Италија и затвор: Осуђеници који праве музичке инструменте од олупина мигрантских чамаца

Звук виолине разлеже се Ватиканом, а међу слушаоцима је и папа Фрања који задовољно клима главом.

Виолина је необична и по изгледу, по материјалу од ког је настала, али и по томе ко ју је направио.

Направили су је осуђеници злогласног италијанског затвора Опера од чамца који је превозио мигранте из Африке и који је претрпео бродолом.

„Наши штићеници који су починили тешка кривична дела на овај начин могу да разумеју да је другачији живот могућ.

„Исто као што од ових чамаца који су синоним за страдање и трагедију сада настају музички инструменти који симболично представљају наду", каже Силвио ди Грегорио, директор затвора Опера, за ББЦ на српском.

Када трагедија постане музика

Николај је Румун и има 39 година.

У миланском затвору Опера је већ осам година и има још толико до краја казне.

Када ме је видео, мало се постидео и унервозио, иако смо интервју заказали месец дана раније.

Исто су реаговали и други осуђеници, Андреа, Винћенцо и Клаудио, који су заједно са њим направили прву виолину од олупина чамаца који превозе мигранте Медитераном.

Занату их је учио Енрико Алорто, чувени мајстор за израду овог музичког иструмента.

Назвали су је „морска виолина".

„Ја спајам врат виолине са њеним телом", каже Николај, показујући ми процес израде на примерку коју тренутно обрађују.

„Овде сам због оружане пљачке у којој је било и убијених људи. Ја нисам никог убио, али ето, шта ћу. Крив сам", почиње причу Николај за ББЦ на српском.

Каже да је срећан што има овај посао, за који је између осталог и плаћен, тако да није на терету фамилији.

Са тим новцем, додаје, може да купи мало бољу храну, јер у затвору није баш квалитетна.

Са осталим штићеницима, Николај је део пројекта „Метаморфоза", захваљујући којем је настала морска виолина, која симболично даје глас мигрантима који су страдали у водама Средоземног мора.

У слободно време, овај Румун похађа драмску секцију и каже ми да спремају представу, па ако могу, било би лепо да дођем.

Николај се каје због кривичног дела које је починио.

Испричао ми је да у његовој фамилији нико није криминалац и да га је због тога срамота.

Када буде изашао планира да пронађе неки, како каже, достојанствен посао.

Пројекат Метаморфоза

Оскаром награђени италијански композитор Никола Пјовани написао је композицију Il Violino del Mare (Морска виолиона) коју је у фебруару ове године одсвирао у Ватикану.

Папа Фрања је тада дао благослов овом пројекту.

„Ви покушавате да од 'одбаченог камења' изградите кућу у којој можете удахнути атмосферу пријатељства и братства. Није лако, знамо, не цвета увек цвеће.

„Дајете сигнале који се противе култури бацања, која је, нажалост, широко распрострањена", рекао је поглавар Римокатоличке цркве 4. фебруара поздрављајући чланове Фондације Кућа духовности и миланске уметности (Casa dello Spirito e delle Arti).

„Свако од нас има своје границе, грешке и грехе. Али Божија милост је већа, и ако једни друге дочекамо као браћа и сестре, он нам опрашта и помаже нам да идемо даље", рекао је папа.

Уз подршку фондације, мајстори за израду виолина са Института Страдивари из Кремоне отишли ​​су у милански затвор 2013. и почели да подучавају затворенике како да праве виолине.

Они користе дрво од чамаца који су потонули или их је потопила обалска стража.

У сећања на све мигранте који нису успели да стигну до обале, настала је прва виолина.

Затвореници, који су је направили, запослени су у фондацији.

Раде 16 сати недељно и примају плату од 500 евра.

Директор фондације Арнолдо Моска Мондадори каже за ББЦ на српском да им је циљ да направе први квартет, који се састоји од две виолине, виоле и виолончела.

За израду прве виолине било је потребно више од два месеца, односно више од 300 сати рада.

За остале инструменте Мондадори се нада да ће бити реализовани до краја ове године.

„Циљ је да ови инструменти буду део различитих оркестра у Италији, али и у свету. Музичари ће моћи да их изнајме за наступе", каже Мондадори.

У милански затвор Опера, са југа Италије стигли су остаци десет чамаца који ће бити искоришћени за прављење инструмената.

Мондадори додаје да им је циљ да овај пројекат заживи и у другим италијанским затворима.

За сада у плану имају затвор у Монци, Ђенови, Палерму и Напуљу.

Шта је Опера?

Највећи италијански затвор у којем око 1.400 осуђеника служи казне затвора, од најмање десет година до доживотне робије.

У овом затвору који је саграђен 1980. недалеко од града Милана, нашли су се затвореници попут најпознатијег италијанског мафијаша и вође злогласног клана Коза Ностра, Салваторе Тото Рина, који је осуђен на 28 доживотних казни.

Године у овом затвору провео је и Марко Фурлан, серијски убица, познатији као Лудвиг, који је од 1977. до 1984. у Италији, Немачкој и Холандији убијао проституке, хомосексуалце, бескућнике и зависнике од дроге.

Водећи се нацистичком иделогијом, на жртвама је остављао поруке попут оних да је свет потребно очистити од свега што је накарадно.

Оптужен је за десет убистава и осумњичен за још 28.

Многи други познати мафијаши, криминалци и убице служили су казну су у Опери, или је и даље служе.

У затворском комплексу су 92 самице, али и модерна болница за најпривилегованије осуђенике.

