Светски дан борбе против трговине људима: Потрага за бољим животом у „бродовима смрти“

„Речено нам је да је на ранијем броду петоро људи умрло од грознице и морске болести, и да су бачени у море."

„Један од нас се јако разболео, али није било лекова на броду. Неки од нас су понели алкохол.

„И зато сам се напио да бих се ослободио страха од смрти", прича Шива*, Шриланчанин који је илегално пребачен бродом до Аустралије.

Било је то 2012. године, само три године након што су шриланчанске оружане снаге у мају 2009. године победиле побуњеничке Тамилске тигрове, окончавши грађански рат у земљи који је трајао три деценије.

„Патили смо тридесет година. То нас је довело до сиромаштва. Уз све то, био сам веома завистан од алкохола", каже Шива за ББЦ.

„Тад ме је један мој пријатељ питао да ли бих волео да им се придружим кад буду ишли бродом у Аустралију", каже овај отац двоје деце са севера Шри Ланке.

Ожиљци из рата

Као и Шива, многи Тамили са севера и истока Шри Ланке имали су не само физичке ране, већ и психолошке ожиљке од крвавог сукоба и тражили су било какав излаз.

„Ономад, многи људи су ишли бродом у Аустралију илегално. Све се дешавало преко посредника ког сам упознао преко пријатеља.

„Тражио је за читаво путовање милион рупија (у то време око 8.000 долара), али да платим пола милиона рупија (око 4.000 долара) унапред."

Шива каже да је нашао новац заложивши супругин златни накит и задуживши се узимањем кредита са високом каматом.

Кријумчарски центар

Обалски град Негомбо на западу Шри Ланке центар је за кријумчарење људи.

Џуд*, локални власник брода из Негомба, рекао је за ББЦ да је у последње три деценије прокријумчарио стотине људи у Аустралију и Италију.

Аустралија се налази директно преко пута Индијског океана, а Италија је била традиционално популарна зато што је нудила добре прилике за запослење, а већина становника Негомба - познатог и као „Мали Рим" - су католици.

„Једном сам крајем деведесетих прокријумчарио 130 људи у Италију. Био је то бродић са два мотора", каже Џуд поносно за ББЦ.

Он је рекао да се кријумчари служе гласинама о промени мигрантске политике у земљама као што је Аустралија да би привукли више људи.

„Ако чујемо да ове земље попуштају ограничења за избеглице и мигранте, укаже нам се прозор", каже он.

„Убрзо се у брод утовари храна и вода, и он се напуни са довољно горива."

Према Глобалном извештају УН-а о трговини људима из 2020., током 2018. године 46 одсто пронађених жртава биле су жене, 19 одсто девојчице, 20 одсто мушкарци и 15 одсто дечаци.

Али Џуд не налази путнике сам. Он ни не путује са људима које кријумчари.

„Посредници су ти који проналазе и доводе људе. Тражимо им око пола милиона рупија (око 1.400 долара по садашњем курсу) кад нас питају колико то кошта. Посредници такође за себе задрже око пола милиона, зато што су они пронашли те људе", каже Џуд.

„Ти посредници формирају мале групе од десет до петнаест људи из читаве земље. На тај начин, свеукупно их буде педесетак", додаје он.

Џуд каже да у овом послу праву зараду имају посредници.

„За то време, ми проналазимо капетана и четворицу или петорицу чланова посаде да му помажу.

„Региструјемо брод на капетаново име, јер неће бити повратка и провере. Читава посада ће изаћи на обалу заједно са остатком путника."

То је путовање у једном правцу - не само за путнике, већ и за посаду брода, јер и они намеравају да затраже азил.

Снови о бољем животу

Џуд каже да је потребно око 25 до 30 дана да се стигне бродом до италијанских вода кроз Суецки канал.

Путовање до Аустралије је брже, за њега обично треба 10 до 15 дана.

Али нема никаквих гаранција.

Шива каже да је од њега тражено да плати преосталу половину - око 4.000 долара - пре него што се укрцао на брод са још шездесетак путника.

Чак и након што се рат завршио, стотине Тамила били су жртве присилног нестанка на северу Шри Ланке.

Током тог периода нападани су многи борци за људска права, а разни новинари су били убијани или су нестајали.

Влада је одувек негирала било какве везе са овим отмицама или нестанцима.

Пре 2009. године, обе стране су оптуживане за зверства, али су се отмице наставиле чак и након што су Тамилски тигрови поражени.

„Ништа се не би променило ни да умрем на броду"

„Са послератном ситуацијом какву смо имали на Шри Ланки, сматрао сам да се ништа не би променило ни да умрем на броду", каже Шива.

Али након што је провео неколико дана на мору, почели су да му недостају двоје деце и жена код куће.

„Нисам могао да престанем да мислим на њих", присећа се он.

После 22 дана, Шива и други докопали су се аустралијских вода.

