Италија: Десет година од највеће мигрантске трагедије у Медитерану - „Морали смо да бирамо кога да спасимо"

Заједно са још седморицом пријатеља, Вито је тог октобарског јутра испловио у бродићу, надајући се добром улову у близини италијанског острва Лампедуза.

„Чујете ли галебове?", питао је остале Алесандро, Витов пријатељ.

„Ти звуци који су долазили негде из даљине били су застрашујући и брзо сам схватио да ипак није реч о галебовима.

„Упалили смо мотор и кренули према отвореном мору", прича Вито Фјорино за ББЦ на српском.

„Када смо изашли из увале пред нама је било више стотина људи који су се давили".

Одмах су позвали лучку капетанију у помоћ, а спасилачки брод дошао је око сат времена касније.

Фјорино, данас 72-годишњак, са пријатељима је у бродићу од 15 метара успео да извади из воде 50-ак миграната.

Али за многе није било спаса.

Тај 3. октобар 2013. године и даље је највећа мигрантска трагедија у Медитерану.

Десет година касније, није се променило много тога.

Мигранти из Африке и даље покушавају да се домогну Лампедузе, а само од почетка 2023. године на италијанско острво стигло је око 100.000 људи, двоструко више него у истом периоду прошле године, подаци су међународних хуманитарних организација.

Италијанска влада предвођена десничарском премијерком Ђорђом Мелони предузела је ригорозне мере у намери да спречи прилив миграната из Африке, што она назива „инвазијом" и „чином рата".

Док мештани Лампедузе организују протесте због великог прилива миграната, градоначелник острва Филипо Манино, међутим, има другачији став.

„Острво живи са овим феноменом већ 30 година, али међу странцима постоји перцепција да је овде потпуни хаос и говоре 'колапс на острву", 'острво под нападом'. То није случај", каже он за ББЦ.

Манино каже да није он тај који може и треба да донесе решење јер је само градоначелник малог острва.

„Али морамо да бирамо да ли ћемо се према људима понашати исто или не, да ли су то Украјинци који беже од рата, или Африканци који беже од рата и прогона. Да ли се према њима понашамо исто или према боји коже?", пита се Манино.

У међувремену, ЕУ се спрема да да милијарду евра Тунису како би ојачао привреду и зауставио одлазак бродова.

Али постоје пукотине у европској сарадњи.

Француска влада је од тада рекла да ће одбити да прима доласке миграната са Лампедузе.

Шта се догодило 3. октобра 2013?

Брод са мигрантима у којем је било више од 500 људи кренуо је из либијске луке Мисурата ка острву Лампедуза.

Море је било мирно и чинило се да ће све бити у реду.

На броду су били углавном млађи мушкарци из Етиопије и Еритреје, али и жене са децом.

Ова лука удаљена је од италијанског острва 419 километара и бродовима и чамцима који долазе одатле, потребно је у просеку неколико сати путовања, али често и неколико дана, у зависности од услова на мору.

Када се мотор овог старог брода угасио и више није могао да се поново покрене, један од чланова посаде упалио је ватру, како би привукао пажњу других бродова и чамаца који су били у близини.

Махао је старом крпом која је горела, што је уплашило остале путнике.

Од страха њих неколико стотина повукло се у задњи део палубе, када се брод преврнуо, на само неколико километара од једне од најлепших плажа на свету - Острва зечева на Лампедузи.

„Бирали смо кога да спашавамо, морали смо тако"

Када се пре двадесетак година из Милана преселио на острво Лампедуза, Вито Фјорино купио је стари рибарски брод, дугачак око петнаестак метара.

Бивши власници су га звали „Нуова сперанца" (Нова нада).

Вито га је средио, офарбао и преименовао у „Гамар" - кованица од имена његове двоје деце, Габриела и Мартине.

На арапском језику месец се каже „Камар", тако да је Вито у томе пронашао неку симболику.

Кобне ноћи, Вито и његови другови, такође рибари, укотвили су се у увалу Баја Табакара, недалеко од плаже Зечева, како би сачекали јутро и кренули у риболов.

Од тренутка када се брод са мигрантима преврнуо прошло је неколико сати.

„Били су у води најмање три, четири сата.

„Неки од њих су пливали, други су само плутали. Нисмо знали ко је жив, а ко мртав", прича Фјорино.

Марчело, Витов друг, више пута је скакао у море како би помогао људима да се попну на палубу.

„Користили смо појасе за спасавање. Међутим, ти људи су били умазани бензином и када би их вукли ка палуби, исклизнули би из појаса.

„У једном тренутку сам видео три момка близу нас и две жене мало даље од њих.

„Нисам хтео да бирам, али морао сам. Видео сам те две жене како тону", говори Фјорино са тугом у гласу.

Спашавање је трајало око три сата.

Вито и његови другови спасили су 47, трећину од укупног броја спашених људи.

