Избеглице: Италија у Албанији отворила контроверзни центар за мигранте

Као једна од земаља Европске уније са највећим приливом миграната, Италија је одлучила да то питање реши отварањем два мигрантска центра у Албанији.

Тамо ће бити смештени мигранти спашени из међународних вода, који бродовима и чамцима покушавају да стигну до Италије, а процене су да месечно то ради и до 3.000 људи.

У камповима неће бити жена, деце и оних који се сматрају рањивим групама.

Тако је први италијански мигрантски камп у Албанији отворен у луци Шенђин, на северу земље, а у плану је отварање једног и у оближњем Ђадеру, на простору бивше војне базе.

Њима ће у потпуности управљати италијанска влада, која је платила изградњу.

Када мигранти стигну у камп, биће им дозвољено да затраже азил у Италији, а ако буду одбијени, биће враћени у земље за које се сматра да су безбедне за повратак.

„У центрима ће се примењивати италијанско и европско законодавство", каже Фабрицио Бучи, амбасадор Италије у Албанији.

„То је као да имате центар у Италији - али у Албанији."

Италијански и албански премијери потписали су споразум на пет година, али са могућношћу продужетка ако се кампови покажу успешним у смањењу прилива миграната у Италију.

Од почетка 2024, у Италију је морем дошло око 31.000 људи, што је упола мање него за исти период прошле године.

Ђорђа Мелони, италијанскка премијерка, обећала је да ће решити проблем прилива миграната и кампови у Албанији су један од примера тога.

Међутим, италијанска опозиција и групе за заштиту људских права критикују високу цену, процењену на више од 650 милиона евра.

„Превелики је то трошак за задржавање ограниченог броја миграната", сматра Роберто Мађи, посланик левичарске странке Више Европе.

Када је Мелони недавно посетила Албанију, Мађи је у знак протеста пришао њеном аутомобилу, када су га зграбили албански безбедносни званичници.

Она је интервенисала, рекавши да га пусте, а он је повикао: „Ако се овако понашају према посланику, замислите како ће се понашати према мигрантима".

У разговору за ББЦ, Мађи кампове пореди са казненим колонијама, а сумња и у способност спасилаца да правилно прегледају спашене мигранте.

„Неће моћи да утврде да ли је неко у Африци претрпео тортуру, сексуално насиље или дискриминацију због сопствене сексуалности", наводи Мађи.

„Све је то пропаганда, како би се Италијанима рекло да влада први пут може да задржи мигранте, али нико ко је ризиковао живот да би прешао у Италију неће бити обесхрабрен."

Фабрицио Бучи, италијански амбасадор у Тирани, није сагласан.

„То је један од елемената на које ће и мигранти и кријумчари морати да рачунају", наводи Бучи.

„Шта имамо да изгубимо? Покушавали смо да расподелимо мигранте широм ЕУ и то није успело. Па зашто не покушамо нови начин?"

Петнаест земаља ЕУ, предвођених Данској, недавно је у отвореном писму Европској комисији подржало ангажовање спољних земаља у решавању проблема миграција.

Британски премијер Кир Стармер такође је похвалио споразум Италије и Албаније.

Ипак, многи га пореде са планом претходне британске владе да неуспеле тражиоце азила из Уједињеног Краљевства депортују у Руанду, чему се Стармер противио.

Међутим, ти споразуми се значајно разликују.

План британске владе је био да Руанда управља захтевима за азил и центрима, депортујући оне којима је азил одбијен у треће земље, а које влада Руанде сматра безбедним.

За разлику од тога, споразум са Албанијом биће под италијанском јурисдикцијом.

„Уверили смо се да је албанско законодавство већ у потпуности у складу са законима Европске уније и међународним законима", рекао је Бучи.

Албанија за то време добија јачање имиџа, док преговара о чланству у Европској унији.

Погледајте видео на ББЦ Јутјуб каналу о тинејџеру који је прешао пут од Сирије до Европе преко Србије

Међутим, Владимир Карај, новинар БИРН-а из Тиране, каже да је споразум са Италијом био „потпуно изненађење" када га је најавио албански премијер Еди Рама.

Пре најаве споразума о Руанди, било је извештаја да и Британија жели споразум са Албанијом, што је Рама тада одбио.

„Тврдио је да против оваквог третмана избеглица", каже Карај.

„Дакле, када је Албанија склопила споразум са Италијом, било је спекулација о томе шта је Рама лично добио заузврат."

Карај каже да све то указује на сумњиве радње, иако је „владин наратив је да је Италија наш најбољи пријатељ и да је 1990-их примила Албанце после пада наше диктатуре."

Договор је, додаје Карај, у Албанији наишао на краткотрајне протесте оних који тврде да је циљ свега да се у Албанији населе странци или да се територија преда Италији.

„Албанији је потребна подршка запада", рекао је он.

„Ако западне владе попут Велике Британије или Немачке виде да је ово решење, не мислим да ће Рамине речи како је то било могуће само за Италију, било ко уважити."

Погледајте видео: ББЦ у патроли са обалском стражом Туниса

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]