Зашто САД дозвољавају осуђеницима да се кандидују за председника и ко је то већ урадио

Историјског дана у америчкој политици, Доналд Трамп је постао први бивши или актуелни амерички председник проглашен кривим за злочин.

Већина експерата слаже се да је мало вероватно да ће он икада служити затворску казну по 34 тачке оптужнице за које је осуђен пресудом изреченом у четвртак у њујоршкој судници.

Врло је вероватно да ће он уложити жалбу на ту пресуду - што је процес који ће се највероватније одужити много после новембарских избора - али чак и ако пресуда буде добила другостепену потврду, новчана казна, условна казна или надзор много су вероватнији исходи.

Међутим, чак и према најгорем могућем сценарију - затворска казна - Трамп ће моћи да настави активности као кандидат, па чак и потенцијално служи као председник Америке из затвора.

Како осуђени преступник може да води Белу кућу?

Законски услови за председничке кандидате нису се мењали од 1789. године, кад је Џорџ Вашингтон постао први председник Сједињених Америчких Држава (САД).

„Постоји услов да је рођен у САД или на њеним територијама. Отуд толика халабука око тога да ли је амерички председник Барак Обама био стварно амерички држављанин", каже за ББЦ професор Јуан Морган, професор емеритус америчке историје на Универзитетском колеџу у Лондону, „као и да мора да има одређени број година (35)."

Кандидати такође морају да су боравили у САД 14 година - што је ограничење које је додато после Грађанског рата да би се забранило „кандидовање људи који су учествовали у побуни против Сједињених Држава", каже професор Морган. Мада додаје како верује да је Врховни суд осујетио било какву могућност да се то искористи против Доналда Трампа.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Али не постоји забрана да осуђени преступник води Белу кућу.

Разлог за ово корене вуче још из времена оснивања земље, каже професор Морган.

„Сједињене Државе су настале из револуције и постојала је могућност да би неко ко је можда учествовао у анти-монархијским активностима - Сједињене Државе су још увек биле британска колонија - могао да буде дисквалификован из кандидатуре за председника."

Нико од Очева оснивача, чланова конвенције која је израдила амерички устав 1787, није завршио у британском затвору, али „неки су били веома близу тога", каже професор Морган.

„Да револуција није успела, били би криви за издају против Круне и били би осуђени."

Због тога аутори устава нису желели да поставе ограничења на то ко сме да постане председник, што је политика која је касније омогућила тројици кандидата да воде кампању за председничке изборе из затворске ћелије.

Јуџин В. Дебс

„Најважнији кандидат који се кандидовао за овај положај док је био у федералној казнено-поправној установи био је Јуџин В. Дебс 1920. године", каже професор Морган.

Дебс је први пут боравио у затвору 1894, када је, као синдикални званичник који је предводио штрајк против железничке компаније, проглашен кривим за ометање рада поште.

Војска је разбила те штрајкове, а Дебс је отишао у затвор на шест месеци, што је било искуство које је извршило огроман утицај на његове политичке ставове.

„Почетком 20. века, постао је врло истакнути члан Социјалистичке партије Америке. Кандидовао се у име странке 1904, 1908, 1912. и 1920. године", објашњава професор Морган.

Дебс се такође кандидовао на изборној листи Социјалдемократске партије 1900.

„Године 1912, у трци са четири кандидата међу којима су били демократа Вудроу Вилсон, републиканац Вилијам Хауард Тафт, и напредни кандидат и бивши републикански председник Теодор Рузвелт, Дебс је остварио честит резултат."

Добио је скоро милион гласова, шест одсто од укупног броја гласова, „највећи проценат који је икада освојио кандидат Социјалистичке партије у Америци".

Није освојио ниједан глас електорског колеџа, мада јесте завршио на другом месту на Флориди.

Али предстојећи, Први светски рат, представљао је велику дилему за америчке социјалисте, каже професор Морган: „Да ли да га подржимо по основи патриотизма или да му се супротставимо као капиталистичком рату?"

Дебс је био и те како против рата и желео је да одврати Американце од учешћа у њему.

„У рану јесен 1918, када је рат већ био малтене завршен, одржао је говор у Кантону, у Охају, где је енергично позвао Американце да се супротставе регрутацији", каже професор Морган.

Дебс је осуђен за побуну и послат у затвор у Федералној казнено-поправној установи у Атланти у априлу 1919.

Био је још увек тамо у време избора наредне године, а Социјалистичка партија Америке га је наглашено номиновала као властитог кандидата.

Дебс је освојио незнатно више гласова него 1912. године (914.191 гласова 1920. године напрема 90.551 гласова 1912. године), али овај пут је то чинило свега три одсто од укупног броја гласова, јер су у међувремену жене добиле право гласа.

Али услови у затвору у Атланти били су далеко од онога што би финансијски преступник могао да очекује у САД данас и затворски живот је оставио трага на Дебсу.

Пуштен је на слободу након што је одслужио скоро три године затвора, али му се здравље никада није опоравило од тога и умро је 1926.

После Дебса, социјалистичке партије у САД више никада нису оствариле толики успех на америчким изборима.

