацијама о њему, а на крају је написала и мемоаре о потрази за сопственим генетским идентитетом.

У исто време, потпуно је прихватила њено новооткривено афричко порекло.

И баш као мушкарац у реклами за Ансестри, Џејкобсен је променила начин облачења: екпериментално је почела да покрива главу нигеријским турбаном (геле) и проучава Јутјуб туторијале који су подучавали жене како се турбан везује.

Отишла је и у локалну продавницу и 28-годишњем сину купила дашики, шарену кошуљу из Западне Африке.

Али Алек се у овој кошуљи није осећао комфорно.

„Био је предиван одевни предмет, али је мени изгледао као неки виц,

„Дефинитивно није нешто што бих могао да носим. Као да се радило о неком костиму", каже он.

Алек је потом објаснио мајци да њени експерименти са афричком културом представљају неку врсте апропријације.

Без обзира на то шта је показао њен ДНК тест, рекао је, уколико нека особа изгледа као да је бела, тешко да може да искуси живот који воде људи који су црни.

„Једна од ствари у вези расе је да се не тиче вас самих, више је како се друштво односи према вама.

„Једном када сам схватила шта заиста значи апропријација, почела сам да се преиспитујем: 'Да ли присвајам или прихватам нешто?", каже Џејкобсон.

За њу је то био почетак портаге за сопственом душом, који је трајао годинама.

„Променили су се моји ставови о раси. Било је ту још много ствари које сам морала да научим".

Џејкобсен је све више читала о црној историји и култури, нарочито о грађанским правима током 1960-их година.

Потом је 2020. године убијен Џорџ Флојд.

„Почела сам да схватам да сам интернализовала расизам који је свуда око мене", каже она.

Кретала се путем који није био ни одбацивање ни прихватање новостеченог идентитета, што се показало као веома компликован пут за њу.

„Било је право минско поље".

И Рубинстајн Дејерин и Џејкобсен су желеле да наставе са истраживањем идентитета откривеног у њиховим резултатима теста.

Али шта се дешава када вам кућни ДНК тест саопшти неке ствари о наслеђу које нисте желели да чујете?

Стромфронт, форум неонациста и белих супремациста, има на десетине постова самопрокламованих расиста који су користили ове тестове у потрази за расном чистотом, само да би добили резултате који су открили да они и нису толико бели колико су мислили.

„Европљанин сам 61 одсто.

„Веома сам поносан на моју белу расу и европске корене. Знам да су многи од вас бељи од мене. Баш ме брига. Имамо исти циљ. Урадићу све што је потребно да заштитим нашу белу расу", пише у једном од постова.

Један од одговра био је посебно бруталан.

„Припремио сам ти једно пићенце. У њему је 62 одсто чисте воде. Остатак је цијанид. Ценим да немаш ништа против да то и попијеш. (Можда не би било лоше да мало промешаш, јер свако може да види да се не ради о чистој води). Цијанид није вода, а ТИ ниси Бео".

Арон Панофски, директор Института за друштво и генетику на Универзитету Калифорнија и Џоан Донован, социолошкиња из Кенедијеве школе на Харварду, анализирали су 639 објава на Стормфронту не би ли одредили начине на које се бела екстремистичка група носи са неочекиваним резултатима ДНК тестова.

Открили су различите стратегије, у зависности од самих учесника дебате и начина на који је њихова вест дочекана на форуму.

У неким случајевима корисника је одбацила заједница, док се у другим одбацивао сам тест.

„'Није ти потребна наука да би препознао белину. Уколико си бели националиста, онда можеш да видиш расу, да је познајеш, осетиш и ниједан тест на свету то није у стању да ти саопшти', био је одговор једног од чланова форума.

„Понекада је одбацивање конспиративније: 'Зашто би откривао сопствени ДНК компанијама које резултате користе за праћење и контролу белих националиста? Ми и сами знамо ко смо'", каже Панофски.

Он и Донован су приметили да су ДНК резултати навели чланове форума да поново преиспитају сопствена схватања расне чистоте.

„Било је дискусија на ту тему: 'Мораћемо да ревидирамо наше ставове по питању тога ко је међу нама бео уколико желимо да одржимо овај покрет'. Они су приметили и дискусије о самом постојању генетске дефиниције расе и уколико је има, где је граница иза које почиње бела раса."

О раси се може преговарати, чак и код расиста.

„Чак ни бели националисти немају стабилно и перманентно разумевање онога шта представља бела раса, али су у константном преиспитивању, расправљању и сукобљавању по питању њеног значаја", додаје Панофски.

АнцентриДНА у рекламама више нема размену ледерхозни за килтове, али просветљење по питању вашег наслеђа које би могло да промени начин на који видите сами себе и даље је значајан мотив због којег се кућни ДНК тестови добро продају.

За Рубинстајн Дејерин нема размене идентитета.

„И даље се ослањам на оно што волим у мом делимичном припадању афричко-америчкој култури, а уједно могу да пригрлим и мој јеврејски идентитет", каже она.

Тренутно предводи организацију која помаже људима чије животе су уздрмали неочекивани резултати кућних ДНК тестова.

У случају Џејкобсон, њени резултати су јој подарили могућност да се суочи са предрасудама и стереотипима за које није била ни свесна да их поседује.

„Они су усталили мој лични осећај припадности, али су у исто време и отворили многа друга питања.

„Не говорим људима да сам црна и не уносим у упитнике и формуларе који се баве мојим идентитетом, али дубоко у срцу осећам тај црни део - половину мог наслеђа", каже она.

ДНК тестови су добри када вам откривају рођаке, али саме генетичке одреднице о томе да ли сте црни или бели нема, а етничке категорије се стално преиспитују, чак и од корпорација које продају тестове.

Они могу да дају потпуно другачије резултате.

ДНК резултати могу да промене начин на који посматрате свет, али вам не могу рећи ком свету припадате.

То зависи од тога како тај свет види вас и како ви сами себе видите.

„У данашњем друштву, наши идентитети су вишезначни.

„Имамо опцију да сами бирамо најразличитије ствари. Компликовани смо, али то је сасвим у реду. Небитно је шта каже резултат вашег ДНК теста и то је увек клизав терен", каже Рибинстајн Дејерин.

Потврдно клима главом.

„Моје јеврејско порекло најбоље говори о томе колико је клизав тај терен".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]