Израел и Палестинци: Израелу недостаје план за „дан после" рата у Гази

Скорашњи повратак израелске војске у области из које се претходно повукла у северној Гази поставља додатна питања о томе да ли израелска влада има јасну стратегију за рат у Гази и шта следи након њега, и колико је реалистичан израелски циљ елиминисања Хамаса.

Жестоко борбе су се обновиле у избегличком кампу Џабалија у северној Гази, као и у насељу Ез-Зејтун на југу Газа Ситија, пре него што су се снаге израелске војске повукле из потоње области.

Ово је уследило у тренутку кад рат улази у осми месец, имавши за последицу смрт више од 35.000 Палестинаца, према Министарству здравља у Гази које контролише Хамас, и разарање најмање половине зграда у Појасу Газе, према Уједињеним нацијама.

Хамас такође још држи више од 100 израелских талаца после напада од 7. октобра, у којима је страдало око 1.200 Израелаца, према израелском Министарству спољних послова.

Не назире се успех у посредничким напорима са циљем постизања примирја у замену за ослобађање израелских талаца.

'Некохерентна' стратегија и 'недостижни' циљеви

Многи критичари израелске владе верују да је одсуство било какве јасне стратегије у војним операцијама довела до неуспеха да се остваре њихова два главна декларисана циља: елиминисање Хамаса и ослобађање талаца.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Британски војни експерт Мајкл Кларк, гостујући професор на катедри за ратне студије на Краљевском колеџу у Лондону, каже да је војна стратегија Израелских одбрамбених снага (ИДФ) постала „некохерентна".

„Повлачење из области претходно под контролом ИДФ-а није имало никаквог војног смисла, сем да се резервисти врате посусталој привреди.

„Сада се Хамас враћа у области које је ИДФ већ једном очистио, тако да првобитна стратегија не доноси никакве резултате.

„Она је изгубљена негде између контра-побуњеничке стратегије, контра-терористичке стратегије, и отворене стратегије инвазије/окупације, радећи по мало од сва три, али све три неодговарајуће", рекао је он за ББЦ.

Повратак израелских снага у области које су претходно прогласили очишћеним од Хамасових бораца указује на то да елиминисање покрета није лак задатак.

Неки аналитичари сугеришу да постоји одређени степен подршке или страха, или оба, међу становницима Газе који је довољан да омогући Хамасу да оперише поново у областима из којих су се израелске снаге претходно повукле.

Уз пораст броја цивилних жртава, међу њима жена и деце, чак и најближи израелски савезник, Сједињене Америчке Државе, почео је да критикује његову ратну тактику.

Државни секретар Ентони Блинкен каже да је израелски приступ довео до „стравичних губитака живота невиних цивила", али да није успео ни да неутралише лидере и борце Хамаса, што би могло да продужи сукоб.

Заменик државног секретара Курт Кембел такође је истакао како САД не верују да ће актуелна стратегије Израела против Хамаса довести до одлучујуће победе на групом.

„Понекад кад пажљиво слушамо израелске лидере, видимо да они углавном говоре о идеји о некој врсти одлучујуће победе на бојишту, тоталне победе.

„Ми не верујемо да је она вероватна или могућа", каже он.

Према Фавазу Џерџису, професору међународних односа у Лондонској школи економије, „углавном постоји консензус да се израелски премијер Нетанјаху попео веома високо на дрво и да му је сада веома тешко да са њега сиђе".

„Циљеви које је поставио су неоствариви; чак и амерички војни и цивилни лидери тврде да израелска стратегија која инсистира на апсолутној победи није могућа", рекао је он за ББЦ.

Нема плана за 'дан после'

На конференцији за штампу прошле недеље, амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан истакао је да „било каква војна операција мора бити повезана са завршницом која одговара на питање:

„Шта ће се даље дешавати? Желимо исход у ком може да се окрене страница."

Месецима су амерички званичници истицали важност постојања плана за фазу после краја рата у Гази или што још се назива и „сценаријом за дан после".

„Не смемо да имамо анархију и вакуум који ће највероватније бити испуњени хаосом", рекао је недавно Блинкен, позвавши Израелце да изађу са јасним планом за будућност Газе.

А током њиховог састанка у Израелу у недељу, Саливан је позвао Нетанјахуа још једном да веже рат за „политичку стратегију" за будућност Газе.

Професор Данијел Бајман, директор Програма студија безбедности на Универзитету у Џорџтауну, описује одсуство послератне стратегије као „огроман проблем".

„Израел је поставио амбициозне и нереалне циљеве на почеку ('уништити Хамас'), не признавши потребу за постојањем неког облика владе у Гази, што је неопходно ако желе да Хамас буде замењен.

