Грчка обалска стража је бацала мигранте са палубе у смрт, тврде очевици

Грчка обалска стража одговорна је за десетине смрти миграната у Медитерану у трогодишњем периоду, тврде очевици, међу њима и за смрти деветоро људи које су намерно бачене у воду.

Тих деветоро је међу више од 40 људи за које се тврди да су страдали као последица присиљавања да напусте грчке територијалне воде или враћања на пучину након што су стигли до грчких острва, показала је анализа ББЦ-ја.

Грчка обалска стража рекла је нашим истраживачким новинарима да категорички одбија све оптужбе за илегалне активности.

Представили смо бившем вишем официру грчке обалске страже снимак са 12 људи док их укрцавају на бродић грчке обалске страже, а потом остављају на гумени чамац.

Кад је устао са столице са још укљученим микрофоном, он је рекао да је то „очигледно илегално" и „међународни злочин".

Грчка влада је одавно оптуживана за присилно враћање миграната - потискивање људи ка Турској, одакле су прешли, што је илегално према међународном праву.

Али ово је први пут да је ББЦ израчунао број инцидената у којима је изнета оптужба да су смртни исходи директно резултат деловања грчке обалске страже.

Петнаест инцидената које смо анализирали - од маја 2020. до 2023. године - завршили су се са 43 смртна случаја.

Првобитни извори били су превасходно локални медији, невладине организације и турска обалска стража.

Верификација тих сведочанстава изузетно је тешка - сведоци често нестану или се сувише плаше да говоре.

Али у четири таква случаја успели смо да потврдимо сведочанства говорећи са очевицима.

Наше истраживање, које се појављује у новом ББЦ-јевом документарцу, Мртво море: Убиства на Медитерану?, сугерише јасан образац.

У пет инцидената, мигранти су тврдили да су их грчке власти бациле директно у море.

У четири од тих случајева, објаснили су да су се искрцали на грчка острва, али да су их тамо ловили све док их нису пронашли.

У неколико других инцидената, мигранти су рекли да су били стављени на гумене чамце на надувавање без мотора, који су се потом издували или је изгледало као да су пробушени.

Једно од најјезивијих сведочанстава дао је један Камерунац, који је испричао да су га ловиле грчке власти након што је пристао на острво Самос у септембру 2021. године.

Као и сви људи које смо интервјуисали, он је рекао да је планирао да се пријави на грчком тлу као тражилац азила.

„Једва да смо пристали кад нас је полиција заскочила отпозади", рекао нам је он.

„Била су двојица полицајаца у црном и још тројица у цивилу. Носили су маске, могли сте да им видите само очи."

Он и друга двојица - још један из Камеруна и човек из Обале Слоноваче - били су пребачени на брод грчке обалске страже, рекао је он, где су догађаји попримили стравичан обрт.

„Започели су са другим Камерунцем. Убацили су га у воду. Човек из Обале Слоноваче је рекао: 'Спасите ме, не желим да умрем'… а онда је на крају само његова рука била изнад воде, док му је тело било испод површине.

„Полако је и његова рука потонула и вода га је целог прогутала."

Наш саговорник каже да су га његови отмичари претукли.

„Ударци су ми пљуштали свуд по глави. Било је то као да туку животињу."

А онда каже да су и њега гурнули у воду - без појаса за спасавање.

Он је успео да исплива на обалу, али су тела друге двојице - Сиди Кеита и Дидије Маршал Куаму Нана - пронађена на турској обали.

Адвокати преживелог захтевају од грчких власти да покрену случај двоструког убиства.

Погледајте видео:

Још један човек, Сомалијац, рекао је за ББЦ како га је у марту 2021. године ухватила грчка војска одмах по његовом пристизању на острво Киос, која га је потом предала грчкој обалској стражи.

Он каже да му је обалска стража везала руке иза леђа, а потом га бацила у воду.

„Убацили су ме насред мора везаних руку. Желели су да умрем", каже он.

Он тврди да је успео да преживи плутајући на леђима, пре него што му се једна рука ослободила веза.

Али море је било немирно и тројица из његове групе су страдала.

Наш саговорник је успео да се докопа копна, где га је на крају спазила турска обалска стража.

У инциденту са највише губитака живота - из септембра 2022. године - брод који је носио 85 миграната наишао је на проблеме код грчког острва Родос кад му се покварио мотор.

Мухамед из Сирије нам је рекао да су позвали грчку обалску стражу да им помогне, која их је укрцала на брод, вратила у турске воде и пребацила их на чамце за спасавање.

Мухамед каже да чамац у који је био пребачен он и његова породица није имао правилно затворен вентил.

