Чудовиште из Лох Неса можда џиновска јегуља, кажу научници

Створење које распламсава машту бројних посетилаца чувеног шкотског језера Лох Нес изгледа да није неко необично биће, већ џиновске јегуље, сматрају научници.

Истраживачи са Новог Зеланда покушали су да направе каталог свих живих врста у језеру анализирајући ДНК из узорака воде.

Анализа је показала да у језеру не живе велике животиње за које су многи тврдили да је чувена Неси.

Промаја, највећи непријатељ Балкана: „Она је наше чудовиште из Лох Неса“

Ртањ и музика која привлачи ванземаљце

Након анализе, научници су искључили присуство крупних животиња за које се прича да стоје иза извештаја о чудовишту.

Нису пронађени докази о животу праисторијског морског гмизавца, плезиосауруса, нити крупних риба попут јесетре.

Одбачене су и теорије да су посетиоци заправо виђали сома или залуталу гренландску ајкулу.

Потрага за Неси није била циљ истраживања - научници су желели да сазнају више о биљкама и животињама које живе у Лох Несу.

У језеру живе европске јегуље и њихов ДНК су истраживачи пронашли.

Младе јегуље стижу у шкотске реке и језера из Саргашког мора удаљеног више од 5.000 километара. У овом мору у близини Бахама, те јегуље се мресте и полажу јаја.

Професор Нил Гемел, генетичар са Универзитета Отаго на Новом Зеланду, каже да „људи воле мистерију", али да подаци показују да теорије о чудовишту из Лох Неса као праисторијском бићу једноставно нису тачне.

„Нисмо пронашли доказе о бићу које би имало везе са тим. Тако да, жао ми је, али подаци које смо добили показују да идеја о плезиосаурусу не стоји", каже Гемел.

Он додаје да у узорцима нису пронађени ДНК ајкуле, сома или јесетре.

„Постоји веома значајна количина ДНК јегуља. Јегуља је много у Лох Несу, а њихов ДНК пронађен је у узорцима са готово свих локација - има их много. Да ли су то џиновске јегуље?

„Подаци не откривају њихову величину, али велика количина ДНК материјала указује на то да не можемо да одбацимо могућност да у Лох Несу постоје дивовске јегуље. Стога не можемо одбацити могућност да оно што људи виде и верују да је чудовиште можда џиновска јегуља."

Како је прича о Неси освојила свет

Прича о чудовишту из Лох Неса једна је од најстаријих шкотских легенди у које неки и данас верују.

О овом чудовишту су писане књиге и снимане ТВ емисије и филмови. Туризам овог краја у многоме зависи од Неси.

Прича о чудовишту стара је око 1.500 година - ирски мисионар наводно је наишао на звер у реци Нес 565. године.

Касније, 1930-их, у новинама Инвернес Куриер (The Inverness Courier) објављена је прича о томе како је у језеру Лох Нес примећено гигантско, необично створење - прва таква прича у модерном добу.

Алек Кемпбел, дописник новина Форт Аугустус(Fort Augustus), писао је 1933. године о жени која је наводно видела Неси.

Кемпбел је створење описао као биће налик морском киту које се пробијало кроз воду.

Тадашњи уредник, Еван Барон, предложио је да се звер назову „чудовиште", чиме је започео савремени мит о чудовишту из Лох Неса.

Пуковник Роберт Вилсон, цењени британски хирург, 1934. године тврдио је да је фотографисао чудовиште током вожње уз обалу Лох Неса.

Око 60 година касније утврђено је да је ова фотографија - превара осмишљена у знак освете онима који су исмевали новинара због проналаска „отисака Неси" на обали.

„Чудовиште" које је ухватила камера, заправо је била играчка - подморнице са главом направљеном од дрвета.

Стив Фелтам који је ушао у Гинисову књигу рекорда као човек који најдуже трага за чудовиштем, није убеђен да су научници успели да открију шта је Неси.

Фелтам се пре 30 година доселио у Дорсет како би трагао за чудовиштем. Каже да је видео бројне јегуље.

„Дечак од 12 година може вам рећи да у Лох Несу има јегуља. Хватао сам их у тим годинама.