„То би захтевало војне напоре да се задржи територија и подржи нова тамошња влада да се Хамас не би поново вратио, као што се већ десило у Џабалији. То такође захтева политичке кораке да се учврсти Палестинска управа, која је, иако несавршена, најбоља опција за нову владу у Гази", рекао је он за ББЦ.

То је опција коју подржава администрација америчког председника Џоа Бајдена, која је тражила да Појасом Газе и Западном обалом влада „ревитализована" Палестинска управа.

Међутим, Нетанјаху је претходно рекао да ће он контролисати Газу „на неодређено" и одбио да дозволи да Палестинска управа има било какву улогу у Гази, недавно поновивши да није спреман да замени „Хамастан са Фатахстаном", говорећи о ривалским палестинским групама Хамас и Фатах.

У самом Израелу, војни лидери су јавно критиковали Нетанјахуа што није одредио јасну стратегију за послератне планове.

Уз то, политичке поделе у оквиру саме израелске владе око будућности Појаса Газе су се продубиле.

Према листу Тајмс ов Израел, шеф генералштаба ИДФ-а Херзи Халеви је за израелски Канал 13 изјавио:

„Ми сада оперишемо још једном у Џабалији.

„Док год не постоји дипломатски процес да се у појасу развије владајуће тело које није Хамас, мораћемо да покрећемо кампање изнова и изнова на другим местима да бисмо уништили Хамасову инфраструктуру", рекао је он, додавши да ће то бити „сизифовски посао".

Прошле недеље је израелски министар одбране Јоав Галант напао Нетанјахуа зато што није саопштио јасан послератни план, упозоривши да ће неодлучност донети само две лоше опције: или владавину Хамаса, или израелску војну власт у Гази.

Он је додао да би било која од те две опције „нарушила наше војне успехе, смањила притисак на Хамас и саботирала шансе за постизање оквира за ослобађање талаца."

Бени Ганц, министар у израелском ратном кабинету, сложио се с њим, а касније запретио да ће поднети оставку уколико се влада не сложи око плана у шест тачака за послератни период.

Међутим, израелски премијер остаје при томе да је разговор о дану после рата у Гази беспредметан док год Хамас постоји и да нема алтернативе војној победи зато што би било шта друго довело до „пораза Израела" и „оснивања палестинске државе", чему се он оштро противи.

Нетанјаху је претходно инсистирао на томе да су расправе о будућој власти у Гази „само празна прича" док год Хамас остаје на тој територији.

'Слабе' војне операције

Прошле недеље је израелски лист Харец писао да иако су израелски војни командири можда у праву кад криве Нетанјахуа зато што је проћердао тактичке успехе у Гази због одсуства стратегије за рат и период након њега, требало је они да се суоче са њим око овога пре него што је ушао у Појас и да они свакако морају да сносе део одговорности.

Професор Кларк се слаже: „Нетанјаху је главни кривац за одсуство било какве политичке стратегије, али ИДФ је такође лош због слабих концепта операција и ноншалантног система одабира мета", каже он.

Нетанјахуови критичари тврде да су његове одлуке у вези са ратом мотивисане жељом да очува владајућу коалицију.

Коалиција обухвата две ултрадесничарске странке које предводи министар финансија Безалел Смотрич и саветник за националну безбедност Итамар Бен Гвир, који желе да обнове јеврејска насеља у Гази после рата и потпуну израелску контролу над Појасом Газе.

Стога, према овим критичарима, Нетанјаху одбија да изађе са јасним послератним планом и одбија амерички предлог за владавину Палестинске управе у Гази да би удовољио овој двојици министара - зато што би се, ако се њих двојица повуку из коалиције, она распала.

Галант је вероватно на то мислио кад је позвао Нетанјахуа да „стави националне приоритете изнад свих других брига, чак и ако постоји могућност да плати личну или политичку цену за то".

Израелски премијер је одбацио те оптужбе и поново инсистирао да је циљ да се постигне потпуна победа над Хамасом пре него што почне да се говори о дану после.

Професор Џерџис тврди да је постизање апсолутне победе над Хамасом скоро немогуће зато што „то није традиционална војска, већ војни, социјални и политички покрет дубоко укорењен у народу".

Он додаје да продужавање рата „иде на руку Хамасу, уверавајући све више палестински народ и арапски и исламски свет да покрет штити палестинску ствар, палестинску егзистенцију и палестински идентитет.

Сходно томе, рат би могао да има потпуно супротан ефекат: уместо да порази Хамас, група би могла да изрони политички и социјално јача упркос губитку хиљада бораца."

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]