Линдон Ларуш

Председнички кандидат који је водио кампању из затвора из прилично другачијих побуда био је Линдон Ларуш, који дели рекорд за највише покушаја да добије председничке изборе.

„Понекад је у кампање улазио као демократа, чешће као кандидат треће стране, а његово име било је на изборном листићу на сваким изборима, од 1976. до 2008. То му је био хоби", коментарише професор Морган.

Ларуш је постао политички активан у левици четрдесетих, али је до седамдесетих његова политика скренула „радикално удесно".

„Веза између његове демократске и републиканске персоне је та да је он залуђеник за завере. Тај човек заступа најлуђе теорије - веровао је да се краљица Елизабета намерила да га среди", каже професор Морган.

Али Ларуш је ипак основао политички покрет заснован на мешавини његовог бизарног светоназора и типично популистичке политике као што су нижи порез и гаранције да влада не шпијунира властите грађане.

Никад није било више од 2.000 чланова у покрету, према професору Моргану, али Ларушеви кандидати су изненађујуће освајали кандидатуре Демократске странке за важне улоге у држави Илиноис 1986. године, и, можда важније од свега, успевали су да сакупе много новца.

Једна од њих, Џенис А. Харт, претила је да ће извести тенкове на улицу.

„Никад нећемо знати колико, али према неким проценама било је то 200 милиона долара", каже професор Морган, „које је он користио да финансира кандидате које је подржавао на локалним, државним и конгресним изборима - са врло мало успеха."

Ишао је у затвор због обмане поштом 1989. и био осуђен на 15 година затвора.

„Кад је дошло време за изборе 1992. године, Ларуш је чврсто решио да учествује на њима", каже професор Морган, „и нашао се на изборној листи поприличног броја савезних држава, али је био засењен и завршио са бедних 27.000 гласова, једва 0,1 одсто од укупног броја."

Ларушова казна била је скраћена и изашао је из затвора 1994.

Кандидовао се за исти положај 1996, 2000, 2004. и 2008.

Упркос његовој способности да сакупи новац и упорности у вођењу кампања, Ларуш никад није остварио значајнији успех, процењује професор Морган.

„Линдон Ларуш није ништа више од обичне историјске фусноте."

Преминуо је 2019.

Џозеф Смит

Џозеф Смит је 1830. основао мормонизам, религију засновану на Христу, али са значајним разликама у веровањима у односу на Католичку, Протестантску и Православну цркву.

Увео је праксу полигамије за блиске сараднике у оквиру покрета.

„Била је изузетно непопуларна међу непристалицама", каже професор Морган.

„Доживљавана је као претња фундаменталним америчким вредностима. Полигамија је сматрана најгором врстом злочина, а Смит је наводно имао 20 жена."

Смит је био пореклом из Масачусетса, али га је његова потрага за безбедним домом за следбенике одвела на запад до Илиноиса.

Тамо су мормони изградили властити град почетком 1840-тих, по имену Нову, на обалама реке Мисисипи, где су се надали да ће живети и следити веру у миру.

Смит је изабран за градоначелника и оформио је мормонску паравојску.

„Али проблем је био у томе што је Смит са мормонизмом био веома поларизујућа личност. Његове полигамне активности су му на врат навукле непријатељство других мормона чије је жене преотимао."

Смит је наредио властитој војсци да уништи штампарске пресе листа који га је нападао, због чега је на крају завршио у затвору у Картиџу, у Илиноису.

Учествовао је на председничким изборима 1844. као кандидат Реформске странке.

Његова мормонска странка желела је да оствари равнотежу моћи и тако промовише платформу полигамије и Смитове личне ставове да је сваки човек практично бог.

Али веровање партије у постепену еманципацију робовласништва донело им је још више непријатеља.

„Аболиционизам је био веома, веома непопуларан на Северу у то време; чак и немормонски аболиционисти ризиковали су животе кад би говорили о аболицији", каже професор Морган.

Руља се окупила пред његовим затвором у Картиџу, а он и још један затвореник су убијени у згради у којој су потражили склониште.

„На лицу места је организован приручни стрељачки вод да још више изрешета његово мртво тело", додаје професор Морган.

Реформска странка није послала алтернативног кандидата на изборе 1844. године.

Била су, дакле, тројица председничких кандидата који су се кандидовала за највиши положај у земљи из затвора, а могао би да им се придружи и четврти ако се Џозеф Малдонадо-Песиџ буде кандидовао у новембру.

Познат и као Џо Егзотик, звезда Нетфликсовог документарца из 2020. године Краљ тигрова најавио је намеру да се кандидује за председника као демократа.

Он тренутно служи казну од више од 20 година затвора по оптужби за свирепост према животињама и завери да убије ривалског власника зоолошког врата.

Кад би отишао у затвор, Трампов положај као кандидата не би био јединствен, али би био далеко најзначајнија личност која се кандидовала за председнички мандат из затвора.

Чак и ако избегне служење затворске казне, речима дописника ББЦ-ја из Северне Америке Џона Садворта, половина подељене нације имаће осуђеног криминалца за кандидата.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]