„Одмах смо почели да тонемо, а они су то видели… Чули су нас све како вриштимо, а опет су нас и даље оставили тамо", рекао је он за ББЦ.

„Прво дете које је умрло био је син мог рођака… После тога су ишли један по један. Још једно дете, па још једно дете, онда је и сам мој рођак нестао.

„До јутра је погинуло седморо или осморо деце. Моја деца нису умрла пре јутра… непосредно пре него што је стигла турска обалска стража."

Грчки закон дозвољава свим мигрантима који траже азил да поднесу пријаву на неколико острва у специјалним центрима за пријављивање.

Али наши саговорници, које смо контактирали уз помоћ тела за помоћ мигрантима Консолидована група за спасавање, рекли су да су били ухваћени пре него што су успели да стигну до тих центара.

Они су рекли да су ти људи очигледно радили у тајности - нису имали униформе, а често су носили маске.

Групе за заштиту људских права наводе да су хиљаде људи који су тражили азил у Европи били илегално силом враћени из Грчке у Турску и да им је ускраћено свако право да траже азил, што је загарантовано међународним правом и законима ЕУ.

Аустријски активиста Фајад Мула нам је рекао да се лично уверио колико су тајновите те операције биле у фебруару прошле године, на грчком острву Лезбос.

Возећи према локацији наводних присилних повратака после дојаве, зауставио га је човек са капуљачом - за кога се касније испоставило да ради за полицију.

Он је рекао да је полиција потом покушала да избрише снимак како је заустављен са његове аутомобилске камере и да га оптужи за пружање отпора полицајцу.

На крају, никакве мере нису предузете против њега.

Два месеца касније, на сличном месту, Мула је успео да сними присилан повратак, који је објавио Њујорк тајмс.

Група у којој су се налазиле жене и бебе била је истоварена из необележеног комбија и спроведена по молу на бродић.

Они су потом пребачени на брод грчке обалске страже даље од обале, изведени на отворено море и стављени на чамац на којем су остављени да плутају.

Показали смо овај снимак - који је ББЦ верификовао - Димитрису Балтакосу, бившем шефу специјалних операција грчке обалске страже.

Током интервјуа, он је одбио да спекулише о томе шта се види на снимку - негиравши, раније у нашем разговору да би од грчке обалске страже икад било затражено да уради било шта илегално.

Али током паузе, он је снимљен како говори неком изван кадрана на грчком:

„Нисам им рекао много, зар не?... Веома је јасно, зар не? Није ово нуклеарна физика. Не знам зашто су то урадили усред бела дана… То је очигледно илегално. Ово је међународни злочин."

Снимак тренутно истражује грчка независна Национална управа за транспарентност.

Истраживачка новинарка са острва Самос са којом смо разговарали каже да је почела да ћаска са чланом грчке обалске страже преко дејтинг апликације Тиндер.

Кад ју је позвао са нечега што је описао као „ратни брод", Роми Ван Барсен га је питала више о његовом послу и шта се дешава кад његова служба спази брод са избеглицама.

Он је одговорио да их „потискују назад" и рекао да су таква наређења стигла „од министра", додавши да би били кажњени кад не би успели да зауставе брод.

Грчка је одувек негирала да се врше такозвана „потискивања".

Грчка је улазна тачка за Европу за многе мигранте.

Прошле године је 263.048 миграната стигло морем у Европу, а Грчка је примила 41.561 (16 одсто) њих.

Турска је 2016. године потписала уговор са ЕУ да зауставља мигранте и избеглице који прелазе у Грчку, али је 2020. године саопштила да више није у стању то да спроводи.

Показали смо налазе наше истраге грчкој обалској стражи.

Она је одговорила да њено особље ради „неуморно са највећим професионализмом, снажним осећајем за одговорност и поштовањем према људском животу и фундаменталним правима", додавши да делају „у потпуности у складу са међународним обавезама земље".

Она је додала: „Ваља истаћи да је од 2015. до 2024. године Грчка обалска стража спасила 250.834 избеглица/миграната у 6.161 инцидента на мору. Беспрекорно извршавање ове племените мисије је добило позитивну оцену међународне заједнице."

Грчка обалска стража је претходно била критикована због улоге у највећем бродолому са мигрантима на Медитерану у последњој деценији.

Страхује се да је страдало више од 600 људи након што је Адријана потонула у грчкој демаркационој зони за спасавање у јуну прошле године.

Грчки званичници инсистирају на тврдњи да брод није имао проблема и да је био безбедно на путу до Италије и да због тога обалска стража није покушала спасавање.

Погледајте и овај видео: Драма са срећним крајем - порођај мигранткиње на пустој плажи у Грчкој

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]