Србија и генетика: Постоји ли српски геном и могу ли геноми да имају национални идентитет

Може ли се читањем људских гена утврдити нечије етничко порекло?

Имају ли становници Вијетнама вијетнамски генетски материјал, а Немци немачки?

Да ли Канађанин чији су преци живели у Србији има српски или канадски геном?

„Идеја да геноми имају национални идентитет је нацистичка интерпретација стварности где је одређена комбинација боља од друге.

„Народи су толико измешани да је немогуће утврдити која комбинација гена чини некога припадником ове или оне националности", појашњава доктор Душко Илић, професор Краљевског колеџа из Лондона, за ББЦ на српском.

Вест да ће се од 10. децембра вантелесна оплодња у Србији спроводити увеженим донираним репродуктивним материјалом обрадовала је многе жене и парове, који покушавају да имају децу.

До сада су на вантелесну оплодњу морали да иду у Грчку, Северну Македонију и Чешку.

Прашину је подигао покрет Двери, десно оријентисана парламентарна опозициона странка у Србији, који сматра да увожење генетичког материјала непознатог донора „може да утиче на промену генома будућих нараштаја".

Одговорила им је Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, истичући да поменута процедура не утиче на промене генома, јер, како каже не постоји „српски" нити било који други национални геном.

„Балкан обилује великом разноврсношћу гена, јер је одувек био поднебље великих миграционих кретања", додала је министарка.

Најавила је и пројекат којим би се утврдиле комбинације генетике типичне за одређене групације на Балкану.

„Кроз биоинформатичке анализе сазнаћемо какве су трагове оставиле миграције на Балкану.

„Биће то прилика да разбијемо митове о нашој изузетној националној генетици. Сви смо ми на овој планети јединствени и самим тим изузетни", изјавила је министарка.

Шта су геноми и како настају?

Комплетан генетски материјал „попут упутства за употребу неке машине, са свим могућим најситнијим детаљима", објашњава Илић.

Настаје комбинацијом очевих и мајчиних гена, али не значи да ће ти гени подједнако бити заступљени.

„Замислимо да је људски геном књига подељена у 23 поглавља, да се свако поглавље дуплира, при чему једна копија може да се штампа црвеним (мајка) или плавим (отац) словима - свако од тих 23 поглавља наслеђује се независно од других.

„Теоретски можете да завршите са црвеном или потпуно плавом књигом живота, иако ћете највероватније бити мешавина црвених и плавих поглавља, а то којих ће бити више а којих мање, потпуна је случајност", описује Илић.

Додаје да су геноми различити и да свако има сопствену јединствену копију ДНК.

Да ли људски геном има етничко порекло?

Не, кратко одговара Марк Томас, професор еволуционе генетике са Универзитетског колеџа у Лондону.

„Читањем ДНК можемо да сазнамо где су нам преци живели, али не постоји геномска компонента која је специфична за једну или другу етничку групацију.

„Услед учесталих сеоба, гени се мешају, зато данас већина људи има мешовите гене", објашњава професор за ББЦ на српском.

Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи у Србији донет је 2017, а две године касније основана је и Банка за репродуктивна ткива и ћелије на Клиници за гинекологију и акушерство.

Вантелесна оплодња ипак није могла да се обавља у Србији, пошто је банка била празна, јер није било давалаца сперме и јајних ћелија.

У септембру ове године Србија је потписала уговор са шпанском банком репродуктивних ћелија.

„То је исто као код детета коме је отац Шпанац, а мајка Српкиња и обрнуто", појашњава доктор Илић.

Мешање генома је и предуслов напретка човечанства, каже за РТС доктор Александар Љубић који је каријеру посветио помагању паровима да се остваре као родитељи.

Мешањем генетског материјала ствара се квалитетније потомство и „свако од нас носи различите корене и делове генома из Скандинавије, Русије, Италије или преко океана", каже Љубић.

Додао је да се на на овај начин не увози генетски поремећај, од чега многи зазиру, јер донатори, уверава, пролазе кроз строге контроле.

Шта се добија читањем генетског материјала?

Порекло можда не, али се могу открити ретки генетски поремећаји и утврдити поједине врсте рака, што може да помогне у даљем лечењу.

„Да ли ћемо оболети од неке болести јесте условљено генетиком, али не у потпуности.

„Поједине болести наслеђујете, а поједине не развијате иако имате генетске предиспозиције зато што водите одређени начин живота", објашњава професор Томас.

Основне јединице грађе ДНК су четири базе: аденин, цитозин, гванин и тимин (А, Ц, Г и Т).

Три милијарде ових слова чине комплетно упутство за стварање и одржавање људског тела, али чак и најмање грешке могу довести до болести.

Зато је читање генома у последњих неколико година добило на значају.

Први покушај дешифровања људског генома био је почетком 1990-их, али је наука од тада знатно напредовала, каже лондонски професор.

Пре неколико месеци научници су први пут комплетирали читав генетски низ у људском организму.

Ово би могло да помогне у објашњењу како настаје свака ћелија у људском телу, што би помогло у превенцији болести.

На који начин?

Већина карцинома узрокована је ћелијама са необичним променама у њиховом геному.

Декодирањем односно секвенцирањем генома тих ћелија тумора у раној фази долази се до информација о типу рака, што лекарима помаже да лакше утврде потенцијалну терапију, стабилизују стање пацијента и продуже му живот.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]