Међу њима је била само једна жена, а најмлађи спашени је имао је тринаест година.

Иако је Витов брод био предвиђен за само 10 људи, ризиковали су да се брод преврне како би спасили што више миграната.

У трагедији је погинуло је 368 људи, двадесетак се и данас води као нестало, док је преживело њих 155.

„Вито ми је као отац"

Амануел је имао тада 29 година.

Присећа се да му је било ужасно хладно.

Када га је Вито попео на брод, тражио му је његов џемпер.

„Ја сам знао да пливам. Многи људи око мене нису и брзо су се удавили", каже Еритрејац за ББЦ на српском.

Данас са супругом живи у Шведској и ради у једном старачком дому.

Сваке године на годишњицу овог трагичног догађаја, он дође на Лампедузу да посети Вита.

„Он је мој отац", каже Амануел.

„Медитеран је црна рупа, мигранти су храна за рибе"

После трагедије, европски лидери су дали обећање да се тако нешто никада више неће поновити.

Међутим, од тада је још 25.000 људи изгубило живот у Медитерану, док се око 900.000 искрцало на острво.

У протеклој деценији се променило седам италијанских влада, којима је предат захтев за формирање базе података за препознавање жртва у мору, као и могућност да мигранти буду сахрањивани индивидуално, а не само у масовним гробницама.

На гробљу на Лампедузи, на многим гробницама где су сахрањени мигранти, нема имена оних чија се тела налазе унутра.

Међутим, када се у априлу 2020. године удавио шестомесечни Јусуф Ал Канех који је са малолетном мајком кренуо из Либије, локалне власти су обезбедили гробно место за њега.

„Медитеранско море је као црна рупа.

„Тела многих миграната никада не буду пронађена. Она су храна за рибе", каже Тарек Брхан, председник невладине организације Комитет 3. октобар, за ББЦ на српском.

Деца чији су родитељи или један од родитеља нестали у Медитеранском мору, на путу ка Италији, не могу у тој земљи да изваде потврду о смрти.

„Та деца имају проблема да добију дозволу за боравак, и на тај начин постају жртве два пута", каже Брхан.

Више миграната него становника

Обала Туниса, посебно лука Сфакс, постала је једна од најпрометнијих излазних тачака за мигранте који траже пут у Европу.

У првих шест месеци 2023. године, број људи који су покушали да дођу до Лампедузе скоро је удвостручен односу на читаву 2022, према подацима УН.

Тунис је недавно потписао споразум о партнерству са Европском унијом о сарадњи на контроли граница и сузбијању кријумчара и трговаца људима.

Због огромног прилива људи из Африке, Италија у априлу ове године прогласила ванредно стање на шест месеци, уз одобрење фонда од пет милиона евра за решавање мигрантске кризе.

Почетком септембра ове године, за само недељу дана стигло је више од 10.000 миграната, подаци су Међународног црвеног крста.

Углавном су то млади људи, али има и жена са децом, који су се превезли у око двеста чамаца на острво које има око 6.000 становника.

Према подацима Агенције Уједињених нација за миграције (ИОМ), око 100.000 људи стигло је на острво Лампедуза од почетка године.

Ови бројеви су временом постали неодрживи за ово мало место и његов прихватни центар за мигранте, у којем је тренутно више од 1.000 људи, далеко премашујући максимални капацитет од око 400 места.

Једна од мера италијанске владе је отварање нових центара за мигранте који чекају решење захтева за азил, као и више нових објеката широм земље за задржавање миграната који чекају на репатријацију и који ће ту моћи да бораве од шест до осамнаест месеци.

Италијанска влада потрошиће само за ову меру 20 милиона евра у наредне две године.

Погледајте видео: ББЦ у патроли са обалском стражом Туниса

Када је везао брод и оставио га у луци, више никада није испловио у њему и отишао у риболов.

„Сваки пут када бих видео неки већи талас или узнемирено море, у глави би ми били људи који се даве", прича Фјорино.

После трагедије, Вито је продао брод и отворио продавницу сладоледа у центру Лампедузе.

Дуго није причао о томе шта се тог јутра догодило, а када је одлучио да проговори, причу је назвао „Тој јутра на Лампедузи".

Данас иде по школама како би млађима причао о томе како увек треба помоћи људима којима је то потребно.

Неколико година касније, Фондација Гариво из Милана која отвара паркове праведника широм света, прогласила је Вита Фјорина праведником, а 2019. године поставили су на овом острву, меморијални споменик са именима свих жртава.

Отварању су присуствовали многи мигранти који су преживели и које је Вито спасио.

За све њих, Вито је други отац.

Једне вечери, испред Витове сладоледџинице „О'сција", што на сицилијанском дијалекту значи „Мој дах", окупило се око 400 миграната када им је он делио бесплатан сладолед.

Ту ноћ радио је до два ујутру.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]