Постоји и кафић, игралиште за децу која долазе у посету очевима и пекара у којој се прави домаћи хлеб.

Затвореници имају и позориште, драмску и литералну секцију.

Прошле године отворена је и радионица за израду виолина.

„Важно је да останем усредсређен"

Слободно време, када није у радионици, Андреа проводи читајући.

У овом затвору је већ три године.

Пре тога је био у другом затвору у Тунису, у земљи у којој је ухапшен.

„Тамо је било ужасно, ништа нисам радио и то је нешто најгоре", прича ми Андреа док једним од ножића за дрво резбари по дрвеној плочи, плаве боје.

Каже ми да је алат који користе опасан и да је стога била ригорозна селекција при избору затвореника који могу да раде у радионици.

Морска виолина коју су направили остала је у оригиналним бојама чамаца, који су пронађени на обали Лампедузе, италијанског острва на које се искрцавају мигранти из Африке.

Ако имају среће да до њега стигну.

Андреа ми показује „душу" виолине - њену унутрашњост коју он прави.

„Она је као људско тело. Довољна је једна грешка у њеној изради да цео инструмент не функционише.

„Мени је важно да останем усредсређен на оно што радим", каже овај четрдесетдеветогодишњак, пореклом из Бреше, града у близини Милана, за ББЦ на српском.

Разговарамо о свему у вези са прављењем овог музичког инструмента, а у једном тренутку сам га питала какве планове има у будућности, када изађе из затвора.

Он се смеје и каже да овде остаје доживотно и да је то ситуација коју је прихватио.

„Уписао сам психологију на факултету Бикока у Милану. Имам још неколико испита до краја. Важно ми је останем разуман и срећан сам што имам овај посао.

„Све би било много теже када бих имао децу", каже.

Затворске приче нису само нереди и бекства

Клаудио је такође осуђен на доживотну казну.

Он има 43 године, из Напуља је и у затвору је већ седам година.

Није желео да прича због чега је осуђен.

„Ово је најбољи посао у затвору. Срећан сам што су ме изабрали да радим у овој радионици", каже он за ББЦ а српском.

Додаје да ће ускоро да дипломира новинарство на државном факултету у Милану.

„.Жеља ми је да оснујем новинарску редакцију, јер потребно је више да се пише и прича о позитивним аспектима затвора, као и о пројектима који се овде реализују", каже Клаудио.

Исто тако мисли и Италијан Винћенцо који је најстарији међу њима.

Овај шездесетогодишњак не прича много.

Стидљивог осмеха и спуштене главе, рекао ми је да му је остало још десет година затвора, као и да му је част да је направио виолину која је засвирала и пред папом.

Када сам одлазила, Андреа ми је поклонио мало дрвено слово Т којим почиње моје име.

У плавој боји, од дрвета једног од чамаца.

Туга, нада и крила за будућност

Пре него што сам дошла на разговар са Андреом, Николајем, Винћенцом и Клаудиом, упознала сам Ламина Џамеја.

Он је имао само четрнаест година када је из малог села у Гамбији отишао у Сенегал, како би одатле наставио путовање преко Малија, Буркине Фасо, Нигерије, све до Либије.

Ламин се пре три године искрцао на италијанско острво Лампедуза.

У чамцу у којем је био, у тренутку када их је сусрео брод немачке хуманитарне организације, како тврди, остало је њих шездесетак.

Када су кренули, било их је 150.

Остали су испали из чамца и удавили се, каже.

Он је седео на средини чамца и тако се спасао.

Када сам улазила у затвор, у дворишту сам видела те чамце.

У некима су и даље личне ствари људи који су само тражили бољи живот негде у Европи.

„Мој циљ је одувек био да постанем професионални фудбалер. Можда је сада за то касно.

„Ускоро ћу да постанем отац и то ми је сада једина светла тачка за будућност", рекао ми је Ламин.

Док говори о фудбалу, очи му се цакле.

„Био сам најбољи у мом селу. Хтели су да играм за репрезентацију.

„Међутим, моји родитељи су сматрали да је боље да напустим земљу и потражим срећу негде другде."

Овај двадесетчетворогодишњак ми је испричао да је, када је улазио у чамац, знао да нема повратка назад.

Знао је и да ће, ако море буде било мирно, ако буду имали довољно бензина и довољно среће, можда успети да стигну до оног дела Медитерана у којем спасилачки бродови, малтене свакодневно, спашавају мигранте.

У последњих осам година нестало је више од 20.000 људи у водама Медитерана.

Око спасавања миграната највише су ангажоване невладине организације и њихови бродови који пресрећу чамце препуне људи.

Један од најпознатијих бродова је „Опен Армс", шпанске невладине организације који је до сада спасио више од 60.000 живота.

Високи Комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) објавио је да је само у прошлој години више од 67.000 људи дошло морем до Италије.

Више од 1.500 миграната није успело да се домогне италијанске обале - погинули су на опасном путу.

Крајем јула 2022. године, забележено је да чак 1.200 људи у 24 часа стигло у Италију чамцима преко Средоземног мора.

Најчешће је реч о људима из Африке и са Блиског истока који покушавају да се домогну западне Европе.

Иако се ове трагедије понављају годинама, још нема јединствене политике Европске уније око решавања проблема пристизања илегалних имиграната из афричких земаља на италијанску обалу.

Када сам се растајала од Ламина, рекла сам му да идем у затвор да видим како настаје морска виолина.

Узвратио ми да би волео да чује звук те виолине која драму страдања миграната приближава свима онима који пред њом затварају очи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]