Пронађена „ДНK леворуких“ - која мења структуру мозга

Научници су пронашли прве генетске инструкције усађене у људску ДНK, које су повезане с појавом леворукости.

Чини се да те инструкције играју и велику улогу у структури и функционисању мозга - посебно делова задужених за језик.

Тим са Оксфордског универзитета тврди да можда управо зато леворуки људи поседују боље вербалне способности.

Међутим, када је реч о вези између развоја мозга и доминантне руке, многе тајне су још неоткривене.

Шта нам то говори?

Отприлике једна од десет особа је леворука.

Истраживања на близанцима већ су открила да генетика - ДНК наслеђена од родитеља - игра извесну улогу у томе.

Међутим, појединости тек сада излазе на видело.

Тим истраживача обратио се британској Биобанци - студији у којој учествује око 400.000 особа чија је секвенца генетског кода, њихова ДНК, мапирана.

Мало више од 38.000 људи било је леворуко.

Научници су тада спровели велико истраживање у оквиру кога су тражили разлике како би код тих људи пронашли делове ДНК који утичу на леворукост.

Та студија, објављена у часопису Брејн, указала је на четири жаришта.

„Први пут сазнајемо да леворукост има генетску компоненту", изјавила је за ББЦ професор Гвенаел Дуа, једна од истраживача.

Али како то функционише?

Откривене су мутације у инструкцијама за сложену стуктуру звану цитоскелет, која организује унутрашњост телесних ћелија.

Показало се да су мутације које мењају цитоскелет пужева одговорне и за то да ли ће се кућица тих мекушаца увртати у смеру обрнутом од казаљке на сату - улево.

(Сећате ли се потраге за партнером Џеремија, баштенског пужа, због тога што, у свету пужева, „леваци" и „дешњаци" не могу да се паре, пошто су им гениталије на местима која се међусобно не поклапају?)

Скенови учесника у пројекту британске Биобанке показују да цитоскелет мења структуру беле мождане масе.

„Први пут у историји човечанства установили смо да су те разлике у цитоскелету повезане с левом или десном руком заправо видљиве у мозгу", наглашава професорка Дуа, која је и сама леворука.

Код леворуких учесника две половине мозга - лева и десна хемисфера - боље су повезане и боље координисане у регијама задуженим за језик.

Истраживачи претпостављају да леворуки људи поседују боље вербалне вештине, иако ова студија не нуди податке који би то доказали.

Студија такође указује на благо повишен ризик од шизофреније, као и од Паркинсонове болести, код леворуких људи.

Мења ли то сам појам леворукости?

Леворукост је непожељна.

„У многим културама леворукост се сматра несрећом или нечим лошим, а то се одражава и на језик", тврди професор Доминик Фурнис, стручњак за хирургију шаке и аутор извештаја.

На француском „гош" значи „лево", али и „неспретно". У енглеском, „рајт" значи „десно", али и да сте у праву.

„Ова студија показује да је леворукост само последица развојне биологије мозга, то нема никакве везе са срећом или нечим лошим", додаје професор Фурнис.

„И макар једним делом су за њу заслужна генетскa одступања која смо открили."

„То нас доводи корак ближе разумевању онога шта значи бити људско биће."

Да ли је ту крај приче?

Нипошто.

Најпоузданија претпоставка гласи - на то да ли сте леворуки или десноруки генетика утиче 25 одсто, а окружење 75 одсто (све оно што нису гени).

Додуше, ова студија је открила тек један проценат те генетске компоненте, и то само у британској популацији.

Стога нас чека пуно посла како бисмо разумели генетску компоненту леворукости и деснорукости код људи широм света, без обзира на утицаје околине, па да онда склопимо слику о томе на који начин ти елементи доводе до превласти једне руке над другом.

Пратите Џејмса и на друштвеној мрежи o Twitter