Тражиоци азила пронађени на бродовима у аустралијским водама пресрећу се и стављају у притвор у разне установе, укључујући изван земље у Науруу и Папуи Новој Гвинеји, и на Божићном острву, аустралијској територији у Индијском океану.

Шива каже да су били држани на Божићном острву док њихов случај није завршио на суду.

„Неки од притвореника који су проводили месеце или године у кампу рекли су ми да чак и ако будем успео да останем у Аустралији, нећу моћи да доведем двоје деце и жену. А чак и ако се буде указала могућност за то, проћи ће читаве године."

После 30 дана, он и 13 других депортовани су на Шри Ланку јер „њихови случајеви нису били довољно убедљиви".

Према Џуду, кријумчари су потпуно престали да пребацују људе у Италију већ много година због високих трошкова и ограничења за тражиоце азила.

„До пре само неколико година било је лако пребацивати људе у Аустралију, али је сада и то постао мучан посао", пожалио се он.

Угрожене жртве

Упитан да ли се каје због кршења закона и зарађивања на људима у тешким - можда чак животно угроженим - ситуацијама, Џуд је одговорио да је његова савест чиста.

„Не осећамо се кривим јер се ови људи укрцавају и плаћају нас својом вољом. Они ризикују животе ради бољег живота", лаже Џуд.

„За власника брода није битно да ли ће они стићи до обале или ће завршити у притворском кампу. Они знају ризике ових путовања унапред."

Али Џуд признаје да се осећа лоше због жена и деце који одлазе на ова путовања у тешким условима.

„Раније су нам углавном долазили само мушкарци. Али сада све више и више породица са малом децом плаћа да буде прокријумчарено."

„Људи виде само оно што желе да виде"

Али уместо да осећају кривицу, Џуд инсистира да кријумчари попут њега желе да помогну.

„Ако већ имамо педесет људи, често убацимо још неколико млађих из оближњих села који не могу да приуште ова путовања", каже он.

Али пут до остваривања снова није једноставан.

Џуд признаје да угроженост и мањак свести о томе шта ће се стварно десити приморава људе да се обрате кријумчарима, јер немају приступ легалним каналима за миграцију.

„Људи сазнају за нас јер су чули од некога. Чули су и да су људи који су отпутовали бродом у Аустралију добили визе и да добро зарађују, што није случај. Али људи виде само оно што желе да виде", каже он.

Нагли скок броја људи

Према Морнарици Шри Ланке, ове године је дошло до наглог скока броја људи који желе да стигну бродом до Аустралије.

Портпарол Морнарице Шри Ланке капетан Индика Де Силва рекао је за ББЦ да је до јула 2022. године ухапшено 864 људи који су покушавали да стигну бродом до Аустралије, а да је заплењено 15 бродова којима су путовали.

Уз то, 137 Шриланчана који су стигли до аустралијске територије у четири брода враћено је на Шри Ланку авионом.

Према Морнарици Шри Ланке, два брода која су ишла у Канаду 2021. и 2022. године такође су пресретнута.

Капетан Де Силва је напоменуо да ниједан илегални брод није ухваћен 2020. године током пандемије ковида.

Он истиче да посредници траже сиромашне и угрожене породице и доводе их у заблуду говорећи им да могу да отпутују у богате земље као што је Аустралија и имају тамо боље животе.

Кријумчари често говоре особама које ће пребацити да је у правном смислу велика предност ако путују као породица, каже капетан Де Силва.

„Повећао се прелазак породица, са малом децом на бродовима. Ти трговци људима обмањују људе говорећи им да ће добити повластице по хуманитарним законима неких земаља."

Портпарол је рекао да Морнарица Шри Ланке и Аустралијска гранична служба сарађују на хапшењу илегалних имиграната који путују бродом у Аустралију.

Погледајте видео: „Наша деца би била жива да нису чекала у реду за гориво"

Нема хране, нема горива, нема лекова

Шива се отрезнио откако се вратио на Шри Ланку и на крају је отплатио све дугове након што је отворио властиту фирму.

Али привреда Шри Ланке налази се тренутно у дубокој кризи зато што су стране резерве земље испражњене, онемогућивши влади да приушти увоз довољно горива или лекова, док се цена хране винула у небеса.

Пред бензинским пумпама стварају се редови који се протежу километрима, а возачи често спавају у колима више од недељу дана да би добили само неколико литара горива.

Број људи који беже у суседну Индију са севера Шри Ланке повећао се због економске кризе у овој острвској земљи и Шива опет интензивно размишља о својој будућности.

„Каква је тренутна ситуација на Шри Ланки, имам жељу да се вратим у Аустралију.

„Раније сам то учинио због рата, данас бих због економије… Нема хране, нема горива, нема лекова у нашој земљи."

(*Имена кријумчара и особе која је превезена до Аустралије у овом чланку су измењена како би им се заштитио идентитет)

Погледајте видео: Шта је довело до кризе у Шри Ланки

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]